Letonske vlasti su poslednjih meseci prijavile povećanje otkrivenih pokušaja tražilaca azila i državljana trećih zemlju da ilegalno odu iz Letonije preko međunarodnog aerodroma Riga.
Pooštravanje granične bezbednosti usred sve većih slučajeva
Prema saopštenju Letonske državne granične garde od 19. januara, 26 tražilaca azila uhapšeno je na graničnoj kontroli aerodroma Riga koji pokušavaju da putuju u druge države Evropske unije, uglavnom Francusku, Nemačku i Holandiju, koristeći lažna ili pozajmljena putna dokumenta.
Pored toga, desetine tražilaca azila pronađeno je na šengenskom terminalu pokušavajući da napuste zemlju samo sa svojim papirima za tražioce azila.
"Da bi sprečili ilegalni prelazak državne granice, graničari će intenzivirati profilisanje putnika kako na šengenskom terminalu granične inspekcije na aerodromu Riga, tako i u morskim lukama Riga i Ventspils", saopštila je Granična straža.
Oni takođe planiraju da pojačaju imigracioni nadzor u blizini unutrašnjih granica.
Iskorišćavanje procedura za azil
Granična garda smatra da mnogi državljani trećih zemlju koji ulaze u Letoniju ili ilegalno ili legalno iz humanitarnih razloga traže azil ne planiraju da ostanu dugoročno.
"Te osobe zloupotrebljavaju proceduru azila jer je Letonija samo tranzitna zemlja i njihova konačna destinacija su druge zemlje članice Evropske unije", navodi se u njihovom saopštenju.
Do sada je ove godine 39 tražilaca azila napustilo svoje letonske centre za azil bez dozvole.
Ovaj broj je u odnosu na 1.529 ukupnih slučajeva u 2023.
Tekući napori za graničnu bezbednost
Zvaničnici Granične garde i dalje su aktivni u svojim naporima da zaustave ilegalnu migraciju.
Oni su 17.
Drugi je priveden zbog nedostatka odgovarajuće dokumentacije i suočio se sa administrativnim kaznama.
Pored toga, patrole unutar Letonije unele su jednog Rusa i jednog Estonskog zbog kršenja pravila ulaska i boravka.
Do sada je 2024. pet ilegalnih pokušaja prelaska granice osujetila Granična straža.
Nedavni napad na aerodromu u Rigi dolazi u trenutku kada Letonija zauzima tvrđi stav o imigracionim pitanjima.
Letonske vlasti su prošle nedelje počele da obaveštavaju Ruse da ne ispunjavaju uslove boravka da napuste zemlju.
Letonija je takođe razgovarala o zatvaranju granice sa Rusijom zajedno sa drugim baltičkim državama Estonijom i Litvanijom zbog zabrinutosti oko priliva migranata.
Prozivka ETIAS-a koja se nazire dodaje složenost
Očekivano pokretanje evropskog sistema za informacije o putovanju i autorizaciju (ETIAS) u maju 2025.
Kada se sprovede, čak i posetiocima poput onih iz Velike Britanije i SAD biće potrebna unapred odobrena dokumentacija ETIAS-a za kratke šengenske boravke ispod 90 dana.
S tim što Letonija već blokira tražioce azila na osnovu pitanja boravka i bezbednosti, granična situacija mogla bi da postane još veća nakon što ETIAS stupi na snagu.
Slamanje mera moglo bi da utiče na buduću politiku EU
Dok Letonija sprovodi strožu imigracionu politiku, njeni postupci mogli bi da odjeknu širom Evrope.
S obzirom da Estonija i Litvanija verovatno slede tužbu zatvaranjem granica prema Rusiji, ti koraci naglašavaju zabrinutost zbog masovne migracije vezane za istočno krilo EU.
Zauzimajući tvrdokorni stav, Letonija se sada našla pozicionirana da pomogne u oblikovanju šireg razgovora EU o imigracionim pitanjima.
Njene političke odluke mogle bi da utiču na druge zemlje članice koje se bave zaostalim zahtevima za prijem, povećanjem obima tražilaca azila i pitanjima o dugoročnom boravku i radnim dozvolama.
Putanja napred
Dok se Letonija suočava sa eskalacijom stope kršenja imigracije na aerodromu u Rigi i izvan njenih granica, vladini zvaničnici nisu nagovestili nameru da odstupnu od svog krutog stava.
Sa zabranama, naredbama o deportaciji i potencijalnim zatvaranjem granica ka Rusiji na stolu, tražioci azila koji žele tranzit kroz Letoniju mogli bi da pronađu sve ograničenije opcije.
Međutim, slamanje mera takođe bi moglo da podstakne mogućnosti saradnje između Letonije i drugih država EU koje se bore sa imigracionim izazovima.
Kako se situacija bude razvijala, sve strane će morati kolektivno da rade na formulisanju etičkih rešenja koja balansiraju bezbednosne imperative, ljudska prava i međunarodno pravo.