Povećanje cene šengenske vize za 33 odsto
Proces podnošenja zahteva za šengensku vizu biće reorganizovan kako bi se povećala trgovina, turizam i trgovina i povećala bezbednost. Međutim, novi modernizovani pristup dolazi po cenu priloženih dažbina koje treba da se povećaju u proseku za 33 odsto. Trenutno šengenska viza košta 60 € (52 funte) i čini se da će se popeti na 80 € (70 funti).
Predlog Komisije Evropske unije za izmenu i ažuriranje šengenske vizne politike neformalno je prihvaćen u Evropskom parlamentu i biće prosleđen Savetu na konačno odobrenje. Kada se to uradi, što izgleda formalno, detalji će biti objavljeni u Zvaničnom žurnalu Evropske unije. Novi kriterijumi i propisi postaće efikasni šest meseci kasnije i primenjivaće se na građane "treće zemlje" koji žele da posete Šengensku zonu. Očekuje se da će se to pitanje odvijati nesmetano kroz različite zakonodavne faze i novi sistem i povezano povećanje cena mogli bi da budu na snazi do kraja 2019.
Reakcije na ispravke aplikacija za šengensku vizu
Predložena poboljšanja u procesu podnošenja zahteva dobro su primljena od strane zemalja članica Šengena, s obzirom da će nova šema olakšati turistima da dobiju neophodnu vizu, za koju se očekuje da će značajno povećati broj turista. Evropa je jedna od najboljih turističkih destinacija na svetu i čini približno 10 odsto BDP-a Evropske unije (bruto domaćeg proizvoda). Efikasniji i jednostavniji proces primene trebalo bi da poveća ovaj procenat, ali postoji zabrinutost da bi značajno povećanje primenljivih naknada moglo da ima negativan efekat. Od velike zabrinutosti su dodatni troškovi sticanja vize za poznate umetnike i sportiste koji obilaze Evropu, kao i za česte posetioce biznisa ili zadovoljstva, mada će neke odredbe biti napravljene za putnike iz tih grupa.
Uticaj na britanske putnike
Trenutno nosioci britanskih pasoša ne zahtevaju šengen ili bilo koji oblik evropske vize za putovanja u evropsku zonu i unutar nje. S obzirom na to da je Brexit sada produžen do maja (verovatno oktobra) ove godine, ova situacija će se nastaviti sve dok se smatra da je Britanija i dalje deo Evropske unije. Kada (i ako) Britanija konačno napusti EU situacija u vezi sa evropskim vizama postaće fluidija i neizvesnija, mada bezvizna putovanja za britanske državljane širom Evrope izgleda da će se nastaviti na period posle konačnog datuma odlaska.
Recipročna bezvizna putovanja za Britance u Evropu i Evropljane u Veliku Britaniju još uvek su vruća tema debate i sasvim je moguće da će građani oba entiteta, u nekoj fazi, zahtevati neki oblik britanske ili evropske vize za putovanje između Britanije i Evrope iz bilo kog razloga. Pored troškova, britanski turisti i poslovni ljudi takođe će se suočiti sa birokratijom i birokratijom za dovršavanje formulara za podnošenje zahteva za vize. Konzulati za zemlje članice Šengena su se 2018. bavili sa preko 16 miliona zahteva za vize. Očekuje se da će se ovaj broj značajno povećati u tekućoj godini, a očekuje se da će se broj zahteva iz Rusije, Kine i Indije popeti na rekordni nivo.
Evropske komplikacije putovanja
U godinama koje dolaze posle Brexita, pasoši će morati da imaju pravo na ETIAS (European Travel Information and Authorisation System) odobren, možda će biti potreban i neki oblik evropske vize i sada Evropska unija ima predloge za stvaranje biometrijske baze podataka za jačanje granica EU i pomoć u sprovođenju zakona. Planirano je da ETIAS stupi na snagu 2021. godine i čini se da je na kursu dok je moguće uvođenje viznog sistema još uvek na čekanju dok EU čeka konačan ishod tekućih pregovora o Brexitu.
Integrisana baza podataka biometrija za zajedničko skladište identiteta
Najnovija komplikacija putovanja koja će pogoditi britanske (i druge) nosioce pasoša je uvođenje opsežne biometrijske baze podataka. Novi sistem smatra se sredstvom za pojednostavljivanje obima posla evropske policije i graničnih vlasti odobravanjem pristupa skladištu zajedničkog identiteta (CIR) u kojem će se čuvati detalji i podaci više od 150 miliona građana. Namera je da se pojednostavi pristup postojećim bezbednosnim bazama podataka i informacionim sistemima (Eurodac, Visa Information System i Šengenskom informacionom sistemu) kao i onima različitih evropskih policijskih vlasti. Međutim, zakon je doveo do određenog protivljenja i kritika aktivista za zaštitu prava na privatnost.
Organizacije za praćenje, kao što je Stejtvoč, kritikovale su uvođenje biometrijske baze podataka i ocenile da je to nepotrebno. Prema neprofitnoj organizaciji ideja da su planovi "jednostavno sastavljanje postojećih podataka i biometrija" dovodi u zabludu i neistinu. Mišljenje Stejtvoča je da će umesto da bude uvedena da pomaže u radu policije u Evropi predložena baza podataka o biometriji umanjiti lične slobode i prava i predstavlja još jedan korak ka društvu "Velikog brata".