Holandija i Mađarska se zalažu da se izuzmu iz politike azila Evropske unije (EU), što podstiče rasprave širom Evrope.
Dve zemlje žele veću kontrolu nad svojim imigracionim politikama, a to dovodi do rasprava o tome kako će EU reagovati i šta bi to moglo značiti za ostatak Evrope.
Holandija želi kontrolu nad politikom azila
18. septembra, Holandija je formalno zatražila od EU da joj dozvoli da se bavi sopstvenom politikom azila.
Holandski zvaničnici kažu da je vlada pod sve većim pritiskom da bolje upravlja migracijama, jer stiže više tražitelja azila, što opterećuje resurse.
To pokazuje da zemlja želi više slobode da prilagodi svoju politiku azila na osnovu sopstvenih potreba.
Iako se Holandija zalaže za ovaj zahtev, malo je verovatno da će EU uskoro odobriti zahtev.
Ključne ličnosti EU, poput Fransa Timmermansa, oprezne su u pogledu toga šta bi značilo ako se zemlja udalji od zajedničkih politika.
Timmermans je takođe predložio smanjenje broja stranih studenata kako bi se pomoglo u pitanjima rasta stanovništva. Spor odgovor pokazuje zabrinutost oko toga kako bi ova odluka mogla uticati na druge zemlje EU.
Mađarska prati Holandiju
U međuvremenu, 19. septembra, Mađarska je objavila svoje planove da prati Holandiju u pokušaju da se isključi iz politike azila EU.
Mađarski zvaničnici veruju da politika EU ne odgovara potrebama njihove zemlje i zalažu se za veću kontrolu nad načinom na koji se bave migracijama.
Takođe su istakli kako zajedničke politike EU utiču na unutrašnje poslove Mađarske.
(Slika ljubaznošću Gémes Sándor/SzomSzed preko Vikimedia Commons)
EU se priprema za više zahteva za izuzeće azila
Zahtevi Holandije i Mađarske da napuste politiku azila EU mogli bi ohrabriti druge zemlje da učine isto.
Obe nacije tvrde da pravila EU ne odgovaraju njihovim specifičnim pitanjima migracije, što bi moglo da promeni način na koji se upravlja politikom azila širom Evrope.
Ako više zemalja zatraži izuzetke, to bi moglo dovesti u pitanje jedinstvo migracione strategije EU.
Čvršće granice EU na horizontu
Promene u politici azila verovatno će uticati i na kratkoročne posetioce i migrante u EU.
Posetioci bi se mogli suočiti sa novim graničnim kontrolama, a nekim migrantima bi moglo biti teže da ostanu dugoročno.
To se dešava dok EU uvodi Evropski sistem za informacije o putovanjima i autorizaciju (ETIAS), što bi moglo učiniti putovanje komplikovanijim.
Dok ETIAS uglavnom pogađa kratkoročne putnike, stroža imigraciona pravila mogu otežati ljudima koji žele da ostanu duže.
(Slika ljubaznošću ilaria88 preko Pikabai)
Jedinstvo EU u opasnosti?
Zahtevi Holandije i Mađarske da se bave sopstvenim sistemima azila mogli bi uticati na to kako se imigraciona politika menja širom EU.
Ako dobiju izuzetke, druge zemlje bi takođe mogle preispitati svoje učešće u zajedničkim politikama azila.
To bi moglo dovesti do različitih pristupa imigraciji, sa različitim pravilima za migrante u zavisnosti od toga u koju zemlju EU idu.
Evropska politika azila na raskrsnici
Dok Holandija i Mađarska traže veću kontrolu nad politikom azila, Evropa je na raskrsnici u načinu na koji se bavi migracijama. Ovi potezi postavljaju pitanja o balansiranju nacionalne nezavisnosti sa zajedničkom odgovornošću.
Rezultat ovih zahteva mogao bi da promeni politiku azila širom Evrope, utičući i na vlade i na pojedince. Kako se ove rasprave nastavljaju, imigracija će ostati glavno pitanje u godinama koje dolaze.