Prateći stope SAD i Kanade, E.U. je izvrsila planove za svoje novo ukidanje viza pod nazivom ETIAS. Kao i američki ESTA i kanadski eTA, novi ETIAS će značiti rigoroznije provere za putnike preko 50 zemalja (uključujući Sjedinjene Države i Kanadu) koji žele da uđu u E.U. Ti putnici će morati da podnesu zahtev onlajn za autorizaciju putovanja, pre ulaska u zemlju članicu Evropskog Šengena, i plate nominalnu naknadu koja se trenutno procenjuje na 5 evra za podnosioce zahteva starosti preko 18 godina.
Nema sumnje da su sistemi koji su već na snazi, kao što je Američki program izuzeća od viza, koji omogućava građanima zemalja učesnica da posete SAD bez vize, od neprocenjivog značaja. Za trgovinu, turizam i globalizaciju od vitalnog je značaja da ogromna većina ljudi može da putuje u turistička žarišta bez smetnji. Na kraju svega, putovanja su izvoz usluga broj jedan za SAD, generišući 76 milijardi dolara i podržavajući skoro milion radnih mesta samo u 2014.
Ulazak u zemlje visokog turizma trebalo bi da ostane relativno jednostavan i niskobudžetni za veliku većinu putnika sa niskim bezbednosnim rizikom, uglavnom zato što sveobuhvatni zahtevi za vize nisu održivo ili efikasno sredstvo granične patrole za svakog posetioca.
Istovremeno, važno je uticati na uticaj koji teroristički napad ima na turizam. Posle terorističkognapada 11. 10 godina posle napada postalo je poznato kao 'crna decenija' dok je turizam padao i SAD su očajnički pokušavale da vrate svoju reputaciju sigurnog, bezbednog mesta za posetu.
To je pažljivo balansiranje – vršenje provera izvršenih tokom procesa podnošenja zahteva za ukidanje viza dovoljno rigorozno da potencijalne pretnje mogu biti označene zastavicom, ali ne toliko uključene da bi potencijalni putnici bili odloženi ili se suočili sa značajnim povećanjem kašnjenja putovanja.
Zajedno sa biometrijskim pasošima i sve većim vladinim metodama nadzora kao što su oni zaposleni u Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji u SAD, navikli smo da se odričemo naših podataka kako bi svetske operacije nesmetano tekle. Naš nedostatak privatnosti je cena koju dobrovoljno plaćamo za veću bezbednost. Ali da li se osećamo sigurnije?
Važno je da se građani osećaju uvereno da će izuzeće od viza pružiti veću sigurnost i sigurnost, bez osećaja straha od stranih državljana koji posećuju SAD Nedavno istraživanje Amerikanaca pokazalo je da su dva trenutna najveća straha korupcija vlade i nacionalni teroristički napadi. Ponavljam, to je nezgodna ravnoteћa. Vlade bi trebalo da se trude da prisete svoje strane nacionalne posetioce da sarađuju sa novim bezbednosnim proverama, ali da zbog toga ne izazivaju preveliki strah među građanima ili putnicima.
Nacionalni strah stvara samo paranoju, da ne pominjem izvrtanje stvarnosti. Oružani zločin u Americi je u velikoj meri odgovoran za smrt u Americi. Za svakog Amerikanca ubijenog terorističkim činom u SJEDINJENIM Državama ili inostranstvu 2014. godine, više od 1.049 je poginulo zbog nasilja oružjem, ali to ne sprečava da se terorizam posmatra kao najurgentnija i najopasnija pretnja.
Lako je zaboraviti ko treba da se oseća uplašeno na ovom podneblju. U Velikoj Britaniji, zločini iz mržnje nad muslimanima skočili su preko 300 odsto u 2015. godini, u SAD su 74 grupe do sada dale 206 miliona dolara za finansiranje islamofobije, a zemlje najteže pogođene terorizmom u poslednjih nekoliko godina bile su (sa određenom razlikom) Irak, Avganistan i Nigerija. Od početka 2015. godine na Bliskom istoku, u Africi i Aziji zabeleženo je skoro 50 puta više smrtnih slučajeva od terorizma od Amerike i Evrope (28.031 prema 658).
Međutim, za neke strah može da bude profitabilan alat i za vlade i za privatno preduzeće – bilo da je to za prodaju novčanika koji preusmeravaju hakere pasoša ili omogućavaju vladi pristup našim privatnim telefonskim razgovorima, mejlovima, porukama na Fejsbuku (a da zapravo nikada nemaju mnogo toga da pokažu, svaka čast NSA.)
Vlade bi trebalo razumljivo da koriste raspoložive resurse da bi njeni građani bili bezbedni. Pokazalo se da izuzeće od viza pruža razumnu opciju za unapred odobrenje ulaska stranih državljana u posetu nekoj zemlji. Problem nastaju kada se vladina akcija pogrešno tumači kao sredstvo za proguranje preterano invazivnih kontrola ili pogoršanje međunarodne mržnje, rasizma i predrasuda kod kuće.
Jasnom prenošenjem činjenica, realnošću u pogledu rizika i isticanjem opasnosti samo onako kako i kada postane neophodno (na primer, činjenica da najveća opasnost sa kojom ćemo se suočiti nisu teroristi, već da će sajtovi za kopiranje viza pokušati da vam ukradu novac), nadamo se da će E.U. moći da izgradi sistem izuzeća od viza za ETIAS na želji za povezanijim svetom, ni jedan ostrašćeniji.