Između Austrije i Rumunije pojavio se spor u vezi sa pridruživanjem Rumunije Šengenskoj zoni.
Austrija je stavila veto na nastojanja Rumunije da se pridruži zoni bez granica u decembru 2022 .
Međutim, predsednici obe zemlje nedavno su izrazili optimizam da rešenje može da se pronađe.
Austrijski predsednik se usprotivio vladinom vetu
Austrija je u decembru 2022. stavila veto na zahteve i Rumunije i Bugarske za pridruživanje Šengenskoj zoni, navodeći kao razlog zabrinutost zbog iregularne migracije.
Ovaj potez kritikovao je Aleksandar Van der Belen, predsednik Austrije, koji je rekao da "odluka nije bila prava".
Van der Belen je ustvrdio da se blokiranjem Rumunije i Bugarske ne rešavaju osnovna pitanja.
"Ako šengenski sistem ne funkcioniše, zašto bismo blokirali Rumuniju i Bugarsku? Zašto im ne dozvolite da se pridruže?", rekao je on.
Pravo pitanje je kako kontrolisati protok ljudi koji traže posao ili azil širom 27 zemalja članica Evropske unije (EU) , dodao je on.
Austrijski predsednik je vremenom zadržao tu poziciju. On je u oktobru rekao da šengenska blokada ne doprinosi rešenju.
Austrijski kancelar brani veto
Nasuprot tome, austrijski kancelar Karl Nehamer branio je veto.
On je u oktobru izjavio da Beč ostaje pri svom stavu protiv pridruživanja Rumunije i Bugarske zbog bezbednosnih zabrinutosti, s tim što 11 zemalja Šengena trenutno ima unutrašnje granične provere.
Nehamer je naglasio da odluka nije konkretno protiv Rumunije i Bugarske.
On je priznao da su obojica uloћio napore da zaљtite spoljne granice EU.
Frustracija Rumunije i Bugarske
Veto Austrije, kao i Holandije protiv Bugarske, izazvao je frustraciju u Bukureštu i Sofiji.
Rumunski premijer Marsel Čiolaku nazvao je veto "dubokom nepravdom" i zatražio vanredni sastanak EU o tom pitanju u decembru.
Tokom posete Beču u oktobru, bugarski premijer Nikolaj Denkov bezuspešno je pokušao da ubedi Nehamera da promeni svoj stav.
Izražena nada za pozitivno rešavanje
Uprkos nesuglasicama, predsednici Austrije i Rumunije nedavno su izrazili optimizam da spor može da se reši.
Prema rečima portparola, Van der Belen i rumunski predsednik Klaus Johanis nedavno su se sastali na samitu u Bukureštu.
Obojica su "izrazili nadu da pitanja koja trenutno stoje na putu pridruživanja uskoro mogu da se reše pozitivno", rekao je portparol.
Van der Belen smatra da je evropska integracija koristila austrijskoj ekonomiji zasnovanoj na izvozu, a da su domaće kompanije uspešne u Rumuniji.
Johanis je sa svoje strane cenio Van der Belenovu "kontinuiranu posvećenost rešenju".
Potencijalni uticaj na putnike i imigrante u EU
Ako bude rešen, pridruživanje Rumunije Šengenskoj zoni omogućiće putnicima da se kreću između nje i drugih šengenskih zemalja bez graničnih provera.
To bi olakšalo putovanja i rad u regionu.
Pridruživanjem Rumunije takođe bi se proširila šengenska zona bez granica, koju trenutno čini 26 evropskih zemalja.
Pridruživanje Bugarske pružilo bi iste beneficije.
Za imigrante koji nisu iz EU, članstvo u Šengenskoj zoni ne daje automatski nova prava.
Međutim, to bi moglo da omogući onima koji su već legalno prisutni u šengenskoj zoni da lakše putuju i rade u Rumuniji.
Spor naglašava imigracione zabrinutosti nekih članica EU.
Austrija i Holandija tvrde da spoljne granice regiona moraju da se pojačaju pre proširenja unutrašnje slobode kretanja.
Uticaj na imigracionu politiku EU
Spor se takođe odnosi na tekuće debate o imigracionoj politici EU.
Austrija i druge skeptične zemlje žele veća uveravanja da sve zemlje članice mogu da kontrolišu iregularnu migraciju u Šengensku zonu.
Oni tvrde da je to potrebno da bi se održala bezbednost.
Međutim, Rumunija i Bugarska uzvraćaju da je njihovo isključenje iz Šengena nepravedno, s obzirom na njihove napore da obezbede granice.
Dok se migrantska kriza nastavlja, spor pokazuje da članice EU imaju različite stavove o podeli tereta i pravoj političkoj ravnoteži između granične bezbednosti i slobode kretanja.
Rešavanje spora moglo bi da izgradi jedinstvo oko kontroverznog pitanja. Međutim, neuspeh u pronalaženju sporazuma rizikuje dalju podelu.
Ishod će uticati na tekuće razgovore EU o reformi pravila o azilu i upravljanju Šengenskom upravom.
Potencijalne šire implikacije
Austrijski veto na kandidature Rumunije i Bugarske za članstvo u Šengenskoj zoni izazvao je spor ukorenjen u različitim stavovima o migraciji.
Međutim, predsednici Austrije i Rumunije nadaju se da se može pronaći kompromis u korist obe zemlje i šire EU.
Rezolucija bi mogla da ima značajne implikacije na putovanja, imigraciju i sposobnost EU da zajednički odlučuje o osetljivoj politici.