Vlada Grčke uvodi striktne nove propise o korišćenju zemljišta u pokušaju da zaustavi prekomerni rast turizma i spreči prenatrpanost popularnih destinacija širom zemlje.
Mnoga ostrva suočavaju se sa strogim kratkoročnim ograničenjima iznajmljivanja
Nova politika uvela će stroga ograničenja za kratkoročno iznajmljivanje stanova u regionima koji su klasifikovani kao "zasićeni" ili "razvijeni".
Na zasićenim ostrvima, koja uključuju brojne destinacije poput Mikonosa, kratkoročno iznajmljivanje biće ograničeno na samo 30 dana godišnje.
Razvijene oblasti kao što su Atina i Solun biće ograničene na 60 dana.
Pored toga, kratkoročno iznajmljivanje stanova biće zatvoreno u procentima hotelskih kreveta u svakoj opštinskoj jedinici.
Tačan procenat još uvek nije definisan.
Podsticajni razvoj podsticaja u utvrđenim destinacijama
Propisi ne zabranjuju svu novogradnju u zasićenim oblastima.
Oni umesto toga imaju za cilj da podstaknu razvoj i modernizaciju hotela i odmarališta sa 4 i 5 zvezdica.
Takođe će biti podsticaja za projekte mešovite upotrebe i sa hotelima i sa stambenim prostorima.
Neiskorišćena ili oronula svojstva mogu biti primorana da renoviraju ili se suoče sa rušenjem.
Cilj je veća turistička ponuda, a ne kontinuirana ekspanzija.
Dozvoljena nova odmarališta na nenaseljenim ostrvima
Planom se dozvoljavaju nova letovališta velikih razmera na nenaseljenim grčkim ostrvima.
Međutim, svi novi projekti suočiće se sa značajnim ograničenjima veličine i blizine obale.
Većina prilika verovatno će se centrirati oko manjih ostrva u blizini kopna.
Ojačana zaštita životne sredine
U potezu da se zaštiti od uticaja klimatskih promena, minimalna udaljenost od obala znatno će se povećati za nova dešavanja.
Hoteli će morati da se vrate najmanje 150 metara unazad, u odnosu na 50 metara trenutno.
Povećanje broja prebivališta je sa 30 na 150 metara.
Pored toga, biće preduzeta posebna nega kako bi se zaštitila područja podložna porastu nivoa mora.
Industriale Redevelopment Prioritized in Major Cities
Atina i Solun ponudiće podsticaje za pretvaranje upražnjenih industrijskih objekata u novi turistički smeštaj.
Cilj je ravnomernije širenje posetilaca po urbanim centrima Grčke.
Oprezna prozivka posle prošlih izazova
Planovi za korišćenje zemljišta suočili su se poslednjih godina sa velikim preprekama, a više predloga sudovi su odbacili.
Vlada je nastavila polako sa najnovijim propisima kako bi izbegla slične ishode.
Međutim, čini se da je hrabra akcija neophodna da bi se kontrolisao overtourizam na najpopularnijim lokacijama u Grčkoj.
Nova pravila stvaraju neizvesnost za putnike u EU
Propisi ostavljaju nekoliko otvorenih pitanja za posetioce iz zemalja Evropske unije (EU) koji su uživali lak pristup Grčkoj kroz sistem Šengenske oblasti.
Šengenska viza, zahtevi ETIAS-a počev od 2025. godine i druge imigracione politike možda će morati da se prilagode.
Za kratke gradske odmore, kapice za kratkoročno iznajmljivanje u zasićenim oblastima mogle bi da otežaju i obezbede smeštaj.
U međuvremenu, porodice, udaljeni radnici, studenti i drugi putnici koji dugo borave suočiće se sa neizvesnošću u pogledu svoje sposobnosti da borave na popularnim destinacijama u skladu sa novim ograničenjima.
Dok se implementacija kreće napred, EU i Grčka će morati da pruže pojašnjenje i obezbede kontinuitet postojećih imigracionih prava u okviru Šengenske i buduće politike ETIAS-a.
Složene implikacije za imigracionu politiku EU
Na širem nivou, propisi naglašavaju složene debate širom EU o balansiranju ekonomske koristi turizma sa održivošću.
Skoricima koji preobiliraju sve više evropskih gradova i ostrva, kreatori politike primorani su da rekalibriraju imigracionu i putnu politiku.
U narednim godinama, inicijative kao što su ETIAS i revizija Šengena mogle bi da zahtevaju od turista i imigranata iznutra i izvan EU da pruže više informacija o dužini boravka i svrsi putovanja.
Pristup Grčke pruža potencijalni predložak kako bi zemlje članice mogle da uključe održivost u buduće imigracione okvire.
Međutim, saradnja na nivou EU biće od kritičnog značaja za obezbeđivanje koherentnosti širom Unije i održavanje osnova kao što je sloboda kretanja.
Imigraciona politika će morati pažljivo da se koči po tim pitanjima.
Balansiranje rasta i održivosti turizma
Novi propisi naglašavaju težak balansirajući čin neophodan za upravljanje turizmom u Grčkoj.
Industrija donosi neprocenjive prihode i radna mesta, ali takođe preti da preplavi delikatne ostrvske ekosisteme.
Preusmeravanjem turističkih tokova i ograničavanjem kratkoročnog iznajmljivanja stanova, vlada se nada da će ublažiti pritisak na glavne destinacije bez žrtvovanja ekonomskih beneficija.
Uspeh tih politika zavisiće od promišljenog sprovođenja i saradnje lokalnih vlasti i preduzeća.
Ako bude izveden mudro, plan bi mogao da postane model održivog upravljanja turizmom u drugim mediteranskim žarištima koja se suočavaju sa sličnim prenatrpanim izazovima.
Sa negom, Grčka može da poželi dobrodošlicu posetiocima iz celog sveta, uz očuvanje svojih sela, ostrva i obala za buduće generacije.