U vanrednom potezu, Finska je odlučila da privremeno zatvori celu svoju istočnu granicu sa Rusijom dužine 1.340 kilometara od 30. novembra do 13. decembra.
Vlada navodi razloge nacionalne bezbednosti i optužuje Rusiju da je organizovala "hibridnu kampanju" olakšavajući ilegalni ulazak migranata iz zemalja poput Sirije, Somalije i Avganistana.
Odluka je doneta na hitnom sastanku vlade 28. novembra nakon što je skoro 1.000 državljana treće zemlje prešlo u Finsku iz Rusije od avgusta 2023. godine, većina na biciklima i nema odgovarajuća dokumenta. Stotine ljudi stiglo je samo u novembru.
Premijer Petteri Orpo rekao je da Rusija "omogućava instrumentalizaciju ljudi i usmerava ih ka finskoj granici u teškim zimskim uslovima".
Mada je Finska rešena da zaustavi taj fenomen, Rusija je demantovala te tvrdnje.
Nema prekograničnog saobraćaja naglas
Prema odluci vlade, kopnena granica Finske sa Rusijom biće potpuno zatvorena za sav saobraćaj, uključujući Fince, od ponoći po lokalnom vremenu 30.
Ministarka unutrašnjih poslova Mari Rantanen rekla je: "U trenutnoj situaciji neophodno je zatvoriti celu istočnu granicu. Preduzeli smo ovu odluku da zaštitimo nacionalnu bezbednost Finske od ove ruske hibridne operacije."
Zatvaranje znači da se zahtevi za azil mogu podneti samo u finskim lukama i na aerodromima. Putnička vozila i autobusi takođe ne mogu da pređu.
Međutim, železničke teretne službe se nastavljaju između dve zemlje.
Finska je već zatvorila sedam od svojih osam graničnih prelaza prošlog novembra, nakon što je priliv migranata naglo porastao, pa je samo jedan kontrolni punkt otvoren kod Radža-Jooseppija u arktičkom regionu Laponije. Međutim, čak i to će sada biti privremeno zatvoreno.
Odgovor na Uočene hibridne pretnje
Finska i druge zapadne zemlje optužile su Rusiju da podstiče ilegalnu migraciju u Evropu kako bi podstakla nestabilnost kao odmazdu za sankcije Evropske unije (EU) zbog Ukrajine.
Premijer Orpo je izjavio: "Rusija omogućava instrumentalizaciju ljudi i usmerava ih ka finskoj granici u teškim zimskim uslovima. Finska je rešena da stavi tačku na ovaj fenomen."
Nedavni priliv migranata, koji su olakšale ruske vlasti, smatra se osvetom Moskve za ulazak Helsinkija u NATO ranije ove godine. U to vreme, Rusija je pretila odmazdom.
Ministar unutrašnjih poslova Rantanen ponovio je mišljenje da zatvaranje granice treba da se suprotstavi ruskoj hibridnoj kampanji u kojoj učestvuju migranti.
Cilj odluke je da se zaustavi ono što vlada naziva "izuzetnim okolnostima" stvorenim "migracionim pritiskom" pod uticajem države.
Hodanje po pravnoj žici
Odluku finske vlade da zatvori granicu ranije je blokirao kancelar pravde Tuomas Pöysti prošle nedelje, koji je izneo zabrinutost u pogledu međunarodne zaštite.
Međutim, ovog puta, kancelarka je dala zeleno svetlo za taj korak nakon što je razmotrila vladin poverljivi dopis u kojem su izlozeni neophodnost i proporcionalnost odluke.
Međutim, pravni eksperti poput profesora Tuomasa Ojanena sa Univerziteta u Helsinkiju tvrde da ta mera deluje "izuzetno nasilno" jer utiče na osnovna prava poput prava na traženje azila.
Prema obrazloženju vlade koje je podeljeno u dopisu, napravljeni su aranžmani za identifikovanje ranjivih grupa kao što su deca, invalidi, trudnice i žrtve trgovine ljudima među migrantima kako bi se obezbedio pristup finskim vlastima radi zaštite.
U dopisu se potvrđuju tenzije između bezbednosne odluke i zakona EU kojima se štite prava na azil. Međutim, ona opravdava privremena ograničenja kao "neophodna i prihvatljiva".
Zatvaranje granice poremetilo planove putovanja
Privremeno zatvaranje istočne granice Finske uticaće na putnike i iz zemalja EU i iz zemalja koje nisu članice EU.
