Islandska vlada se sprema da uvede svoju prvu sveobuhvatnu politiku o imigraciji. Ovo dolazi u trenutku kada zemlja vidi značajan pad zahteva za azil, pokazujući kako se imigracija na Islandu menja.
U cilju inkluzivnog društva
Iceland Reviev izveštava da će ministar socijalnih pitanja i tržišta rada, Guðmundur Ingi Guðbrandsson, predstaviti nacrt politike o imigraciji za 2025-2038 parlamentu ove jeseni.
Politika je razvijena uz doprinos zainteresovanih strana i javnosti i navodi ciljeve vlade za narednih 13 godina.
Vizija je da Island postane inkluzivno, multikulturalno društvo u kojem imigranti imaju jednake mogućnosti i u društvu i na tržištu rada.
Fokusira se na poštovanje različitosti, obezbeđivanje pristupa obrazovanju islandskog jezika i podršku demokratskim, jednakim i ljudskim pravima zasnovanim na vrednostima.
Ključni ciljevi se fokusiraju na jednakost i integraciju
Politika navodi nekoliko ključnih ciljeva:
-
Aktivno učešće imigranata na izborima i društvu
-
Pozitivni stavovi javnosti prema imigrantima i multikulturalizmu
-
Ravnopravno zapošljavanje u javnom i privatnom sektoru
-
Snažna, rana podrška izbeglicama
-
Efikasno priznavanje stranih kvalifikacija
-
Ravnopravan pristup stanovanju za imigrante
-
Pristupačna, kvalitetna nastava islandskog jezika
Napredak će se pratiti kroz redovne ankete i istraživanja, fokusirajući se na pokazatelje kao što su izlaznost birača, jednakost zapošljavanja, stavovi javnosti, nivo siromaštva, medijska zastupljenost, pristup stanovanju i kvalitet obrazovanja na islandskom jeziku.
(Slika ljubaznošću wal_172619 preko Pikabai)
Četvorogodišnji akcioni plan za podršku sprovođenju politika
Da bi podržala politiku, vlada je kreirala četvorogodišnji akcioni plan (2025-2028). Ovaj plan detaljno opisuje specifične metode za pomoć u integraciji imigranata u islandsko društvo i vodiće odluke o pitanjima koja utiču na njihove živote i dobrobit.
Ministar Guðbrandsson je naglasio važnost ove politike, navodeći:
"Stavio sam snažan naglasak na imigrantskim pitanjima otkako sam preuzeo poziciju ministra za socijalna pitanja i tržište rada. Sada se približavamo prvoj sveobuhvatnoj politici Islanda o imigrantskim pitanjima. Ovo je veoma važno i odavno zakasnilo. "
Zahtevi za azil padaju za više od 50%
Nova imigraciona politika Islanda dolazi u vreme kada zahtevi za azil padaju. U prvih osam meseci 2024. godine stiglo je nešto više od 1.400 tražitelja azila, u poređenju sa skoro 3.000 u istom periodu 2023. godine.
Najveća grupa tražitelja azila na Islandu je iz Ukrajine, sa skoro 1.000 zahteva. Island je Ukrajincima dao privremene vize od ruske invazije u februaru 2022. godine, a ministar pravde želi da produži ovu zaštitu.
Zahtevi za azil od Venecuelanaca naglo su pali, sa 1,500 u 2023. na samo 160 do sada u 2024. godini.
Ovaj pad se dogodio nakon što je Islandska direkcija za imigraciju uklonila dodatnu zaštitu za državljane Venecuele i donijela nekoliko negativnih presuda o njihovim zahtevima za azil.
Nakon Ukrajine i Venecuele, većina tražitelja azila na Islandu su iz Palestine, Nigerije, Avganistana i Iraka.
(Slika ljubaznošću KstianDuGard preko Pikabai)
Od odmora do vize
Iako je fokus na imigracionoj politici Islanda, ona odražava šire trendove u Evropi.
Kratkoročni posetioci Evropske unije (EU) verovatno neće biti direktno pogođeni, ali dugoročni posetioci i migranti mogu se suočiti sa strožim zahtevima za vize ili prebivalište.
Predstojeći Evropski sistem za informacije o putovanjima i autorizaciji (ETIAS) će dodati prethodnu provjeru za putnike koji su oslobođeni viza u šengenski prostor, uključujući Island. Ovaj sistem ima za cilj da poboljša bezbednost i efikasnije upravlja migracijama širom EU.
Podignuta traka za zemlje EU
Sveobuhvatna imigraciona politika Islanda mogla bi inspirisati druge zemlje EU da usvoje slične dugoročne strategije.
Njegov fokus na integraciju, učenje jezika i jednake mogućnosti usklađen je sa ciljevima EU za upravljanje migracijama i promovisanje inkluzivnih društava.
Međutim, oštar pad zahteva za azil na Islandu, posebno od Venecuelanaca, mogao bi dovesti do toga da druge zemlje EU preispitaju svoje politike o pružanju zaštite određenim grupama.
To bi moglo rezultirati strožim procesima azila širom EU, što bi uticalo na ukupan broj zahtjeva.
Postavljanje pozornice za buduće izazove
Nova imigraciona politika Islanda je značajan korak ka izgradnji inkluzivnijeg društva usred promenljivih globalnih migracijskih trendova.
Kako zemlja uvodi svoj četvorogodišnji akcioni plan i prati svoj napredak, druge nacije će verovatno obratiti pažnju na iskustvo Islanda.
Uspeh politike će zavisiti od efikasne implementacije i prilagođavanja budućim izazovima.
Kako se Island i druge evropske zemlje nastavljaju baviti imigracijom, balansiranje dobrodošlice pridošlicama sa upravljanjem resursima biće glavna briga za kreatore politike i građane.