Evropska komisija se zalaže za promene u načinu na koji se upravlja deportacijama širom EU, kao deo Pakta o migracijama i azilu.
To bi moglo imati značajne efekte na migrante, države članice EU i zemlje izvan Unije.
EU se fokusira na efikasnost deportacije
Statevatch izveštava da se Evropska komisija zalaže za brže procese deportacije kao deo svog šireg pakta o migracijama i azilu.
Ključni deo ove reforme je uvođenje "procedure povratka na granici", koja ima za cilj da ubrza deportaciju ljudi čiji su zahtevi za azil odbijeni.
Ova procedura se fokusira na državljane zemalja sa stopom odobrenja azila širom EU od 20% ili manje, poput Senegala i Tunisa.
Komisija je naglasila važnost završetka deportacija u roku od 24 nedelje.
Prema ovoj politici, pojedinci kojima je uskraćena međunarodna zaštita bili bi zadržani u uslovima pritvora na spoljnim granicama EU dok se njihova deportacija ne završi.
Glavni izazov za Komisiju je smanjenje vremena potrebnog za identifikaciju onih koji će biti deportovani i izdavanje potrebnih putnih isprava kako bi se osigurao brz povratak.
Sankcije za vize vrše pritisak na zemlje koje ne sarađuju
Ključni deo strategije EU za deportaciju uključuje vizne sankcije, usmerene na zemlje koje ne sarađuju sa deportacijama.
Prema članu 25a Zakonika o vizama EU, zemlje koje nisu članice EU koje se smatraju nekooperativnim mogu se suočiti sa kaznama, kao što su veće vizne takse ili sporije vreme obrade zahteva za vize svojih građana.
Ovaj pristup se smatra ključnim za podsticanje poštovanja.
Gambija je bila jedna od prvih nacija koja je pogođena ovim sankcijama 2021. godine i ostaje pod ograničenjima, iako je njena stopa deportacije relativno visoka i iznosi 50%. Etiopija se suočila sa sličnim kaznama ranije ove godine.
U izveštaju se navodi da su ove sankcije bile uspešne u podsticanju saradnje, što je dovelo do novih razgovora sa zemljama poput Senegala i Kameruna.
Etiopija i Irak su takođe pokazali veću spremnost da se pridržavaju nakon što su doživjeli sankcije.
(Slika ljubaznošću jaydeep_ preko Pikabai)
Zemlje koje su na meti za brzu deportaciju
Senegal, Tunis, Maroko i Bangladeš istaknuti su u izveštaju Komisije kao da imaju niske stope odobrenja azila i visok nivo neregularnih migracija u EU.
Očekuje se da će ove zemlje biti glavni fokus za ubrzane procedure deportacije.
Komisija se takođe zalaže za sporazume o povratku sa ovim zemljama. Na primer, pregovori sa Nigerijom za sporazum o readmisiji su navodno blizu finalizacije.
Takvi sporazumi bi pojednostavili proces deportacije, pomažući EU da bolje upravlja slučajevima i olakša teret državama članicama koje se bave visokim nivoom ilegalnih migracija.
Digitalna rešenja za ubrzavanje deportacija
EU uvodi sisteme za upravljanje slučajevima povratka (RCMS) kao deo svojih napora da poveća efikasnost deportacije.
Ove digitalne platforme će omogućiti vlastima EU da dele informacije sa trećim zemljama kako bi proverili identitet pojedinaca postavljenih za deportaciju.
Upoređivanjem biometrijskih podataka i drugih relevantnih informacija između zemalja EU i zemalja koje nisu članice EU, cilj je ubrzati proces deportacije i osigurati da se putne isprave izdaju odmah.
RCMS platforme su već u upotrebi u zemljama kao što su Bangladeš, Jermenija i Pakistan, sa više sistema koji se razvijaju za mesta kao što su Obala Slonovače i Gambija.
EU, u partnerstvu sa Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM), finansira ovu inicijativu.
Ova digitalna infrastruktura ima za cilj da se suoči sa jednim od najvećih izazova za nesmetane deportacije: kašnjenja u obradi putnih isprava.
(Slika ljubaznošću rawpixel preko Freepik)
Uticaj na posetioce i migrante iz EU
Očekuje se da će nedavne promene u procedurama deportacije u EU imati veliki uticaj i na kratkoročne posetioce i migrante.
Za ljude iz zemalja sa niskim stopama odobravanja azila, brži proces deportacije mogao bi učiniti Evropu manje atraktivnom, posebno za one koji planiraju da zatraže azil.
Na primer, putnici iz zemalja poput Senegala i Tunisa, gde se zahtevi za azil često odbijaju, mogu se suočiti sa pojačanim nadzorom prilikom ulaska u EU.
Vizne sankcije predstavljaju još jednu prepreku za kratkoročne posetioce iz zemalja koje ne sarađuju sa naporima za deportaciju.
Sa većim taksama za vize i kašnjenja u obradi, državljani ovih zemalja mogu naići na više poteškoća u putovanju u EU, bilo za kratke posete ili duži boravak.
Pored toga, vizne kazne vezane za član 25a naglašavaju posvećenost EU sprovođenju svojih migracionih politika, čak i uz rizik od naprezanja diplomatskih odnosa sa zemljama koje nisu članice EU.
Pooštrena kontrola migracije
Ubrzane procedure deportacije signaliziraju veliki pomak u pristupu EU u rješavanju ilegalnih migracija.
Naglasak na procedurama povratka na granici, u kombinaciji sa viznim sankcijama, deo je širih napora da se suzbiju neregularne migracije i pojednostavi proces deportacije za one čiji su zahtevi za azil odbijeni.
Vizne sankcije protiv zemalja koje ne sarađuju služe i kao odvraćanje i način da se sprovede poštovanje.
Povezivanjem saradnje na deportacijama sa pristupom vizama, EU jasno stavlja do znanja da će nesaradnja u pitanjima migracija imati opipljive posledice.
Ovaj pristup bi mogao da podstakne zemlje koje se oslanjaju na jake odnose sa EU za trgovinu, putovanja i diplomatiju da preispitaju svoju imigracionu politiku.
Uvođenje Evropskog sistema za informacije o putovanjima i autorizaciji (ETIAS), zajedno sa reformama šengenske vizne politike, dodatno naglašava posvećenost EU pooštravanju kontrole migracija.
Jačanjem propisa o ulasku i obezbeđivanjem bržih deportacija, EU ima za cilj da ublaži pritisak na države članice i pošalje jasnu poruku da se neregularne migracije neće tolerisati.
(Slika ljubaznošću Gvengoat preko iStock)
Balansiranje efikasnosti, zabrinutost za ljudska prava
Pritisak EU na brže procedure deportacije označava ključni pomak u njenoj migracionoj politici.
Davanjem prioriteta ubrzanom povratku i korišćenjem viznih sankcija, EU ima za cilj da pooštri kontrolu nad svojim granicama i pojednostavi proces deportacije za one sa odbijenim zahtevima za azil.
Međutim, ove promene će imati značajne efekte, posebno za migrante i putnike iz zemalja sa niskim stopama odobravanja azila.
Sa predstojećim lansiranjem ETIAS-a i daljim reformama vizne politike, evropski migracioni pejzaž spreman je za dramatične promene.
Ključno pitanje je da li će ove mere uspešno uravnotežiti potrebu za graničnim kontrolama sa humanitarnim obavezama EU.