U značajnom koraku za rešavanje preteranog inturizma, Amsterdam je objavio planove za zabranu kruzera iz svog centra grada do 2035.
Ova odluka, zajedno sa momentalnim akcijama za smanjenje saobraćaja na krstarenju, predstavlja dramatičan zaokret u načinu na koji holandska prestonica upravlja svojom turističkom industrijom u procvatu.
(Image courtesy of Hornet_Pictures via Pixabay)
Postepeno smanjenje kruzera
Amsterdamske vlasti su iznele jasan vremenski okvir za njihovu strategiju smanjenja kruzera:
-
Trenutna situacija: Godišnje dozvoljeno 190 kruzera
-
Do 2026: Dozvoljeno najviše 100 kruzera
-
Do 2035: Potpuna zabrana kruzera u centru grada
Ovaj fazni pristup omogućava postepenu tranziciju, što i turističkoj industriji i gradu daje vremena da se prilagode.
Roterdam, na jugu, pristao je da primi više od 40 brodova koji više neće biti dobrodošli u Amsterdam od 2026. pa nadalje.
Ekološke brige u prvom planu
Odluka o ograničavanju i eventualnom zabrani kruzera u Amsterdamu prvenstveno je vođena ekološkim razmatranjima.
Hester van Buren, zamenik gradonačelnika Amsterdama, je izjavio:
"Krstarenje morem je zagađujući vid turizma i doprinosi gužvama i emisijama u gradu. Ograničavajući morska krstarenja, zahtevajući snagu obale i ciljajući da se terminal za krstarenje [PTA] pomeri sa sadašnje lokacije 2035.
U okviru ove inicijative, do 2027. godine, svi brodovi koji pristaju na terminal u Amsterdamu, moraće da koriste samo energiju na obali , značajno smanjujući njihov uticaj na životnu sredinu.
(Image courtesy of Dewi Madden via Pexels)
Balansiranje turizma i održivosti
Iako su ekološke prednosti zabrane kruzera u Amsterdamu jasne, postoji zabrinutost zbog potencijalnih ekonomskih posledica:
-
Trenutni ekonomski uticaj: Krstarenja donose Amsterdamu približno 105 miliona evra godišnje ekonomske koristi
-
Potencijalni gubici: Muzeji, restorani, prodavnice i turističke kompanije mogu da vide smanjene prihode
-
Prihodi grada: Prikupljeno manje turističke takse i manja isplata dividendi od lučke uprave
Međutim, važno je napomenuti da putnici kruzera predstavljaju samo jedan odsto od 21 miliona godišnjih posetilaca Amsterdama.
Gradsko veće potvrdilo je finansijske implikacije i planira da ih rešava u budućim memorandumima o budžetu.
Javni prevoz olakšavajući faktor
Uprkos preseljenju terminala za krstarenje, eksperti veruju da ekonomski uticaj možda neće biti tako ozbiljan kao što se prvo mislilo.
Čuveni sistem javnog prevoza u Holandiji i dalje će dozvoliti putnicima krstarenja da lako pristupe Amsterdamu, čak i ako ne siju sa broda baš u centru grada.
(Image courtesy of Ichear Xue via Pexels)
Uticaj na turizam
Zabrana kruzera mogla bi da promeni celokupnu turističku scenu.
Porodice, investitori, digitalni nomedovi i studenti koji duže bora ostaju u Amsterdamu mogli bi da imaju koristi od manjeg broja turista, što bi grad činilo prijatnijim i poboljšalo kvalitet života.
U međuvremenu, sa manjim brojem kratkoročnih posetilaca, tržište iznajmljivanja moglo bi da se promeni, što bi verovatno pomoglo dugoročnim stanovnicima i imigrantima da pronađu mesta za život.
Implikacije na imigracionu politiku
Iako zabrana kruzera u Amsterdamu ne utiče direktno na imigracionu politiku, ona pokazuje širi trend evropskih gradova koji se hvataju u koštac sa upravljanjem turizmom:
-
Implementacija ETIAS-a: Predstojeći Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS), koji treba da bude pokrenut sredinom 2025. Potez Amsterdama podržava ovaj fokus na kontrolisani, održivi turizam.
-
Balansiranje turizma i lokalnih potreba: Druge zemlje EU mogle bi da slede primer Amsterdama, stvarajući politiku koja favorizuje dugoročne stanovnike i održivi turizam u odnosu na masovne, kratkoročne posete.
-
Kvalitet u odnosu na kvantitet: Ova smena mogla bi da utiče na imigracionu politiku u korist kvalifikovanih radnika, studenata i investitora koji doprinose lokalnoj ekonomiji u dužem periodu, umesto da povećavaju broj posetilaca.
Nova era za amsterdamski turizam
Odluka Amsterdama da zabrani kruzere predstavlja značajan zaokret u njenom pristupu upravljanju turizmom.
Usredsređujući se na ekološke brige i kvalitet života lokalnog stanovništva, grad pravi presedan koji bi mogle da slede i druge popularne destinacije.
Kako se zabrana postepeno uvodi, Amsterdam će morati pažljivo da balansira svoje ekonomske interese sa svojim ciljevima održivosti.
Uspeh ove inicijative mogao bi da pruži korisne ideje za druge gradove koji se suočavaju sa sličnim problemima sa pretourizmom.
Kako se ovaj smeli eksperiment bude odvijao, svet će gledati kako Amsterdam rešava složenu ravnotežu između turizma, ekološke odgovornosti i lokalnog dobrosuseda.
Naučene lekcije ovde mogle bi da oblikuju budućnost urbanog turizma ne samo u Evropi, već širom sveta.