Manje od godinu dana od kada je Hrvatska ušla u šengensku zonu bez granica, zemlja je preduzela korake za jačanje kontrole usred regionalnih migracionih pritisaka, naglašavajući šire tenzije dok Evropska unija (EU) pokušava da izbalansira otvorene granice sa bezbednosnim zabrinutostima.
Kontrole se vraćaju posle višemesečnog slobodnog kretanja
Hrvatska je 1. januara 2023 . ukinula provere osoba na kopnenim i morskim granicama sa drugim šengenskim zemljama.
Ovim istorijskim potezom Zagreb je takođe počeo da izdavanje šengenskih viza i integriše se u zonu bez granica koja podriva posvećenost Evrope slobodi kretanja.
Međutim, Hrvatska je 20. Slovenija, Italija i druge države EU preduzele su slične korake poslednjih meseci.
Taj korak dolazi u trenutku kada podaci fronteksa, granične agencije EU, pokazuju preko 300.000 neregularnih pokušaja prelaska koji su do sada otkriveni na takozvanoj balkanskoj ruti ove godine — što je najviši nivo od 2015-16.
Balansiranje otvorenih ivica sa bezbednošću
Ponovo uvedene provere naglašavaju šire debate širom EU o balansiranju obaveza vezanih za otvaranje granica i slobodu kretanja sa željama da se ograniči iregularna migracija i održi unutrašnja bezbednost.
Zbog ovih tenzija zemlje su poslednjih godina sporadično ponovo uvodile granične kontrole unutar Šengenske oblasti, koristeći izuzeća dozvoljena šengenskim pravilima.
Međutim, učestalost tih kontrola zabrinula je zagovornike otvorenih granica.
"Postoji potreba za hitnom akcijom za osiguravanje javnog reda i bezbednosti", saopštila je slovenačka vlada prošlog meseca najavljujući sopstvene granične provere.
Slično obrazloženje evocirale su i druge države.
Implikacije za putnike i migrante
Taj potez Hrvatske trenutno ne utiče na bezvizne putnike u EU ili državljane zemalja koje nisu članice EU sa važećim šengenskim vizama, koji još uvek mogu da uđu u Hrvatsku bez graničnih provera.
Međutim, šire tenzije naglašavaju mogućnost strože granične politike EU ako pritisak migranata potraje.
To bi moglo da se poveća pod lupom o vizama i podobnosti za ulazak u zemlju širom regiona.
Takođe, planirana implementacija Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS) u 2005.
Za migrante koji nisu iz EU i tražioce azila posebno, ponovo uvedene provere označavaju očvršćivanje stavova prema neregularnim pokušajima ulaska.
To je odraz širih napora u EU da prebaci odgovornost za izbeglice na treće zemlje.
S tim što EU jača svoje spoljne granice i vrši pritisak na susede da ograniče migracije, putevi za neevropske migrante i izbeglice koji se nadaju da će ući ili se nastaniti u regionu izgledaju sve ograničeniji.
Naredni meseci otkriće da li su hrvatske kontrole izolovan slučaj ili deo širih napora EU da preispita ravnotežu između granične bezbednosti i obaveza prema otvorenosti.
Za sada se evropski lideri suočavaju sa teškim odlukama o tome kako da pomire te tenzije.
Zakljuиak
Privremeno ponovno uvođenje graničnih provera od strane Hrvatske samo nekoliko meseci nakon što se pridružila Šengenskoj zoni naglašava tekuće debate unutar EU o balansiranju slobode kretanja sa željama da se ograniči iregularna migracija.
Mada još uvek ne utiče na obične šengenske putnike, taj korak mogao bi da označava očvršćujuće stavove, posebno prema neevropskim migrantima i izbeglicama koji se nadaju da će dostići ili se nastaniti u regionu.
S obzirom da se čini da su putevi sve ograničeniji, čini se da tenzije i dalje postoje između zabrinutosti EU vezanih za graničnu bezbednost i njenih obaveza prema otvorenosti.