Prema Šengenskom zakonu o granicama, građani EU mogu da budu podvrgnuti graničnim proverama samo pod izuzetnim okolnostima, na primer iz razloga nacionalne bezbednosti.
S obzirom da putnički saobraćaj nije dozvoljen na istočnoj granici Finske sa Rusijom do 13. decembra, u ovom periodu biće pogođeni državljani EU koji redovno prelaze ove granične prelaze iz radnih ili porodičnih razloga.
U međuvremenu, posetioci iz zemalja koje nisu članice EU koji podnose zahteve za šengenske vize preko finskih ambasada verovatno će se suočiti sa odlaganjem obrade dok se diplomatski resursi preusmeravaju ka pitanjima granične bezbednosti.
Oni koji već imaju važeće šengenske vize takođe bi mogli da vide poremećaje putovanja s obzirom na graničnu situaciju. To bi moglo da poremeti planove za turiste, kao i imigrante poput radnika migranata ili studenata koji planiraju da legalno uđu u Finsku iz Rusije.
Poslovni putnici sa hitnim prekograničnim obavezama možda će morati da traže posebne dozvole ili alternativne puteve ka Finskoj.
Kada ETIAS (Evropski sistem putnih informacija i autorizacije) stupi na snagu 2025. godine, posetiocima iz preko 60 zemalja koje su izuzete iz viza biće potrebno prethodno odobrenje ETIAS-a pre ulaska u Šengen.
S obzirom da je granica finske Rusije zatvorena, nosioci ETIAS-a će možda morati pažljivo da provere koji kontrolni punktovi ostaju otvoreni.
Okoreli stav protiv graničnih prelaza
Privremeno zatvaranje granica Rusije označava sve stroži imigracioni stav Finske jer sve veće dolaske koji nisu članice EU vidi kao pretnju nacionalnoj bezbednosti koju Rusija omogućava da potencijalno destabilizuje finsko društvo.
Ranije u novembru finske snage reda morale su da prime preko 900 uglavnom bliskoistočnih i afričkih migranata koji su iznenada stigli preko ruske granice.
Vlasti taj priliv vide kao izuzetnu situaciju u kojoj se eksploatišu imigracioni kanali za političke ciljeve. Ona je pojačala procenu finske o imigracionim pritiscima na rusku granicu kao riziku od hibridnog ratovanja.
Kao takvo, zatvaranje granice ne predstavlja samo privremenu logističku promenu, nego i učvršćivanje finske imigracione politike u pogledu njene duge istočne granice.
To je usklađeno sa širim evropskim potezima za jačanje spoljne granične bezbednosti kroz sisteme kao što je predstojeći program ETIAS.
Kada bude primenjen, ETIAS će se verovatno suočiti sa izazovima implementacije na nestabilnim granicama kao što je granica Finske sa Rusijom.
Stručnjaci odmeravaju složene bezbednosne dileme
Eksperti na nalaže da, iako su omogućavanje imigracije i utočišta važne vrednosti, hibridne pretnje predstavljaju složene dileme, posebno za pogranične države poput Poljske i Baltika koji se suočavaju sa sličnom ruskom agresijom.
Profesor Klaus Dods sa londonskog Univerziteta Rojal Holovej primećuje: "Finci su sasvim u pravu – Rusi već neko vreme naoružavaju migracije.".
Međutim, odluke poput zatvaranja granica kojima se ograničavaju prava imigranata takođe rizikuju da uđu u ciljeve Moskve da podele evropska društva.
Premijer Letonije Evika Siliņa ističe da je, nažalost, "nemoguće znati razmišljanje Lukašenka i Putina".
Izložene pukotine u odbrani Evrope
Za sada se cela istočna granica Finske suočava sa sveobuhvatnim privremenim gašenjem – što je potez bez presedana u modernoj istoriji Finske.
Potpune implikacije ove odluke ostaju neizvesne s obzirom na nepredvidivu bezbednosnu situaciju sa Rusijom.
S tim što je Evropa već upletena u višestruke krize od rata u Ukrajini do porasta krajnje desničarskog populizma, finska granična neprilika naglašava sve veće ranjivosti Evrope.
Dok EU jača svoju odbranu kroz mere kao što je ETIAS, složenije vanredne situacije poput hibridnog ratovanja otkrivaju pukotine u sistemu.