Od svog formiranja, Evropska unija posluje sa raznim entitetima uključujući američke korporacije u zavisnosti od njihovih komercijalnih sporazuma. U većini vremena, ovaj trgovinski blok je bio u stanju da razvije politike, strategije i jedinstvene pristupe koji ne samo da su razvili dugoročne odnose sa američkim preduzećima, već i da profitiraju od njih kroz različite ekonomske prakse. Razumevanje načina na koji ovaj blok posluje i prirode odnosa sa međunarodnim korporacijama stoga je važno razumeti njegov komercijalni model koji je ostvario održiv profit. U ovom slučaju, američka preduzeća su na meti ovog rada kako bi njihova praksa i ekonomski odnosi mogli da se analiziraju sa dovoljnom dubinom rezonovanja.
Prema Heckemeyer & Overesch (2013), prvi metod u kome Evropska unija ima koristi od američkih preduzeća je kroz primenu Poreza na dodatu vrednost (PDV). Različita pravila se primenjuju različito u svakoj zemlji; međutim, zajednički element je da sve kompanije uprkos svom poreklu moraju da plate ovaj vid poreza na svu robu i usluge. Čak i preduzeća koja kupuju sirovine ili komponente za montažu unutar Evropske unije plaćaju ovaj porez sve dok je ova roba povezana sa američkim preduzećima. U proteklih godinu dana ukupan prikupljeni PDV procenjen je na otprilike 3 milijarde evra što pokazuje iznos trgovine između američkih kompanija i ovog trgovinskog bloka.
Pored toga, ovaj trgovinski blok je iskoristio porez na dohodak kako bi uticao na način na koji preduzeća komuniciraju sa njegovim masivnim tržištem. Poslednji potez Evropske unije iskorišćen je za ciljanje američkih kompanija koje koriste ofšor račune kako bi se njihova profitabilnost svela na najmanju moguću moguću odgovornost. Presude u Luksemburgu iskorišćene su kao osnova kompanija koje oporezivanje leđa u zavisnosti od profita unutar Unije. Na primer, Eplu je naplaćen 14,5 milijardi dolara zaostaci poreza koji mora da se vrati u odgovarajuće evropske zemlje. Ovo je novi način na koji je Evropska unija počela da profitira od američkih kompanija u slučaju da odluče da iskoriste ovaj blok kao svoje ofšor račune kako bi izbegle veće poreske stope.
To je razlog zašto su neki kritičari počeli da optužuju Evropsku uniju za pristrasnost prema američkim kompanijama putem poreskih istraga. Međutim, to je bio način prikupljanja poreskih prihoda za profit Evropske unije kao ekonomije. Amazon, Epl, Mekdonalds i druge američke multinacionalne kompanije stavljene su pod stražu kako bi mogli da doznake svoj korporativni porez uniju. Evropskim vlastima je obrazloženje da narede zemljama članicama da prikupljaju poreske prihode od američkih kompanija. Zemlji kao što je Irska naređeno je da prikupi do 13 milijardi evra od pomenutih kompanija, ali uz žestoke kritike ekonomskih eksperata.
Drugi način na koji profit stiže u uniju je kroz uvozne dažbine, carinske naknade i akcize. Svaka kompanija iz Amerike podleže ovim optužbama iako zavise od prirode robe, njihove vrednosti, obima i klasifikacije. Kako je objasnio Richardson & Mazey (2015), carina koju plaćaju američka preduzeća ocenjena je sa 2,5% njihove vrednosti ukoliko nisu klasifikovani kao osim. Po pitanju PDV-a na carini, roba se naplaćuje po ukupnoj vrednosti elemenata kao što su cena koja se plaća, poštarina, ambalaža, osiguranje i sve akumulirane dažbine. Naplaćivanje robe na njihovim različitim tačkama ulaska je jedan od načina na koji Evropska unija kao blok profitira od američkih preduzeća.
Pored oporezivanja i primene tarifa prema klasifikaciji proizvoda, poznato je da Evropska unija profitira od dinamičnog ekonomskog rasta u okviru većeg tržišnog segmenta. Između 2013. i 2015. ukupan uvoz iz američkih preduzeća iznosio je 656 milijardi evra. To je u proseku više od 218 milijardi evra godišnje zahvaljujući preduzećima iz Amerike. Sličan obim usluga zabeležen je i u ovom bloku, ali sa prosekom od 190 milijardi evra. Kako Evropska unija profitira je u smislu zapošljavanja, domaćih investicija i ekonomske stabilnosti zbog postojanja ravnoteže potražnje i ponude (Zucman, 2014).
