Nedavni potez Mađarske da ublaži vizne restrikcije za ruske i beloruske državljane izazvao je burnu raspravu u Evropskoj uniji (EU).
Odluka, koju je donela vlada premijera Viktora Orbana, izazvala je ozbiljnu zabrinutost zbog bezbednosnih rizika i potencijalnih špijunskih pretnji bloku.
Orbanova kontroverzna vizna politika
U julu 2024. godine, Mađarska je proširila svoju šemu gostujućih radnika kako bi uključila Ruse i Beloruse.
Prema ovoj novoj politici, građani ovih zemalja mogu dobiti dvogodišnje radne vize, koje se mogu produžiti za dodatne tri godine. Ova promena im omogućava da na kraju podnesu zahtev za stalni boravak i nasele se sa svojim porodicama u Mađarskoj.
Ublažena ograničenja uznemirila su mnoge lidere i predstavnike EU. Oni se brinu da bi ova politika mogla stvoriti rupu u bezbednosnim merama šengenskog prostora i potencijalno ugroziti bezbednost građana EU.
Poslanici Evropskog parlamenta zalažu se za suspenziju Mađarske iz Šengena
Grupa od 67 poslanika u Evropskom parlamentu (poslanici) zauzela je snažan stav protiv odluke Mađarske.
Poslali su pismo predsednici Evropske komisije Ursuli von der Leien, pozivajući na strože mere protiv Mađarske ako odbije da promeni svoju viznu politiku.
Češki poslanik Danuse Nerudova i litvanski poslanik Petras Auštrevičius pokrenuli su pismo koje poziva na hitnu istragu odluke Mađarske.
Poslanici Evropskog parlamenta tvrde da bi ova politika mogla "predstavljati rupu u zakonu i potencijalno ugroziti ukupno funkcionisanje šengenskog prostora i njegovu ulogu kao sigurnog prostora za građane".
U pismu se sugeriše da ako Mađarska ne promeni svoju politiku, EU treba da razmotri uvođenje novih graničnih kontrola sa zemljom ili čak da dovede u pitanje njeno prisustvo u šengenskom prostoru.
(Slika ljubaznošću Artura Romana preko Pekels)
Evropska komisija traži odgovore
Kao odgovor na rastuću zabrinutost, Evropska komisija je preduzela akciju.
7. avgusta 2024. godine poslali su pismo mađarskim vlastima tražeći objašnjenje za olakšavanje viznog režima do 19. avgusta.
Portparolka Evropske komisije Anitta Hipper izjavila je: "Komesar za unutrašnje poslove, Ilva Johansson, u pismu je zatražio od Mađarske da pruži više informacija o obimu primene ove šeme i njenoj usklađenosti sa zakonom EU."
Komisija je naglasila da Rusija predstavlja bezbednosnu pretnju EU i da je Mađarska obavezana obavezama da proveri da li se poštuju uslovi ulaska iz Šengenskog graničnog zakonika.
Strahovi od ruske špijunaže
Jedna od primarnih zabrinutosti lidera EU je potencijal za povećanu rusku špijunažu unutar bloka.
Evropska narodna stranka (EPP), najveća grupa u Evropskom parlamentu, izrazila je zabrinutost da bi ublažena pravila ulaska u Mađarsku mogla dovesti do povećanih rizika od špijunaže i predstavljati pitanja nacionalne bezbednosti.
Poslanici Evropskog parlamenta u svom pismu predsedniku Evropske komisije izjavili su:
"Ovi 'radnici' sa mađarskim vizama imaće mogućnost da se slobodno kreću kroz čitavu šengensku zonu. Bez odgovarajućeg odobrenja, postoji rizik da bi ovi neevropski državljani mogli ojačati rusku špijunsku mrežu unutar EU. "
(Slika ljubaznošću Jonas Horsch preko Pekels)
Odgovor Mađarske i međunarodni odnosi
Mađarski premijer Viktor Orban poznat je po svojim bližim vezama sa Rusijom u poređenju sa drugim liderima EU.
Na sastanku sa predsednikom Putinom, Orban je razgovarao o tekućoj saradnji između Rusije i Mađarske, posebno u energetskom sektoru.
Predsednik Putin je izjavio: "Rusija i Mađarska nastavljaju da sarađuju u brojnim oblastima, pre svega u energetskom sektoru. A ključni principi su zdrav pragmatizam i uzajamna korist. "
Ova izjava je dodatno podstakla zabrinutost zbog motiva Mađarske koji stoje iza promene vizne politike.
Potencijalni potres u Schengenu
Kontroverza oko odluke Mađarske o vizama mogla bi imati značajne implikacije i za kratkoročne posetioce i za dugoročne migrante u EU.
Iako neposredni efekti možda nisu očigledni, moglo bi doći do povećanog nadzora i potencijalno strožijih uslova za ulazak putnika iz zemalja za koje se smatra da imaju bliske veze sa Rusijom ili Belorusijom.
Ova situacija naglašava složenost predstojećeg Evropskog sistema za informacije o putovanjima i autorizaciji (ETIAS). Postavljen za lansiranje, ETIAS ima za cilj jačanje granične bezbednosti za šengensku zonu.
Akcije Mađarske mogu podstaći EU da preispita i potencijalno pooštri zahteve ETIAS-a, što će uticati na putnike iz zemalja izuzetih od vize.
Za migrante, kontroverza bi mogla dovesti do rigoroznijih provjera pozadine i dužeg vremena obrade zahtjeva za vize širom EU.
Zemlje mogu postati opreznije u pogledu prihvatanja imigranata sa vezama sa Rusijom ili Belorusijom, čak i ako ulaze preko drugih zemalja EU.
Granični nacrti
Odluka Mađarske verovatno će podstaći širu raspravu o imigracionim politikama širom EU.
Druge države članice mogu se zalagati za jedinstvenije i strože propise o vizama kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti.
Ovaj incident mogao bi ubrzati napore da se stvori centralizovanija imigraciona politika EU, smanjujući autonomiju pojedinih država članica u odlukama vezanim za vize.
To takođe može dovesti do povećanog praćenja i evaluacije prakse izdavanja viza svake zemlje kako bi se osigurala usklađenost sa bezbednosnim standardima EU.
Štaviše, ova kontroverza može rezultirati strožim kaznama za zemlje koje odstupaju od dogovorenih imigracionih politika, potencijalno uključujući ograničenja njihovog učešća u šengenskom prostoru ili drugim programima EU.
Prekretnica za jedinstvo EU
Kontroverza oko odluke Mađarske o vizama označava kritičan trenutak za Evropsku uniju. Naglašava delikatnu ravnotežu između nacionalnog suvereniteta i kolektivne bezbednosti unutar bloka.
Dok se EU bori sa ovim izazovom, ishod bi mogao značajno oblikovati budućnost evropske imigracione politike i međudržavnih odnosa.
Naredne nedelje će biti presudne u određivanju da li ovaj incident dovodi do većeg jedinstva ili dubljih podela unutar EU.