Uvod
U razvoju događaja koji će izgleda oblikovati događaje širom Šengenske oblasti u narednim godinama, francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je na promene kako bi se ojačalo jedinstvo. U otvorenom pismu, koje se naširoko reprodukuje u nacionalnim novinama širom evropske vizne oblasti, gospodin Makron je predložio šest reformi.
Visoko rangiranje njegovih predloga su mere za obezbeđivanje pravedne politike azila, sprečavanje spoljnog političkog uplitanja i jačanje granica. Shodno tome, u ovom postu ispitujemo izgovore francuskog premijera i razmatramo kakvi bi bili njihovi mogući efekti ako budu usvojeni.
Makronovih šest inicijativa
Ovo nije prvi put da je predsednik Makron pozvao na obnavljanje unutar EU, iako se čini da je njegov fokus sada na međuvladinoj saradnji. Predlozi posebno naglašavaju potrebu zaštite granica, održavanja odbrane i jačanja bezbednosti. Kolektivno bi, naravno, takve inicijative pojačale mere kontrole putovanja uvedene pod pokroviteljstvom Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS).
Konkretno, mapa puta predsednika Makrona za transformaciju EU zagovara:
- Evropski savet za unutrašnju bezbednost, koji će činiti Evropske granične snage i Savet bezbednosti koji bi – prema njegovim obrisima – nastavio da uključuje Veliku Britaniju bez obzira na ishod trenutnih pregovora o Brexitu.
- Evropska agencija za zaštitu demokratija, koja će se baviti takozvanim lažnim vestima, ograničiti sajber napade i sprečiti strane sile da finansiraju političke partije unutar Evrope.
- Konferencija za Evropu na kojoj će biti institucije EU, kao i zemlje članice.
- Evropska klimatska banka koja bi prepolovila upotrebu pesticida do 2025.
- Evropski autoritet za bezbednost hrane, za zaštitu kontrole hrane od moćnih lobista i promovisanje nezavisne naučne procene rizika po javno zdravlje i životnu sredinu.
- Zajednički minimalni lični dohodak EU, koji se razmatra na godišnjem nivou i – po rečima francuskog premijera – podrazumeva istu zaradu za isti rad.
Pored toga, bilo bi neophodno organizovati finansiranje takvih novih organizacija i mera.
Zahtevi za azil i ljudska prava
Zaista, Makronovi predlozi implicitno prepoznaju potrebu da se da međunarodna zaštita onima koji beže od ozbiljnih povreda ili progona u sopstvenoj zemlji. Smatran međunarodnom obavezom i priznat u Ženevskoj konvenciji iz 1951.
Međutim, Evropska komisija (EK) takođe priznaje da procedure za azil moraju da budu efikasne i pravedne širom EU, kao i otporne na zloupotrebe. Stoga bi poboljšanje zajedničkog evropskog sistema azila trebalo da smanji nasumične odluke i azilante. Nadamo se da će svaka promena dodati dostojanstvo procedurama podnošenja zahteva, povećati jednoobraznost i osigurati usklađivanje standarda kako bi se isporučili slični ishodi, bez obzira na zemlju u kojoj izbeglice podnose zahtev za azil.
Sve u svemu, zajednička direktiva o procedurama azila trebalo bi da učini procese podnošenja zahteva što efikasnijim i pravednijim. Tražioci azila sa posebnim potrebama trebalo bi da imaju veću podršku da objasne svoj zahtev, dok će mere takođe povećati zaštitu za maloletnike bez pratnje i žrtve torture. Slično tome, izmenjena Evropska direktiva o kvalifikacijama ima za cilj rešavanje uslova prijema, prebacivanje pritvora na poslednje sredstvo, uz istovremeno artikulisanje potrebe za humanim uslovima prijema i smeštaja. Prethodno je ova direktiva pojasnila okolnosti pod kojima zemlje treba da daju međunarodne mere zaštite i integracije za one izbeglice koje imaju koristi od nje.
Takođe osmišljen da postavi standarde za obradu izbeglica, Dablinska uredba uvela je zaštitu za podnosioce zahteva za azil dok vlasti odlučuju koja je država ili će biti odgovorna za ispitivanje njihovih zahteva. Paketom je takođe uveden sistem za otkrivanje i suočavanje sa nedostacima u procedurama prijema i nacionalnim pitanjima azila pre nego kasnije, kako bi se izbeglo razvijanje kriza ili pogoršanje.
Konačno, Eurodac (Evropska daktiloskopija, tj. baza otisaka prstiju tražioca azila) omogućiće službenicima kriminalističkih službi pristup evidenciji otisaka prstiju tražilaca azila u određenim okolnostima. Takve okolnosti uključivaće istragu teških krivičnih dela kao što su terorizam i ubistva.
Budućnost Evrope
Pozdravljen kao poziv na evropsku renesansu, promašaj gospodina Makrona obratio se građanima direktno unutar dvadeset osam sadašnjih zemalja članica EU. Francuski premijer je rekao da Evropu vidi kao dugoročni projekat, a ne samo kao ekonomski entitet i zajedničko tržište.
Pored dovođenja u pitanje finansiranja evropskih političkih stranaka od strane stranih sila, on je ukazao da birači u Velikoj Britaniji možda nisu bili potpuno svesni svih implikacija izlaska iz EU pre nego što su glasali za to na referendumu 2016. Osim toga, Makron je postavio retoričku pitanja o trenutnoj krizi Brexita, pitajući da li su Britanci znali šta bi gubitak pristupa jedinstvenom tržištu mogao da podrazumeva. Konačno, on se dvoumio da li birači imaju dovoljno informacija da u potpunosti cene moguće efekte predloga za obnovu čvrste granice unutar ostrva Irska.