Evropski parlament odobrio je sveobuhvatno ulepšavanje pravila Evropske unije (EU) o migracijama i azilu.
Nazvan "Novi pakt o migracijama i azilu", ovaj zakonodavni paket ima za cilj stvaranje jedinstvenog pristupa za rukovanje prilivom migranata i tražilaca azila širom Unije.
Te promene uključuju strože provere na granicama, korišćenje biometrijske tehnologije kao što su otisci prstiju ili prepoznavanje lica, kao i obavezno da zemlje EU pomažu jedna drugoj sa tražiocima azila i migrantima.
Međutim, pakt se suočio sa kritikama sa oba kraja političkog spektra i organizacija za ljudska prava. To stvara uslove za sporan proces implementacije.
Pojednostavljanje graničnih procedura i biometrijsko nadgledanje
Ključni deo reformskog plana podrazumeva uspostavljanje sveobuhvatnog sistema filtera za ivice.
Kada iregularni migranti uđu u EU, proći će temeljne provere kako bi potvrdili svoj identitet i zdravlje i osigurali da ne predstavljaju bezbednosnu pretnju. To uključuje biometrijsko skeniranje lica i otisaka prstiju.
Ovaj proces može da potraje čak sedam dana.
Reforme takođe imaju za cilj ubrzavanje obrade tražilaca azila iz zemalja sa niskom stopom zaštite, kao što su Tunis, Maroko i Bangladeš.
Te osobe biće obrađene u specifičnim centrima u blizini spoljnih granica EU. Ovi centri mogu da prime do 30.000 ljudi svake godine.
Obavezan mehanizam solidarnosti i kvote za preseljenje
Mada mehanizam Dablin III još uvek važi, sada postoje dodatni faktori koji bi mogli da rezultiraju time da tražioci azila budu upućeni u druge zemlje EU.
Važno je da će biti na snazi obavezan mehanizam solidarnosti. To znači da će zemlje članice EU morati da uzmu određeni broj tražilaca azila ili ponude druge vrste pomoći, kao što su finansijska nadoknada ili pomoć u bezbednosti granice.
Čuvanje prava i rešavanje priliva
Reformama su određene odredbe za suočavanje sa potencijalnim prilivom migranata, što zemljama članicama daje slobodu da prilagode svoja pravila o zaštiti azila i trajanju pritvora tokom vanrednih stanja.
Takođe su naglašene strategije za zaustavljanje organizovanih migracionih tokova iz trećih zemalja, kao što su Belorusija i Rusija.
Pored toga, koncept "sigurnih trećih lica" biće deo procesa podnošenja zahteva. To znači da ako je migrant putovao kroz zemlju za koju se smatra da je bezbedna za zaštitu, njihov zahtev za azil može biti odbijen, ali samo ako se ispune određeni strogi uslovi.
Zabrinutost oko ljudskih prava i izazova implementacije
Uprkos uveravanjima zvaničnika EU u pogledu poštovanja osnovnih prava, reforme su izazvale kritike organizacija civilnog društva i grupa za ljudska prava.
Povećana je zabrinutost oko potencijalnog proizvoljnog pritvora, uključujući decu i porodice, povećanog rasnog profilisanja i rizika od povratka pojedinaca u nebezbedne zemlje.
Eksperti su takođe izrazili sumnju u pogledu načina na koji će reforme biti iznete u praksi, ukazujući da je novi sistem komplikovan i da ga neke zemlje članice možda neće u potpunosti podržati.
Čvršći skrining za putnike
Novi pakt o migracijama i azilu imaće dalekosežne efekte na putnike i dugoročne imigrante koji žele da uđu u EU.
Počevši od sredine 2025. godine, biće postavljen novi sistem pod nazivom Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS ). Ovaj sistem će zahtevati od svih putnika kojima nije potrebna viza da prolaze kroz proces skrininga pre nego što uđu u Šengensku zonu.
Promene iznete u paktu učiniće ovaj proces skrininga temeljnijim.
To će podrazumevati prikupljanje mnogo biometrijskih podataka, kao što su otisci prstiju ili prepoznavanje lica, i proveru u mnogim različitim bazama podataka, uključujući one kojima upravljaju organizacije kao što su Evropol i Interpol.
Cilj ove strože provere je da se pronađu potencijalni bezbednosni rizici ili pretnje javnoj bezbednosti, čak i među grupama kao što su porodice, deca ili ranjive grupe.
Nacionalne politike su poravnate
Novi pakt o migracijama i azilu predstavlja veliku promenu u načinu na koji se EU nosi sa imigracijom.
Zemlje članice će morati da poštuju pravila izneta u sporazumu. Jedno od ključnih pravila je obavezni sistem solidarnosti, gde zemlje dele odgovornost za pomoć migrantima.
To znači da će zemlje ili morati da uzmu određeni broj tražilaca azila ili da pomognu na druge načine, kao što su finansijska nadoknada ili pomoć u bezbednosti granice.
Cilj je da se ublaži pritisak na zemlje poput Italije i Grčke, koje se bave velikim brojem migranata koji stižu prvi, istovremeno promovišući timski rad svih zemalja EU.
Delikatna ravnoteža između sigurnosti i saosećanja
Novi pakt o migracijama i azilu najnoviji je napor EU da pronađe sredinu između rešavanja bezbednosnih pitanja i poštovanja humanitarnih vrednosti.
Pristalice veruju da će se ovim izmenama unaprediti bezbednost granica i učiniti upravljanje migracijama organizovanijim.
Međutim, postoje zabrinutosti kritičara koji brinu da bi osnovna prava mogla da budu potkopana i da bi moglo da bude previše fokusa na prismotru i kontrolu.
Dok se pakt bude stavljao u delo, ljudi će pažljivo pratiti kako bi videli koliko dobro balansira bezbednosne potrebe sa zaštitom ljudskih prava. Ova ravnoteža će odrediti da li je pakt uspešan ili ne.