Evropska unija (EU) obećala je dodatnih 14 miliona evra za pomoć Španiji u upravljanju rastućom migracionom krizom na Kanarskim ostrvima.
Ovo novo finansiranje ima za cilj da ublaži pritisak kako stiže više migranata, što otežava lokalnim vlastima da se nose sa situacijom.
Sve veći pritisak migranata na Kanarskim ostrvima
Poslednjih godina na Kanarska ostrva stiže više migranata iz Severne Afrike.
Prema Global Initiative, preko 60,000 migranata stiglo je između januara 2020. i oktobra 2022. godine, u poređenju sa samo 9,520 u prethodnoj deceniji. Ovaj talas je izazvao pretrpane prihvatne centre, nedostatak resursa i veću potrebu za humanitarnom pomoći.
Veliki broj dolazaka, zajedno sa opasnim morskim putovanjima i tekućim problemima u Severnoj i Zapadnoj Africi, još je teže lokalnim službama da se izbore.
Kao odgovor na krizu, EU je odlučila da izdvoji dodatna sredstva kako bi pomogla Španiji u upravljanju situacijom i obezbeđivanju humanih uslova za one koji dolaze.
EU pojačava finansijsku pomoć Španiji
Prema Euractiv-u, najnovijih 14 miliona evra iz EU koristiće se za podršku brizi o migrantima koji stižu na Kanarska ostrva.
Ova pomoć je deo širih napora EU da podrži zemlje poput Španije koje snose najveći teret migracionih tokova.
Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johansson naglasila je potrebu za ovim finansiranjem, rekavši: "Španiji je potrebno više resursa da se nosi sa sve većim brojem migranata."
(Slika ljubaznošću EPA preko BBC)
Prenatrpanost i nedostatak resursa
Kanarska ostrva se bore da se nose sa sve većim brojem migranata koji stižu morem. Prihvatni centri su pretrpani, često rade izvan svojih kapaciteta.
Prema Međunarodnoj organizaciji za migracije (IOM), preko 23.000 migranata stiglo je samo u 2020. godini, što je dovelo do velikog pritiska na lokalne resurse. Dok je španska vlada uvela "Plan Canarias" za proširenje prihvatnih centara, prenatrpanost se nastavlja, posebno tokom vrhunskih dolazaka.
Prenatrpanost ne samo da utiče na migrantsku populaciju, već je izazvala i tenzije među lokalnim stanovnicima.
Prošlog aprila, Kanarska ostrva su videla anti-turističke proteste jer su lokalno stanovništvo izrazilo zabrinutost zbog uticaja turista i migranata na njihov region.
Smene za putnike iz EU
Povećanje broja migranata na Kanarska ostrva pogađa i lokalno stanovništvo i one koji posećuju ili se kreću u EU. Za turiste koji idu u Španiju, posebno na Kanarska ostrva, kriza bi mogla dovesti do promena u infrastrukturi i bezbednosti na ulaznim tačkama.
Dugoročni migranti takođe mogu da se suoče sa težim uslovima ulaska jer evropske zemlje pooštravaju imigracionu politiku zbog sve većeg broja.
Sa predstojećim Evropskim sistemom za informacije o putovanjima i autorizaciji (ETIAS), putnici koji nisu iz EU uskoro će morati da prođu kroz dodatnu prethodnu provjeru prije ulaska u zemlje Schengena, uključujući Španiju.
Ovaj sistem je dizajniran da poboljša bezbednost granice i osigura da putnici ne predstavljaju bezbednosni rizik. Za migrante, posebno one koji ulaze kroz Španiju, ovaj dodatni skrining mogao bi usporiti ulazak i otežati zahtjeve za azil.
(Slika ljubaznošću Javier Bauluz preko AP Photo)
Preispitivanje imigracionog pristupa usred porasta migranata
Migraciona kriza na Kanarskim ostrvima utiče na imigracionu politiku širom EU. Dok se Španija suočava sa sve većim brojem dolazaka, druge zemlje EU preispituju kako upravljaju migracijama.
Sve je veći pritisak na EU da dođe do koordiniranijeg odgovora, a neke zemlje se zalažu za jače granične kontrole i pravedniji način distribucije migranata u svim državama članicama.
Ova situacija je takođe oživela diskusije o ukupnoj migracionoj politici EU, posebno o Dublinskoj uredbi, koja odgovornost za tražioce azila stavlja na prvu zemlju u koju uđu.
Pritisak na Španiju i druge južnoevropske zemlje pokazuje da je potreban jedinstveniji i pravedniji sistem za efikasnije upravljanje migracijama.
Da li će podrška EU biti dovoljna?
Dodatnih 14 miliona evra EU za pomoć Španiji u migracionoj krizi na Kanarskim ostrvima je korisno, ali će u potpunosti rešiti problem.
Iako finansiranje pruža potrebnu podršku, dugoročno rešenje će zahtevati veću saradnju i promene politike širom EU.
Putnici, migranti i kreatori politike i dalje će biti pogođeni ovim promenama, naglašavajući da će migracije ostati ključno pitanje za Evropu u budućnosti.