Finski parlament odobrio je zakon koji omogućava graničarima da odbiju migrante i odbiju zahteve za azil na ruskoj granici.
Zakon, čiji je cilj zaštita od onoga što Finska naziva "hibridnim ratovanjem" iz Rusije, izazvao je raspravu o zabrinutosti za ljudska prava i prioritetima nacionalne bezbednosti.
Hrabar potez Finske da obezbedi svoju istočnu granicu
12. jula 2024. finski zakonodavci usvojili su kontroverzni zakon koji omogućava graničarima da odbiju tražioce azila koji prelaze iz Rusije.
Zakon, usvojen tijesnom razlikom od 167 glasova u parlamentu sa 200 mesta, uvodi privremene mere na godinu dana kako bi se suzbilo ono što Finska smatra namernim migrantskim tokovima iz Rusije.
Vlada premijera Petterija Orpa tvrdi da je zakon ključan za nacionalnu bezbednost, tvrdeći da Rusija šalje migrante bez dokumenata na granicu kako bi se osvetila članstvu Finske u NATO-u.
"Videli smo od kraja prošle godine da Rusija koristi migrante kao sredstvo za hibridno uticanje na našu bezbednost i na naše granice", izjavio je Orpo nakon glasanja.
Dilema ljudskih prava
Kritičari, uključujući profesore, pravne stručnjake i grupe za ljudska prava, snažno se protive zakonu. Tvrdili su da krši ustav Finske i međunarodne obaveze prema Ujedinjenim nacijama i Evropskoj uniji (EU).
Michael O'Flaherti, komesar Saveta Evrope za ljudska prava, izrazio je zabrinutost zbog nacrta zakona, navodeći da "izaziva niz značajnih zabrinutosti za ljudska prava".
Naglasio je da odnos između nacionalne bezbednosti i ljudskih prava "nije igra sa nultom sumom".
Li Andersson, odlazeći lider stranke Levi savez, nazvao je rezultat glasanja "tužnim danom" za Finsku i ljudska prava.
Više od 200 univerzitetski istraživači potpisali su peticiju protiv zakona, naglašavajući zabrinutost akademske zajednice zbog njegovih efekata.
(Slika ljubaznošću Baptiste Valthier preko Pekels)
Granična kontrola i izuzeci
Prema novom zakonu, finski graničari mogu odbiti tražioce azila migrante na prelazima pod određenim uslovima.
Međutim, zakon uključuje zaštitu za ranjive grupe:
-
Deca, osobe sa invaliditetom i migranti koje graničari smatraju posebno ranjivim i dalje će biti primljeni.
-
Graničari će biti obučeni za procenu starosti, zdravlja i ranjivosti migranata.
-
Zakon uključuje planove za hitnu humanitarnu pomoć ako se migranti ne mogu vratiti u Rusiju i zaglave na granici.
Finska je krajem 2023. zatvorila kopnenu granicu sa Rusijom od 1.340 kilometara nakon što je za tri meseca stiglo više od 1.300 migranata bez dokumenata.
Većina ovih migranata bila je iz zemalja Bliskog istoka i Afrike, uključujući Avganistan, Egipat, Irak, Somaliju, Siriju i Jemen.
Ostala zatvaranja granica EU
Odluka Finske slična je akcijama koje su preduzele druge zemlje EU, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, za upravljanje migrantima koji dolaze iz Belorusije.
Ove zemlje su uvele slične zakone, odražavajući trend strože kontrole migracija u istočnim pograničnim državama EU.
Ministar finansija Riikka Purra, predsedavajući nacionalističke stranke Finaca, naglasio je da je nacionalna bezbednost glavni prioritet.
"Ne možemo dozvoliti Rusiji da iskoristi slabosti u našem zakonodavstvu i međunarodnim sporazumima", izjavio je Purra.
Međutim, praksa pushback-a – prisiljavanje ljudi da se vrate preko međunarodne granice bez procene njihovog prava da podnesu zahtev za azil – krši i međunarodno pravo i pravo EU.
To znači da je novi zakon Finske u sukobu sa širim obavezama prema ljudskim pravima i propisima EU.
(Slika ljubaznošću Alekseja Ivanova preko Vikimedia Commons)
Povećana kontrola putnika i imigranata
Iako novi zakon uglavnom cilja na tražioce azila na ruskoj granici, to bi moglo uticati i na druge posetioce i imigrante u Finsku i EU:
-
ETIAS i šengenska viza: Zakon ne utiče direktno na Evropski sistem za informacije o putovanjima i autorizaciji (ETIAS) ili procese šengenskih viza. Međutim, to može dovesti do strožih kontrola zahteva za vize iz određenih zemalja, što otežava nekim putnicima.
-
Dugoročni putnici i imigranti: Porodice, investitori, digitalni nomadi i studenti iz zemalja koje nisu članice EU mogu se suočiti sa strožim provjerama i procesima podnošenja zahtjeva za vizu jer Finska pooštrava graničnu kontrolu.
-
Percepcija otvorenosti: Zakon bi mogao da promeni način na koji ljudi vide Finsku, čineći ga manje otvorenim i gostoljubivim. To bi moglo obeshrabriti neke dugoročne putnike ili imigrante da izaberu Finsku kao svoju destinaciju.
Postavljanje presedana za druge države
Novi zakon Finske mogao bi uticati na imigracionu politiku širom EU:
-
Presedan postavljanje: Majkl O'Flaherti je primetio da bi zakon mogao da postavi zabrinjavajući primer za druge zemlje i globalni sistem azila. Druge zemlje EU mogle bi slijediti primjer Finske, koristeći nacionalnu sigurnost kao razlog za slične mjere.
-
Implikacije šengenskog područja: Iako zakon ne menja direktno pravila šengenskog prostora, to bi moglo dovesti do rasprava o pooštravanju kontrola spoljnih granica širom EU, što bi moglo dovesti do promena u šengenskoj politici.
-
Rasprava širom EU: Zakon će verovatno izazvati nove rasprave o balansiranju nacionalne bezbednosti sa humanitarnim dužnostima i vrednostima EU, potencijalno oblikujući buduće imigracione politike EU.
-
Pritisak na zajednički sistem azila: Nezavisna akcija Finske može dovesti u pitanje napore EU da stvori jedinstveni sistem azila, pokazujući poteškoće u usklađivanju imigracionih politika u svim državama članicama.
Korak podele na neistraženu teritoriju
Odluka Finske da usvoji ovaj kontroverzni zakon označava značajan pomak u njenom pristupu graničnoj kontroli i tražiocima azila.
Dok pristalice tvrde da je to neophodno za nacionalnu bezbednost, kritičari upozoravaju na potencijalna kršenja ljudskih prava i primer koji postavlja drugim zemljama.
Dok se Finska bavi ovim složenim pitanjem, balansirajući bezbednosne probleme sa međunarodnim obavezama, svet pažljivo posmatra.
Kako se ovaj zakon sprovodi u djelo i njegovi efekti vjerovatno će uticati na rasprave o migracijama, ljudskim pravima i nacionalnoj sigurnosti u Evropi i drugim mjestima u godinama koje dolaze.