Pokretanje sistema za ulazak / izlazak Evropske unije (EU) (EES) moglo bi ponovo biti odloženo, što je izazvalo zabrinutost da li su neke zemlje EU spremne i kako će to uticati na putnike.
Pošto će sistem prikupljati biometrijske podatke na granicama, mnogi su znatiželjni kako će ovo kašnjenje uticati na posetioce, migrante i imigracionu politiku.
Zemlje koje se bore sa spremnošću za biometrijsku tehnologiju
EES, dizajniran da pojednostavi granične kontrole snimanjem biometrijskih podataka, uključujući otiske prstiju i prepoznavanje lica, trebalo je da bude pokrenut 10. novembra 2024 . godine nakon nekoliko dana.
Međutim, kako je izveštavalo više izvora, može se suočiti sa daljim kašnjenjima. Prema Gardijanu, najmanje tri zemlje EU nisu u potpunosti spremne za implementaciju sistema.
Kašnjenje proizilazi iz činjenice da nekoliko zemalja EU, poput Belgije i Francuske, još uvijek nije spremno za tehnološku infrastrukturu potrebnu za podršku EES-u.
Gardijan izveštava da ove države možda neće biti u stanju da uvedu napredne biometrijske sisteme koje zahteva EES.
Iako su neke države članice spremne da krenu uživo, ove praznine u spremnosti širom bloka stvaraju logističke izazove koji zahtevaju pomeranje lansiranja.
Bezbednost granice EU postavljena za veliku nadogradnju
Sistem ulaska / izlaska (EES) deo je plana EU da ažurira način na koji upravlja svojim granicama.
Prikupljaće biometrijske podatke, poput otisaka prstiju i skeniranja lica, od ljudi koji ulaze i izlaze iz šengenske zone.
Cilj je poboljšati bezbednost, smanjiti broj ljudi koji borave ilegalno i ubrzati granične kontrole. Ovaj sistem se odnosi na putnike koji nisu iz EU, kao što su turisti, migranti i nosioci viza, a njihovi podaci će biti sačuvani za buduća putovanja u regionu.
(Slika ljubaznošću Helmuta Zozmana preko Vikimedia Commons)
Putnici se suočavaju sa novim graničnim pravilima nakon pokretanja EES-a
Kada sistem bude pokrenut, putnici koji ulaze u EU moraće da obezbede biometrijske podatke, poput otisaka prstiju ili skeniranja lica, na graničnim prelazima.
Ovo će se odnositi i na posetioce koji prvi put putuju i na one koji su ranije putovali u EU, jer će se njihovi podaci čuvati oko pet godina.
Ovo ima za cilj da pomogne u sprovođenju viza i pravila putovanja, što olakšava uočavanje ljudi koji prekoračuju boravak.
Putnici treba da očekuju duže vreme čekanja na granici zbog dodatnog vremena potrebnog za prikupljanje ovih podataka.
Duže čeka za putnike iz EU
Kašnjenja u pokretanju EES-a uglavnom će uticati na kratkoročne posetioce kao što su turisti i poslovni putnici. Ljudi koji su navikli na brze prelaze granice u šengenskom prostoru mogli bi se suočiti sa detaljnijim provjerama kada biometrijski sistem bude u potpunosti pokrenut.
Iako sistem ima za cilj brži prelazak granice u budućnosti, tokom perioda prilagođavanja moglo bi biti dužih linija na aerodromima i kopnenim granicama.
Putnici koji idu na popularna mesta kao što su Francuska ili Italija treba da očekuju moguće kašnjenja kada sistem počne.
(Slika ljubaznošću Connor Danylenko preko Pekels)
Teža vremena za migrante
Za dugoročne posetioce, kao što su oni koji dolaze na posao ili studiju, EES dodaje više nadzora. Migranti koji ostanu duže nego što im vize dozvoljavaju sistem će lakše pratiti, što bi moglo dovesti do više deportacija za prekoračenje boravka.
EES bi takođe mogao otežati stvari migrantima koji traže azil, jer će njihovi podaci biti detaljnije provereni u bazama podataka EU.
Pored toga, EES će raditi zajedno sa Evropskim sistemom za informacije o putovanjima i autorizaciji (ETIAS).
Kada oba sistema budu aktivna, posetioci će morati da se registruju za odobrenje ETIAS-a i pruže biometrijske podatke prilikom ulaska, dodajući dodatne slojeve praćenja za putnike koji nisu iz EU.
Imigraciona politika pod pritiskom
Imigraciona politika EU se menja kako granična kontrola postaje centralizovanija. Kašnjenja u pokretanju EES-a naglašavaju izazove sa kojima se EU suočava u koordinaciji imigracije i upravljanja granicama.
Zemlje poput Grčke i Italije, koje vide mnogo dolaznih migranata, traže veću pomoć od drugih članica EU da uspostave potrebnu tehnologiju i infrastrukturu za EES.
Očekuje se da će EES imigracionim vlastima dati korisne podatke za bolje praćenje obrazaca putovanja i usklađenosti sa vizama. Međutim, kašnjenja mogu produžiti trenutne neefikasnosti, što otežava zemljama EU da upravljaju imigracijom u kratkom roku.
Za zemlje poput Mađarske i Holandije, koje žele veću kontrolu nad sopstvenim sistemima azila, ova kašnjenja mogla bi uticati na buduće pregovore o imigraciji unutar EU.
Kašnjenja postavljaju pitanja
Ponovljena kašnjenja u pokretanju sistema za ulazak / izlazak (EES) pokrenula su pitanja o tome da li je EU spremna da se bavi velikim prikupljanjem biometrijskih podataka na svojim granicama.
Iako sistem ima za cilj da poboljša bezbednost granice, ova kašnjenja naglašavaju logistička pitanja koja treba rešiti pre nego što bude u potpunosti operativan.
Dok se kratkoročni posetioci, dugoročni putnici i migranti pripremaju za strože granične kontrole, tekuća kašnjenja daju im više vremena da se prilagode, ali i izazivaju sumnju u sposobnost EU da upravlja svojim graničnim politikama.