U velikom napretku, zakonodavci Evropske unije postigli su 20.
Cilj sporazuma je da se ublaži pritisak na države fronta kroz brže procedure provere, strožu graničnu kontrolu i zahtevanje od svih članova da podele odgovornost za ugostitelje.
Pristalice su pozdravile reformu kao istorijsku, dok su kritičari upozorili da se njime rizikuje podrivanje prava na azil i omogućavanje zloupotrebe.
Skrining i pritvor
Prema novom pravilniku o skriningu, oni koji neregularno prelaze granice Evropske unije (EU) suočiće se sa obaveznim proverama koje traju do pet dana kako bi proverili identitet, registrovali biometriju, izvršili bezbednosne provere i utvrdili sledeće korake.
Sporazum omogućava pograničnim državama da zadrže dolaske tokom provere lokacija na granici ili u blizini.
Deca mogu da se drže kao "poslednje sredstvo" ako su manje prinudne alternative nedostupne.
Humanitarne grupe upozoravaju da se na taj nivo normalizuje pritvor i povećava rasno profilisanje.
EU to poriče, naglašavajući da provere moraju da poštuju osnovna prava.
Brža provera
Reformom se uspostavljaju zajedničke procedure EU za ubrzavanje odluka o zahtevima za azil.
Prijave državljana zemalja sa niskom stopom prepoznavanja mogu se ubrzati na granici u roku od 12 nedelja.
Pristalice kažu da će to ubrzati deportacije onih koji su odbijeni, istovremeno dajući zaštitu onima koji ispunjavaju uslove.
Kritičari tvrde da skraćena provera rizikuje maltretiranje.
Deljenje odgovornosti
Novi mehanizam solidarnosti zahteva od svih članova da pomognu u dolascima migranata preseljenjem tražilaca azila ili pružanjem druge logističke i finansijske pomoći zemljama domaćinima.
Članovi mogu da se opredele za uzimanje ljudi tako što će umesto toga dati "solidarni doprinos" nacijama koje ih smeštaju.
Zagovornici veruju da će obavezna podela tereta smanjiti pritisak na države mrežnog prolaza.
Skeptici tvrde da odbijanje saglasnosti omogućava izbegavanje odgovornosti.
Povratnik odbijen tražilaca azila
Sporazumom se uvode nove mere za povećanje stope deportacije, uključujući povezivanje saradnje na readmisiji sa vizama i razvojnom pomoći.
EU se nada da će to ubediti zemlje poreklom da ponovo preuzmu još propalih kandidata.
Aktivisti tvrde da je ovakav pristup neetički i podriva razvojne ciljeve.
Odgovor na krizu
Novi krizni propis povećava podršku pograničnim državama koje se suočavaju sa spoljnim pritiskom ili porastom migranata, na primer zbog instrumentalizacije treće zemlje.
EU se nada da bi pojačana hitna pomoć mogla da ublaži buduće krize.
Kritičari upozoravaju protiv preterivanja u izuzetnim okolnostima.
Raznovrsne reakcije
Potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas pozdravio je taj napredak pretvarajući "političke principe pakta u zakonske obaveze".
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola nazvala ga je "značajnim" sporazumom nakon što su institucije EU "prkosile izgledima". Ona je izrazila ponos zbog dostavljanja "rešenja".
Nemački kancelar Olaf Šolc pozdravio je reformu za oslobađanje pritiska na pogođene zemlje kao što je Nemačka.
Španski premijer Pedro Sančez pohvalio je napore da se osigura podela odgovornosti.
Međutim, poslanik Zelenih Demijan Boeselager kritikovao je podrivanje prava na azil, upozoravajući da se na taj način stvaraju "zatvorski logori".
Grupe za ljudska prava, uključujući Amnesti Internešenel i Oksfam, takođe su oštro kritikovale sporazum kao "okrutan i neradan", upozoravajući da se njime slabi zaštita izbeglica, uz istovremeno podsticanje pritvora.
Sledeći koraci
Reformi je potrebno formalno usvajanje da bi postala zakon, što se očekuje narednih meseci.
Nova pravila skrininga mogla bi da važe od maja 2024. godine, a drugi propisi stupaju na snagu kasnije.
Sporazum dolazi u trenutku kada pitanja migracije rastu na dnevnom redu EU.
Ilegalni prelazi su naviše, a krajnje desničarske stranke imaju sve veći uticaj.
Posle višegodišnjeg zastoja, napredak pakta pokazuje da Unija prevazilazi duboke podele na podelu tereta.
Međutim, veliki sporovi ostaju na balansiranju saosećanja sa kontrolom.
Pomešane implikacije za posetioce i imigrante u EU
Sveobuhvatne promene imaće različite implikacije za one koji žele da posete ili migriraju u Evropu kada budu sprovedene.
Pojačana provera može da znači duže čekanje na granicama kada pravila uzmu snagu.
Međutim, efikasnije procedure azila mogle bi da ublaže uska grla za redovne putnike.
Za građane koji nisu članice EU koji planiraju dugoročnije preseljenje, usredsređenost reformi na brzu proveru i deportaciju nagoveštava stroži režim.
Međutim, prošireni pravni putevi ostaju otvoreni za neke grupe kao što su studenti i kvalifikovani radnici.
Novim pravilima neće se direktno menjati postojeće vize kao što je šengenska viza.
Međutim, predstojeća šema ETIAS-a pokrenuta u maju 2025.
Sve u svemu, oni koji sanjaju o budućnosti EU suočavaju se sa većim barom i neizvesnijim izgledima.
Međutim, i dalje postoje putevi za one koji su u stanju da se kreću kroz složene nove prepreke.
Dalekosežne implikacije za nacionalnu politiku
Sporazum takođe ima sveobuhvatne posledice po imigracionu politiku unutar pojedinačnih država EU.
Sve članice moraju da prenesu standardna pravila širom EU u nacionalni zakon, poništavajući postojeće domaće propise u mnogim oblastima.
To znači da će evropske zemlje izgubiti autonomiju u osnovnim oblastima kao što su procedure provere i pritvor.
Međutim, neka diskrecija ostaje oko aspekata kao što je politika deportacije.
Obavezni principi solidarnosti značajno nagrizaju i nacionalne prerogative.
Države fronta godinama su se opirale podeli tereta, ali sada moraju da se povinuju tome.
Ipak, fleksibilnost reformi takođe omogućava zemljama da se udubi u problematična pitanja kao što je ponovno ujedinjenje porodice.
Pored toga, odstupanja su dostupna od preseljenja izbeglica preko finansijskih doprinosa.
Na kraju, EU namerava da se uskladi, ali sporazum ostavlja prostor za lokalna odstupanja.
Ova kreativna napetost se može pokazati kao izazovna za upravljanje.
Gorki kompromis ostavlja mnogo posla pred sobom
Maratonski razgovori proizveli su teško vođen kompromis, ali su zadovoljili mali broj ljudi na svim stranama.
Pristalice hvale sistem solidarnosti, ali kritičari osuđuju potkopana prava.
S ciljem proširenja ovlašćenja EU u osetljivom domenu, snažni nadzorni mehanizmi biće od vitalnog značaja za sprečavanje zloupotreba dok se sprovode složene reforme.
Na kraju krajeva, uspeh pakta zavisi od izgradnje pravedne platforme koja omogućava humano i uredno upravljanje migracijama.
Evropa sada mora da ispuni tu viziju kao stvarnost.