Litvanija planira da produži privremene boravišne dozvole za ukrajinske izbeglice do marta 2026. godine.
Ovaj potez ima za cilj da obezbedi dugoročnu stabilnost za one koji su raseljeni zbog tekućeg sukoba u Ukrajini.
Pomaganje Ukrajincima da ostanu duže
Litvanska vlada preduzima korake za produženje važenja privremenih boravišnih dozvola za ukrajinske izbeglice.
Ministarka unutrašnjih poslova Agne Bilotaite izradila je rezoluciju kojom se datum isteka pomera sa marta 2025. na 4. mart 2026. godine.
Ovo proširenje je u skladu sa širom odlukom Evropske unije (EU) donetom u junu 2024. godine. EU je prvi put aktivirala svoj mehanizam privremene zaštite 4. marta 2022. godine, ubrzo nakon što je Rusija napala Ukrajinu.
Rastuća ukrajinska zajednica u Litvaniji
Litvanija je postala dom značajnom broju Ukrajinaca od početka sukoba:
-
Preko 85.000 Ukrajinaca trenutno živi u Litvaniji, čineći najveću stranu zajednicu u zemlji.
-
Više od 44,300 pojedinaca ima važeće boravišne dozvole u okviru šeme privremene zaštite.
-
Odeljenje za migracije svakodnevno prijavljuje 30 do 40 novih zahteva za privremene boravišne dozvole.
Ministar Bilotaite objasnio je prednosti produženja: "To bi takođe olakšalo radno opterećenje Odeljenja za migracije i olakšalo proces obnove dozvole uoči roka za mart 2025. godine, jer bi neki ljudi već imali dugoročne dozvole."
(Slika ljubaznošću Kamil Czaiński preko Vikimedia Commons)
Promene za ukrajinske radnike
Počevši od 1. septembra 2024. godine, Litvanija je uvela nova pravila za ukrajinske radnike. Ukrajincima bez privremene zaštite sada je potrebna boravišna dozvola za rad u Litvaniji.
To utiče na one koji su prethodno bili pokriveni bezviznim putovanjem, šengenskim vizama ili nacionalnim vizama izdatim zbog nepredviđenih okolnosti.
Promena ima za cilj da reguliše zapošljavanje za one koji nisu pod šemom privremene zaštite.
Prilagođeni jezički zahtevi
Litvanija je takođe produžila period za ukrajinske izbeglice da nauče litvanski jezik.
Oni sa privremenom zaštitom oslobođeni su obaveze nacionalnog jezika za zapošljavanje tri godine od datuma njihovog statusa.
Ova promena prepoznaje izazove sa kojima se izbeglice suočavaju u učenju novog jezika dok se naseljavaju u stranoj zemlji.
(Slika ljubaznošću Image Source preko iStock)
Prilagođavanje sistema za tekuće krize
Produženje boravišnih dozvola prvenstveno pogađa dugoročne posetioce i migrante iz Ukrajine.
Međutim, to može indirektno uticati na kratkoročne posetioce promenom ukupnog imigracionog pejzaža u Litvaniji i EU.
Iako se ova vest ne odnosi direktno na Evropski sistem za informacije o putovanjima i autorizaciji (ETIAS) ili politiku šengenskih viza, ona pokazuje kako zemlje EU prilagođavaju svoje imigracione sisteme kako bi se nosile sa trenutnim krizama.
Kratkoročni posetioci treba da budu informisani o ovim promenama, jer mogu uticati na buduće politike putovanja.
Balansiranje čin
Odluka Litvanije da produži boravišne dozvole za ukrajinske izbeglice odražava širi trend u imigracionoj politici EU.
Kako se sukob u Ukrajini nastavlja, zemlje EU pronalaze načine da uravnoteže humanitarne potrebe sa dugoročnim izazovima integracije.
Ovaj pristup može poslužiti kao model za druge zemlje EU koje se bave sličnim situacijama.
To pokazuje spremnost da se politike prilagode promjenjivim okolnostima i da se prioritet stabilnosti raseljenog stanovništva.
Gledajući unapred
Kako zemlje EU nastavljaju da se bave potrebama ukrajinskih izbeglica, možda ćemo videti fleksibilnija i dugoročnija rešenja koja se pojavljuju u imigracionim politikama širom kontinenta.
Ove promene mogle bi oblikovati budućnost upravljanja migracijama u EU u godinama koje dolaze.