Broj migranata koji pokušavaju da uđu u Evropsku uniju (EU) bez odobrenja dostigao je najviši nivo od 2016. godine prošle godine, što predstavlja sveže izazove za graničnu bezbednost i imigracionu politiku Unije.
Prema novim podacima Fronteksa, Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu, u 2023. godini primećeno je oko 380.000 neregularnih graničnih prelaza, što je porast od 17 odsto u odnosu na 2022. godinu.
Sve veći trend u poslednje tri godine ukazuje na to da bi se naprezanja na granicama Evrope mogla dodatno intenzivirati u narednim godinama ako se ne skinu.
U mediteranskom regionu beleži se najveći priliv
Taj porast podstaknut je novim dolascima preko mediteranske oblasti, posebno centralnog mediteranskog puta koji je činio 41 odsto svih neregularnih ulazaka u EU. Tamo su se detekcije popele 50 odsto iznad nivoa iz 2022. godine na otprilike 158.000.
U istočnom Mediteranu takođe je zabeležen pojačan saobraćaj posle više godina poremećenih pandemijom.
U toj zemlji se 2023. godine dogodilo oko 60.000 prelaza, a ukupna vrednost će verovatno rasti.
Zapadni Afrikanci vode
Kada je reč o nacionalnosti, Sirijci su ostali glavna grupa sa preko 100.000 otkrivenih prelaza.
Međutim, veliki zaokret je rastući udeo migranata iz afričkih zemalja, koji sada čine 47 odsto svih neregularnih unosa u poređenju sa 36 odsto u 2019.
Gvinejci i Avganistanci pratili su Sirijce kao sledeće najveće kontingente 2023. godine.
Međutim, mnogi drugi dolaze iz zemalja širom zapadne Afrike posebno, koristeći put zapadne Afrike u regionu koji je prošle godine dostigao rekordnih 40.000 prelaza.
Ranjive grupe još uvek u opasnosti
Uprkos opasnostima, žene i deca nastavljaju da pokušavaju opasna mediteranska putovanja.
Ženke su činile 10 odsto, a maloletnice još 10 odsto od nepravilnog migrantskog toka 2023. godine.
Što je još zabrinjavajuće, 2023.
Takva omladina rizikuje nasilje, trgovinu ljudima i traume kako na putu tako i po dolasku.
Tekući pritisci za vlasti EU
Izvršni direktor Fronteksa Hans Leijtens priznao je "evoluirajuće izazove" za članice EU i institucije poput njegove u policijskim kontinentalnim granicama humano i efektivno s obzirom na produbljivanje migracionih pritisaka.
Fronteks do sada u 2023. godini ima 2.500 oficira i osoblja raspoređenih da podrže nacionalne granične snage. Njihovi glavni ciljevi su obezbeđivanje bezbednosti, sprečavanje neovlašćenih pokušaja ulaska, ometanje krijumčarskih bandi koje iskorišćavaju migrante i poštovanje prava migranata.
Međutim, sa raste obimom saobraćaja na godišnjem nivou, usklađivanje resursa sa potrebama i balansiranje čvrste bezbednosti sa negom za dobrobit migranata postaje sve teže.
Ako se ostane neprovereno, sojevi bi mogli da potkopaju slobodna putovanja u šengenskoj zoni ili da zaslepe antimigrantsko raspoloženje koje komplikuje politička rešenja.
Priprema za još dolazaka
Ključni koraci kao što su jačanje kapaciteta Fronteksa, krivično gonjenje krijumčara i stvaranje pravnih puteva ka Evropi mogu da pomognu u rešavanju pitanja.
Tako će, takođe, finalizratiziranje post-pandemijskih sistema ETIAS za unapred proveru putnika koji su izuzeti iz viza, uključujući migrante.
Međutim, za preopterećene priobalne države kao što su Grčka, Italija i Španija koje su glavna mesta za sletanje morskih krstova, veća podrška i podela tereta od partnera u unutrašnjosti takođe je od suštinskog značaja.
Bez zajedničkih napora da se zaštite granice humano, uz istovremeno proširenje legalnih migracionih puteva, čini se da su evropske migracione nedaće istrajne dok humanitarni aspekti dolaze u oštriji fokus 2024.
Upravljanje evropskim migrantskim krckanjem
Eskalirajući migracioni tokovi stavljaju evropsko jedinstvo i vrednosti na probu.
Kako se broj detekcija migranata raste iz godine u godinu, usklađivanje bezbednosnih resursa sa humanitarnim potrebama postaje sve složenije.
Ako ostane neodgovorena, sojevi bi mogli da potkopaju granične principe EU ili rasplamsaju antimigrantsku retoriku.
Jačanje kapaciteta Fronteksa, krivično gonjenje krijumčara i uspostavljanje legalnih migracionih puteva mogu da pomognu u pitanjima. Međutim, preopterećenim primorskim državama potrebna je veća podrška i partnera u unutrašnjosti.
Za održavanje evropskih granica potrebna su kreativna, kolaborativna politička rešenja, uz istovremeno proširenje izbeglica, borbu protiv mreža trgovine ljudima i sprečavanje daljeg gubitka života na moru.