Tekući ruski rat u Ukrajini naveo je Estoniju da preduzme odlučnu akciju na svojoj istočnoj granici.
Od 8. avgusta, Estonija je sprovela potpunu carinsku kontrolu na ključnim prelazima kako bi sprečila izbegavanje sankcija i ojačala bezbednost.
Operacija kontrolni punkt nadogradnja
1. avgusta, estonska premijerka Kristen Michal najavila je da će zemlja uvesti sveobuhvatne carinske provere na tri glavna granična prelaza: Narva, Koidula i Luhamaa.
Ovaj potez ima za cilj da zaustavi protok sankcionisane robe kroz Estoniju i u Rusiju.
"Pokušaji izbegavanja sankcija i prevoza zabranjene robe preko naših granica su, nažalost, u toku", izjavio je Mihal tokom konferencije za novinare.
Naglasio je da će ove strože kontrole otežati Rusiji da isporuči svoju "ratnu mašineriju".
Od kofera do semisa
Nove mere će uticati na sve granične prelaze, bilo pešice, automobilom ili autobusom.
Evo šta putnici mogu očekivati:
-
Pešaci: Svaka osoba i njihov prtljag će biti temeljno provereni.
-
Putnici u automobilu: I vozilo i njegov sadržaj će biti podvrgnuti pregledu.
-
Autobus putnici: Putnici moraju da izađu iz autobusa sa svojim stvarima za pojedinačne carinske provere.
-
Teretna vozila: Kompletan pregled vozila i njegovog tereta.
Ove poboljšane procedure će verovatno usporiti granične prelaze i smanjiti broj ljudi koji mogu da prođu svaki dan.
(Slika ljubaznošću Diana preko Pekels)
Narvina nova normala
Granični prelaz Narva već doživljava povećan saobraćaj i dugo vreme čekanja.
Pošto je Finska zatvorila rusku granicu i letovi za Rusiju su obustavljeni, mnogi putnici su se okrenuli ovoj ruti kao alternativi.
Trenutno, prelaz Narva vidi do 300 ljudi koji svakodnevno čekaju u redu na Peetri Plats, popularnoj autobuskoj stanici.
Vreme čekanja može da se protegne do šest sati, stvarajući značajno usko grlo za one koji pokušavaju da pređu.
Zatvaranje rupa
Ministar finansija Jirgen Ligi rasvetlio je zašto su ove mere neophodne.
"Treće zemlje su proglašene destinacijama, ali mi u to ne verujemo", objasnio je on. "Život pokazuje da roba ne stiže tamo, već se zaustavlja negde u Rusiji na pola puta do Azije."
Cilj vlade je jasan: da se suzbije veliki protok sankcionirane robe koji se razvio poslednjih godina.
(Slika ljubaznošću Sillerkiil preko Vikimedia Commons)
Šta se menja na granici
Ove nove granične kontrole verovatno će uticati i na kratkoročne posetioce i na dugoročne migrante u Evropsku uniju (EU).
Putnici treba da očekuju duže vreme čekanja i detaljnije inspekcije prilikom prelaska granice Estonije i Rusije. To bi moglo obeshrabriti povremene posete i potencijalno uticati na prekograničnu trgovinu i turizam.
Za migrante, strože kontrole mogu otežati ulazak u EU ovim putem.
Međutim, važno je napomenuti da su ove mere prvenstveno usmerene na robu, a ne na ljude.
Ipak, povećana kontrola mogla bi dovesti do dužeg vremena obrade za one koji žele da uđu u EU u svrhu rada ili boravka.
Ove promene dolaze dok se EU priprema za pokretanje Evropskog sistema za informacije o putovanjima i autorizaciju (ETIAS) u KSNUMKS-u.
Iako nisu direktno povezane, obe inicijative odražavaju širi trend ka strožem upravljanju granicama i bezbednosti širom EU.
Domino efekat
Potez Estonije da ojača svoju istočnu granicu mogao bi uticati na imigracionu politiku širom EU.
Druge države članice, posebno one koje se graniče sa zemljama koje nisu članice EU, mogle bi slediti taj primer sa sličnim merama kako bi sprečile izbegavanje sankcija i poboljšale bezbednost.
Ova promena mogla bi dovesti do jedinstvenijeg pristupa graničnoj kontroli unutar EU, sa većim naglaskom na sprečavanje kretanja sankcionirane robe.
Međutim, to takođe postavlja pitanja o balansiranju bezbednosnih problema sa potrebom za efikasnim prekograničnim kretanjem ljudi i legitimnom trgovinom.
Mapiranje kursa
Kako se situacija razvija, kreatori politike EU moraće pažljivo razmotriti kako da održavaju otvorene granice unutar šengenske zone uz efikasno upravljanje spoljnim granicama i sprovođenje sankcija.