Litvanija doživljava značajan pomak na svom tržištu rada, a strani radnici hrle u baltičku zemlju u neviđenom broju.
Ovaj trend preoblikuje radnu snagu u zemlji i donosi i mogućnosti i izazove u prvi plan nacionalnog diskursa.
Dramatičan porast stranih radnika
Služba za zapošljavanje Litvanije nedavno je prijavila izuzetan porast stranih radnika od 18,3% u proteklih godinu dana.
Od početka jula 2024. godine, ukupan broj stranih radnika u Litvaniji dostigao je 150,500, što je značajan porast od 23,300 radnika u odnosu na prethodnu godinu.
Raščlanjujući brojeve, 12.200 ovih radnika su državljani Evropske unije (EU), dok većina - 138.300 - dolazi iz 132 različite zemlje koje nisu članice EU.
Ovaj raznoliki priliv transformiše litvanski pejzaž radne snage, donoseći nove vještine i kulturne perspektive u različite industrije.
Ko dolazi u Litvaniju?
Porast stranih radnika nije ujednačen u svim nacionalnostima. Neke zemlje vide mnogo značajniji porast svojih građana koji rade u Litvaniji:
-
Indijski radnici zabeležili su najdramatičniji porast, povećavajući se za skoro dva i po puta, sa 2.500 novih dolazaka.
-
Uzbekistanski radnici su se skoro udvostručili, sa 3.400 novih radnika koji su ušli na litvansko tržište rada.
-
Tadžikistanski i azerbejdžanski radnici takođe su zabeležili značajan rast, povećavajući se za jedan i po puta, dodajući 1.900 i 1.500 radnika.
Zanimljivo je da je broj ruskih radnika zabeležio najmanji porast, sa samo 26 novih dolazaka.
U međuvremenu, ukrajinski radnici porasli su za 1.700, a beloruski građani za 4.300.
(Slika ljubaznošću Elle Hughes preko Pekels)
Novi igrači na tržištu rada
Po prvi put, Zimbabve i Bangladeš su ušli u top 20 zemalja koje nisu članice EU sa državljanima koji rade u Litvaniji.
Preko 200 državljana Zimbabvea, prvenstveno zaposlenih kao vozači kamiona u Kaunasu, i oko 300 državljana Bangladeša, uglavnom koji rade kao zavarivači u Klaipėdi, pridružili su se litvanskoj radnoj snazi.
Rešavanje nedostatka radne snage
Priliv stranih radnika pomaže u rešavanju značajnog nedostatka radne snage u Litvaniji.
Prema izveštaju EURES-a za 2023. godinu, 59 zanimanja u zemlji suočavaju se sa nedostatkom radnika u različitim sektorima, uključujući čišćenje, usluživanje hrane, proizvodnju, zdravstvo, obrazovanje, građevinarstvo i inženjering.
Jurgita Zemblite, šef Odeljenja za praćenje i analizu Službe za zapošljavanje, objašnjava: "Stranci obično popunjavaju praznine u nedostatku vještina i pomažu u rješavanju problema neravnoteže na tržištu rada."
Neki od najtraženijih poslova u Litvaniji uključuju:
-
Sakupljači smeća i reciklaža
-
Kuvari i pripremači hrane
-
Vozači autobusa i tramvaja
-
Operateri mašina
-
Elektriиari
-
Zavarivači
-
Nastavnici
-
Medicinska sestra profesionalci
-
Inћenjeri
(Slika ljubaznošću Łukasz Klimkiewicz preko Pekels)
Nove politike i mogućnosti
Uprkos rastućoj potrebi za stranim radnicima, Litvanija je nedavno pooštrila pravila o radnim vizama.
Vlada sada dozvoljava samo ljudima sa boravišnom dozvolom da rade u zemlji, sa izuzecima za određene kategorije kao što su nastavnici, istraživači i građani ekonomski razvijenih zemalja.
Ove mere imaju za cilj da se pozabave sve većim brojem kršenja imigracionog sistema.
Međutim, Litvanija je i dalje druga najlakša zemlja EU za obezbeđivanje radne vize, nakon Estonije.
Šta to znači za posetioce i migrante iz EU
Za kratkoročne posetioce iz zemalja EU, ove promene verovatno neće imati značajan uticaj.
Građani EU i dalje mogu ući u Litvaniju bez vize i ostati do tri meseca pre nego što se moraju registrovati.
Međutim, za dugoročne posetioce i migrante, posebno one iz zemalja koje nisu članice EU, proces može postati složeniji.
Nova pravila koja zahtevaju boravišnu dozvolu za rad mogu značiti duže vreme obrade i više papirologije.
Važno je napomenuti da se ove promene dešavaju dok se EU priprema za pokretanje Evropskog sistema za informacije o putovanjima i autorizaciju (ETIAS) u KSNUMKS-u.
Iako ETIAS prvenstveno pogađa kratkoročne posetioce šengenskog prostora, on je deo šireg trenda pooštravanja imigracionih kontrola širom Evrope.
Ripple efekti na imigracionu politiku EU
Pristup Litvanije upravljanju rastućom stranom radnom snagom mogao bi uticati na druge zemlje EU koje se suočavaju sa sličnim izazovima.
Kako nedostatak radne snage i dalje postoji širom Evrope, više zemalja bi moglo usvojiti uravnotežen pristup - privlačenje potrebnih radnika, a istovremeno sprovođenje strožih kontrola kako bi se sprečile zloupotrebe sistema.
Ova situacija u Litvaniji naglašava složen balansirajući čin sa kojim se suočavaju zemlje EU: rešavanje nedostatka radne snage, održavanje ekonomskog rasta i efikasno upravljanje imigracijom.
Kako se EU nastavlja boriti sa ovim pitanjima, možda ćemo videti da više zemalja prilagođava svoje politike kako bi pronašle pravu ravnotežu između otvorenosti i kontrole.