Kada više ljudi radi, to znači da ljudi imaju više jednokratnih prihoda koji olakšavaju poslovanje domaćih kompanija. Zarade američkih preduzeća troše se na lokalnu robu, ulaganje u evropsku ekonomiju, a ljudi imaju adekvatne ekonomske kapacitete da poboljšaju svoje blagostanje. Tako je Evropska unija profitirala od ovih biznisa gde se koriste za nuženje zaposlenja, kao i olakšavanje proizvodnje prihoda koja se dalje koristi za stvaranje raznovrsnog ekonomskog rasta. Čak i ako postoje nametnuti porezi i propisi, strana poslovna aktivnost ima visoku profitabilnost za Evropsku uniju holistički.
Direktne strane investicije su još jedan profitni put za bilo koji ekonomski blok, uključujući onaj koji su formirale evropske zemlje. Preduzeća koja se bave poljoprivrednim proizvodima, mašinama, proizvodnjom, elektronikom i informativnom tehnologijom investirala su u regionu generišući održivu profitabilnost raznim sredstvima. Ta preduzeća su investirala 109, 161,2, 89, 234, odnosno 340 miliona evra u smislu direktnih stranih investicija. Kao takvi, ovi poduhvati rezultirali su povećanjem ekonomske aktivnosti, proizvodnjom prihoda u smislu oporezivanja i uvođenjem robe koju evropsko tržište inače ne bi moglo da ima bez upliva američkih poslovnih poduhvata.
Većina poslova sprovedenih sa stranim organizacijama ima dodatnu zaradu u pogledu devizne i valutne vrednosti u odnosu na dolar. Evro je uvek više od dolara zbog povećanog poslovanja sa američkim kompanijama. Imati jaču valutu od one koja se koristi kao univerzalna odrednica za globalnu trgovinu je profitabilno za Evropsku uniju. Veća vrednost znači bolje trgovinske sporazume sa drugim zemljama, pokazatelj jače ekonomije i nagoveštaj bloka kao održive investicione lokacije (Rifkin, 2013; McCormick, 2014). Iako postoje monetarne prednosti deviznog kursa, evropska ekonomija profitira kroz povećanje trgovine, ekonomsku stabilizaciju i strane investicije.
Kada je u putovanjima, Evropska unija je utvrdila predlog sistema izuzeća od viza eu pod nazivom ETIAS, koji važi za Elektronski sistem informacija o putovanjima i autorizaciji, koji će podsećati na AMERIČKI ESTA i kanadski eTA. Taksa za ETIAS iznosiće 5 evra, koja će se naplaćivati poslovnim i turističkim putnicima iz zemalja kao što su Sjedinjene Države, zemlja koja slučajno ima najveći broj posetilaca u Evropskoj uniji.
Konačno, američke specifične politike profitiraju blok Evropske unije i kratkoročno i dugoročno. Predsednik Donald Tramp povukao se iz trans-pacifičkog trgovinskog partnerstva sa profitabilnim posledicama po blok. Pošto sve više zemalja ne veruje da je protekcionizam rešenje, oni reaguju na Trampovu odluku okrećući se Evropskoj uniji za trgovinska partnerstva. Kroz tarife, dažbine i oporezivanje, sada je na raspolaganju veći ekonomski profit za tržišta EU dok pokušavaju da izbalansiraju potražnju i ponude nejednakosti izazvane američkom spoljnom politikom protekcionizma.
Reference
- Heckemeyer, J., & Overesch, M. (2013). Odgovor multinacionalnih kompanija na profitne olakšice: veličina efekta i menjanje kanala.
- McCormick, J. (2014). Razumevanje Evropske unije: koncizioni uvod. Njujork: Palgrave Macmillan.
- Richardson, J., & Mazey, S. (2015). Evropska unija: moć i vođenje politike. London: Routledge.
- Rifkin, J. (2013). A13. Evropski san: kako evropska vizija budućnosti tiho pomračuje američki san. New York: John Wiley & Sons.
- Zucman, G. (2014). Oporezivanje preko granica: Praćenje ličnog bogatstva i korporativnog profita. The Journal of Economic Perspectives, 121-148.