Tekuće kontrole unutrašnjih granica u Nemačkoj izazvale su žestoku raspravu o budućnosti evropske zone putovanja bez granica.
Zeleni političari osporavaju ove mere, tvrdeći da krše duh Šengenskog sporazuma i da bi mogle imati dalekosežne efekte na evropsko jedinstvo.
Sukob oko otvorenih granica
U oktobru 2023. nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Faeser uvela je stacionarne granične kontrole na prelazima sa Poljskom, Češkom i Švajcarskom.
Ove provere su dodane postojećim kontrolama na austrijskoj granici, koja je bila na snazi od 2015. godine.
Nemačka vlada je saopštila da ove mere imaju za cilj suzbijanje ilegalnih migracija i borbu protiv krijumčarenja ljudi.
Faeser je pohvalio efikasnost ovih graničnih kontrola, navodeći: "Za mene će granične kontrole ostati koliko god je potrebno. Postigli smo veliki uspeh u smanjenju ilegalnih migracija [i] borba protiv krijumčara je bila veoma efikasna. "
Međutim, ne slažu se svi sa ovom procenom. Nemački političari Zelenih izrazili su svoju zabrinutost u otvorenom pismu predsednici Evropske komisije Ursuli von der Leien.
Pismo, koje su potpisale istaknute ličnosti, uključujući poslanike Evropskog parlamenta Anna Cavazzini i Erik Markuardt, dovodi u pitanje zakonitost i efikasnost ovih graničnih kontrola.
Ispitivanje brojeva
Zeleni političari tvrde da uspeh ovih graničnih kontrola nije tako jasan kao što tvrdi Ministarstvo unutrašnjih poslova.
U njihovom pismu navodi se novi stručni izveštaj, u kojem se navodi: "Novo stručno mišljenje pokazuje da su željeni efekat graničnih kontrola i izveštaji o uspehu koji se odnose na njih veoma upitni i često nisu statistički dokazani."
Izveštaj sugeriše da umesto zaustavljanja neregularne migracije, ove kontrole mogu dovesti do toga da ljudi koriste alternativne rute.
Takođe ukazuje na mogućnost dvostrukog brojanja u statistici i izaziva zabrinutost zbog ilegalnih odbijanja na granicama.
Ovo neslaganje oko efikasnosti graničnih kontrola naglašava složenu prirodu upravljanja migracijama u Evropskoj uniji (EU).
Takođe naglašava napetost između zabrinutosti za nacionalnu bezbednost i posvećenosti EU slobodnom kretanju.
(Slika ljubaznošću AndreiKrav preko iStock)
Pretnja Šengenu?
Šengenski sporazum, koji omogućava putovanje bez pasoša kroz veći deo Evrope, kamen je temeljac evropskih integracija.
Političari Zelenih tvrde da akcije Nemačke , zajedno sa sličnim merama koje je preduzelo sedam drugih zemalja EU, krše Kodeks šengenskih granica.
Oni naglašavaju da, iako su privremene kontrole za događaje poput Evropskog prvenstva u fudbalu ili Olimpijskih igara razumljive, dugoročne stacionarne granične kontrole su u suprotnosti sa duhom Schengena.
U pismu se navodi: "Trebalo bi da postoji izlazak iz delimično dugogodišnjih stacionarnih graničnih kontrola na kraju ovih događaja."
Ova situacija postavlja pitanja o budućnosti šengenskog prostora. Ako više zemalja sledi vođstvo Nemačke i sprovede dugoročne granične kontrole, to bi moglo ukinuti jednu od osnovnih sloboda EU - pravo na slobodno kretanje unutar bloka.
Proširene granične kontrole u budućnosti
Uprkos prigovorima zelenih političara, čini se da bi nemačke granične kontrole mogle da ostanu, barem u doglednoj budućnosti.
Faeser je nagovestio da bi provere mogle ostati na snazi dok novi evropski sistem azila ne stupi na snagu, što možda neće biti do kraja 2025. godine.
Ovaj produženi vremenski okvir izazvao je zabrinutost među onima koji vrednuju otvorene granice unutar EU.
Oni se brinu da bi ono što je počelo kao privremena mera moglo postati nova normala, fundamentalno menjajući način na koji se ljudi kreću unutar Evrope.
(Slika ljubaznošću Animaflora preko iStock)
Putnici i migranti u neizvjesnosti
Za kratkoročne posetioce EU, ove granične kontrole mogu značiti duže vreme čekanja prilikom prelaska između određenih zemalja.
Iako šengenska viza i dalje dozvoljava putovanje između država članica, stvarnost na terenu mogla bi biti komplikovanija, sa neočekivanim provjerama i kašnjenjima.
Dugoročni posetioci i migranti suočavaju se sa još većom neizvesnošću.
Povećane granične kontrole mogle bi otežati ljudima da se kreću između zemalja EU, čak i ako imaju pravo na to. To bi moglo uticati na sve, od mogućnosti zapošljavanja do spajanja porodica.
Ove promene dolaze dok se EU priprema za pokretanje Evropskog sistema za informacije o putovanjima i autorizaciju (ETIAS) u KSNUMKS-u. ETIAS će zahtevati od posetilaca iz zemalja oslobođenih viza da dobiju odobrenje pre putovanja.
Iako nije direktno povezan sa graničnim kontrolama, ETIAS predstavlja još jedan sloj bezbednosti i mogao bi da komunicira sa ovim merama na načine koji tek treba da se vide.
Imigraciona politika se menja usred granične rasprave
Akcije Nemačke mogle bi imati efekat talasanja na imigracionu politiku širom EU.
Ako druge zemlje slede taj primer i primene slične kontrole, to bi moglo dovesti do krpljenja graničnih politika širom kontinenta. Ova fragmentacija mogla bi učiniti izazovnijim za EU da sprovede jedinstveni pristup imigraciji.
S druge strane, kontroverza oko ovih graničnih kontrola mogla bi natjerati EU da ubrza svoje napore na reformi svoje politike azila i migracija.
Novi evropski sistem azila, koji je pomenuo Faeser, ima za cilj da stvori uravnoteženiji pristup postupanju sa tražiocima azila i neregularnim migrantima.
Međutim, rasprava o graničnim kontrolama naglašava trenutnu napetost između nacionalnog suvereniteta i rešenja širom EU.
Kako zemlje poput Nemačke daju prioritet zabrinutosti za nacionalnu bezbednost, postaje sve izazovnije sprovesti politike koje rade za sve države članice.
Raskrsnica za Evropu
Iako nema lakih odgovora, jedna stvar je jasna: diskusija o graničnim kontrolama je više od bezbednosti ili migracija.
Radi se o vrsti Evrope u kojoj ljudi žele da žive – onoj sa otvorenim granicama i slobodnim kretanjem, ili onoj u kojoj nacionalna bezbednost ima prednost. Dok se kontinent bori sa ovim pitanjima, svet gleda da vidi koji će put Evropa izabrati.