Mirni most Øresund, koji povezuje Dansku i Švedsku, postao je neočekivana tačka paljenja u rastućem talasu prekograničnog kriminala.
Danska je najavila strože granične kontrole sa svojim nordijskim susedom, odgovarajući na porast nasilja povezanog sa bandama koje se prelilo iz Švedske.
Zabrinjavajući trend
Danski ministar pravde Peter Hummelgaard otkrio je zapanjujuću statistiku: od aprila, švedski pojedinci su umešani u 25 slučajeva povezanih sa organizovanim kriminalom u Danskoj.
Još više alarmantno je učešće maloletnika u ovim incidentima. Tri švedska tinejdžera nedavno su uhapšena u vezi sa pucnjavom na danskom tlu.
Thorkild Fogde, šef danske nacionalne policije, upozorio je da će biti visoka cena koju treba platiti, šaljući jasnu poruku švedskim članovima bandi koji su uključeni u nasilje.
Švedski veza
Borba Švedske sa nasiljem bandi dostigla je neviđene nivoe. Zemlja sada ima najvišu stopu smrtonosnih pucnjava po glavi stanovnika u Evropskoj uniji (EU).
Švedska policija procenjuje da ima oko 14.000 aktivnih kriminalaca bandi, sa dodatnih 48.000 ljudi koji su labavo povezani sa ovim grupama.
"Zastrašujuća je pojava da danske bande zapošljavaju mlade Šveđane da rade svoj prljavi posao", izjavio je švedski ministar pravde Peter Hummelgaard.
On je ukazao na zabrinjavajući trend "dece vojnika" koji su regrutovani od strane kriminalnih organizacija da izvrše nasilna dela.
(Slika ljubaznošću cottonbro studija preko Pekels)
Zatezanje mreže
Odgovor Danske na ovu krizu je višestruk:
-
Povećan nadzor na mostu Øresund, glavnom prelazu između Kopenhagena i Malmea.
-
Rigoroznije provere na prekograničnim vozovima.
-
Poboljšani nadzor kamere za praćenje registarskih tablica na graničnim prelazima.
-
Stacioniranje danskog policajca trajno u Stokholmu za sprovođenje zakona.
-
Intenziviranje razmene policajaca sa južnim švedskim policijskim snagama.
-
Istraživanje upotrebe tehnologije prepoznavanja lica za teške zločine kao što je pokušaj ubistva.
Poziv na akciju
Danska premijerka Mette Frederiksen izrazila je duboku zabrinutost zbog situacije.
"Nasilni incidenti na našim ulicama moraju biti zaustavljeni. To je potpuno neprihvatljivo", izjavila je ona. "Ovo nije Danska koju želimo."
Danska vlada vrši pritisak na Švedsku da preuzme odgovornost i reši osnovne uzroke nasilja unutar svojih granica. Ovaj diplomatski pritisak dodaje još jedan sloj ionako složenoj situaciji.
(Slika ljubaznošću Pipo Stolz preko Pekels)
Kako to utiče na putnike
Pojačane granične kontrole će verovatno uticati i na kratkoročne posetioce i na dugoročne stanovnike koji putuju između Danske i Švedske.
Putnici treba da očekuju duže vreme čekanja i detaljnije provere, posebno na mostu Øresund i prekograničnim vozovima.
Za migrante i dugoročne posetioce EU, ova situacija naglašava međusobno povezanu prirodu evropskih bezbednosnih politika.
Iako će Evropski sistem za informacije o putovanjima i autorizaciji (ETIAS) uskoro biti pokrenut, fokusirajući se na spoljne granice, ovo dansko-švedsko pitanje pokazuje da unutrašnje granice EU takođe mogu biti predmet povećanog nadzora kada se pojave bezbednosni problemi.
Promene u imigracionoj politici
Ova kriza može dovesti do širih promena u imigracionoj politici zemalja EU.
Danska je već zauzela stroži stav o imigraciji u odnosu na Švedsku, sa merama koje uključuju preseljenje ne-danskih državljana iz oblasti u kojima oni čine većinu.
Trenutna situacija mogla bi podstaći druge zemlje EU da preispitaju svoje politike, što bi moglo dovesti do:
-
Stroži procesi provere za imigrante i tražioce azila.
-
Poboljšana razmena informacija između država članica EU o kriminalnim mrežama.
-
Povećan fokus na programe integracije kako bi se sprečilo otuđenje koje može dovesti do regrutovanja bandi.
-
Rasprave o ravnoteži između otvorenih granica unutar šengenskog prostora i zabrinutosti za nacionalnu bezbednost.
Šta se dalje dešava
Dok se Danska i Švedska bore sa ovim prekograničnim izazovom, ostatak Evrope će pažljivo gledati. Ishod ove situacije mogao bi oblikovati budućnost granične kontrole i imigracionih politika širom Evropske unije.