Finski aerodromi zabeležili su porast broja putnika u 2023. godini, ali ostaju ispod obima pre pandemije, pokazuju podaci koje je ove nedelje objavio aerodromski operater Finavija.
Oporavljaju se domaća putovanja
Procenjuje se da je prošle godine kroz finske aerodrome prošlo oko 18,3 miliona putnika, što je povećanje od 19 odsto u odnosu na 2022. godinu.
Otprilike 80 odsto tih putovanja bili su međunarodni letovi, a preostale domaće rute.
"Aktivno pokušavamo da poboljšamo pristupačnost Finske jačanjem vazdušnih veza u saradnji sa aviokompanijama i turističkim organizacijama", rekao je Petri Vuori, viši potpredsednik prodaje i razvoja ruta u Finaviji.
Kompanija je prijavila preko 130 direktnih ruta od Finske do destinacija širom sveta 2023. godine.
Vuori je naveo da se broj putnika posebno povećao na evropskim letovima, ali su se pojavili pozitivni trendovi za dugotrajne rute ka Severnoj Americi i Aziji.
Rekordni brojevi u Laponiji
Povećanje je posebno izraženo u finskoj Laponiji, u kojoj je zabeležen rekordan obim putnika u novembru i decembru.
Aerodromi u regionu odslužili su 547.773 putnika koji su dolazili i odlazili tokom dva meseca.
Tokom cele godine kroz aerodrome u Laponiji prošlo je oko 1,5 miliona putnika, što je odraz skoka od 20 odsto u odnosu na 2022. godinu.
Helsinki i dalje najprometniji u Finskoj
Aerodrom u Helsinkiju zadržao je titulu najprometnijeg u Finskoj, sa 15,3 miliona putnika u 2023.
To je uključivalo, kako se procenjuje, 2 miliona putnika koji koriste Helsinki kao čvorište.
Ipak, ta cifra je daleko manje od broja putnika pre pandemije u Helsinkiju, koji je u 2019. godini dostigao 3,6 miliona.
Stručnjaci za industriju naveli su rusku zabranu vazdušnog prostora posle invazije na Ukrajinu kao ključni faktor koji sprečava potpuni skok.
Zabrana je posebno uticala na letove između Finske i destinacija u Aziji.
Outlook je neizvestan
Mada je prošlogodišnji dobitak putnika pozitivan znak za finsku turističku industriju koja se oporavlja, povratak na nivo saobraćaja pre COVID-a i dalje je neizvestan, s obzirom na kontinuirane ekonomske i geopolitičke prednosti.
Za sada su aerodromi i aviokompanije usredsređeni na dodavanje ruta i kapaciteta kako bi se zadovoljila jača potražnja.
Međutim, analitičari su rekli da bi još uvek mogle da budu godine pre nego što se obim putnika vrati na visine viđene u 2019.
ETIAS bi mogao da pomogne u skoku turizma
Zvaničnici industrije se nadaju da će predstojeće pokretanje Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS) u maju 2025.
Novi sistem pre putovanja ima za cilj jačanje bezbednosti, uz istovremeno olakšavanje besprekornog ulaska za kratkoročne putnike.
Uklanjanjem trenja iz procesa ulaska, ETIAS ima potencijal da podstakne veći broj evropskih posetilaca da iskuse severna svetla Finske, dizajnersku scenu i letnje festivale.
Program izuzeća od viza takođe bi mogao da podstakne preseljenje digitalnih nomedova, studenata i drugih dugoročnih imigranata iz zemalja EU.
Međutim, trajni dobici oslanjaju se na političku stabilnost i otvorene granice širom šengenskog regiona.
Šengenska zona ključna za oporavak avijacije
Mada ETIAS pojednostavšćuje procedure za učesnike u EU, rukovodioci avijacije naglašavaju da stabilnost među zemljama članicama Šengena ostaje od najvećeg značaja za održiv oporavak saobraćaja.
Postojeća ograničenja pandemije zajedno sa graničnim sukobima poremetila su unutarevropska putovanja u poslednje tri godine.
Samo čuvanjem slobode kretanja širom Šengenske zone evropska čvorišta poput Helsinkija mogu da zadrže obim putnika za prenos.
Obezbeđivanje robusnih prava putnika i besprekornih transfera između šengenskih zemalja predstavlja kamen temeljac za oživljavanje turizma širom kontinenta, kao i ambicije finskog čvorišta.
Oporavak je još uvek u toku
Mada najnovije brojke predstavljaju korak u pravom smeru, finski aerodromi tek treba da se potpuno oporave od razornog uticaja pandemije na globalna putovanja.
Operateri ostaju usredsređeni na obnovu mreža ruta i povratak putnika, ali analitičari upozoravaju da se obim putnika pre krize možda neće vratiti godinama usred izazovne geopolitičke i ekonomske klime.
Za sada, aerodromi će slaviti dobitak tamo gde mogu da ih pronađu, istovremeno nastojeći da povrate rekordan nivo saobraćaja iz ne tako daleke prošlosti.
Iako optimistični u pogledu budućeg rasta, rukovodioci shvataju da oporavak još uvek predstoji na dugoj pisti.