Šengenski sporazum, kamen temeljac za evropsku integraciju, sporazum je koji je doveo do stvaranja evropske Šengenske oblasti, gde su ukinute unutrašnje granične provere. Njena geneza, svrha kojoj služi i njeni duboki uticaji rasvetljavaju složenu, ali fascinantnu dinamiku politike integracije Evropske unije.
Istorija Šengenskog sporazuma
Šengenski sporazum potpisan je 14. juna 1985. godine, na rečnom brodu "Princeza Mari-Astrid" na reci Mozel u blizini grada Šengen u Luksemburgu, od kojeg sporazum dobija ime. Sporazum je prvobitno potpisalo pet od deset članica Evropske ekonomske zajednice (EEC), uključujući Belgiju, Nemačku, Francusku, Luksemburg i Holandiju. Svrha sporazuma bila je postepeno eliminisanje graničnih provera na zajedničkim granicama potpisnika, čime bi se olakšalo slobodno kretanje širom tih zemalja.
Sporazum je 1990. Ta konvencija je bila ta koja je uspostavila Šengensku zonu i započela stvaranje jedinstvene nadležnosti za imigraciju i azil.
Šengenski sporazum je vremenom uvršten u pravni okvir Evropske unije i tako obavezuje sve zemlje članice EU, osim Irske i Velike Britanije, koje su se opredelile. Četiri zemlje koje nisu članice EU - Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn - takođe su se kasnije pridružile Šengenskoj zoni, čime se produžavaju dometi sporazuma izvan EU.
Svrha Šengenskog sporazuma
Primarni cilj Šengenskog sporazuma bio je da se osigura slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, ispunjavajući jedan od osnovnih principa EU. Njene šire implikacije bile su da se olakša socijalna i ekonomska integracija širom Evrope, uz istovremeno jačanje kolektivne bezbednosti njenih zemalja članica.
Šengenski sporazum:
- Olakšava slobodno kretanje: Centralna svrha Šengenskog sporazuma je ukidanje unutrašnjih graničnih provera, čime bi se omogućilo ljudima da slobodno putuju unutar Šengenske oblasti. Ta sloboda kretanja ne samo da je olakšala turizam i poslovanje, nego je omogućila i prekograničnim radnicima i studentima da sa lakoćom komuniciraju.
- Zajednička vizna politika: Sporazumom je uspostavljena zajednička vizna politika, koja omogućava građanima koji nisu članice EU da putuju širom Šengenske oblasti sa jedinstvenom vizom, povećavajući pristupačnost regiona za turiste i poslovne putnike iz celog sveta.
- Osigurava kolektivnu bezbednost: Iako je sporazum eliminisao unutrašnje granične kontrole, on je istovremeno pojačao spoljne granične kontrole. Uspostavljanje Šengenskog informacionog sistema (SIS) omogućilo je zemljama članicama da dele informacije o pojedincima i robi, čime se povećava regionalna bezbednost.
Koje su prednosti Šengenskog sporazuma?
Šengenski sporazum donosi mnoge snažne prednosti dosuđenju zemalja koje čine putovanja između susednih zemalja neprimetnim. Evo tri primarne prednosti učešća u Šengenskoj zoni.
- Ukidanje graničnih provera
- Putovanje bez pasoša između država
- Jedinstvena viza za zemlje učesnica
Ukidanje graničnih provera
Kopredsednike Šengenskog sporazuma pre svega čine kontinentalne evropske države na kontinentu. Bez Šengenskog sporazuma, granični prelaz između susednih zemalja zahtevao bi stotine ili hiljade stanica granične provere za obradu međudržavnih putovanja.
Putovanja između evropskih država učesnica olakšavaju se ukidanjem graničnih provera. Sada putnici mogu da voze od Francuske do Belgije, Holandije i Nemačke bez ikakvih obaveznih zaustavljanja i graničnih provera. Ukidanje graničnih provera koristi zemljama Šengenske oblasti podsticanjem putovanja između zemalja, čime se poziva na veću ekonomsku i kulturnu razmenu koja uzdiže Evropu.
Putovanje bez pasoša između država
Bez graničnih provera koje ometaju putovanja između evropskih država, pasoši za putovanja između evropskih država značajno su smanjeni. Putovanja između evropskih država možda uopšte neće zahtevati pasoše.
Putovanje avionom između evropskih država praktično nema ograničenja za zemlje učesnica Šengenske oblasti; građanima iz Šengenske zone nisu potrebni njihovi pasoši za putovanje između šengenskih država.
Zemlje koje nisu članice EU i van Šengenske zone možda će i dalje zahtevati svoje pasoše za svoja unutarevropska putovanja. Ako ste iz zemlje koja nije uključena u zemlje Šengenske zone, savetuje vam se da nosite pasoš dok putujete, čak i u scenarijima sa smanjenom graničnom kontrolom.
Jedinstvena viza za zemlje učesnica
Šengenski sporazum ne koristi samo evropskim građanima od zemalja učesnica; stranci takođe mogu da vide veći deo Evrope zahvaljujući Šengenskom sporazumu. Ključna prednost Šengenskog sporazuma je njena jedinstvena viza za putnike u Šengensku zonu.
Šengenska viza odobrila je državljanima izvan Šengenske zone slobodniji spektar pristupa zemljama učesnicama. Umesto podnošenja zahteva za 27 vize, šengenska viza omogućava pristup zemljama 27 koje trenutno učestvuju u Šengenskoj zoni.
Zemlje Šengenske zone odjednom imaju koristi od povećanih putovanja, istovremeno promovišući bezbedniju, sigurniju migracionu politiku aktivnom saradnjom na merama putovanja između država.
Uticaji Šengenskog sporazuma
Šengenski sporazum je imao duboke i široke uticaje na Evropu i šire:
- Ekonomski uticaji: Uklanjanje unutrašnjih granica podstaklo je trgovinu među šengenskim zemljama tako što je omogućilo da se roba i usluge slobodno kreću. Zajednička vizna politika povećala je turizam, dodatno jačajući regionalnu ekonomiju.
- Socijalni uticaji: Šengenski sporazum takođe je unapredio socijalnu integraciju među zemljama članicama. Građani mogu da studiraju, rade ili se penzionišu u bilo kojoj šengenskoj zemlji, promovišući kulturnu razmenu i međusobno razumevanje među zemljama.
- Bezbednosni uticaji: Mada je Šengenski sporazum ojačao kolektivnu bezbednost kroz razmenu podataka, kritičari tvrde da je to takođe olakšalo kriminalcima i teroristima da neprimećeno prelaze granice. Kao odgovor na bezbednosne zabrinutosti, privremene granične kontrole su u više navrata ponovo uvedene, na primer, tokom evropske migracione krize 2015-2016.
- Politički uticaji: Šengenski sporazum je bio ključni pokretač evropskih integracija. Međutim, to je takođe izazvalo kontroverze oko suvereniteta i nacionalne bezbednosti, što je dovelo do žestokih političkih debata širom Evrope.
Kakav je odnos između ETIAS-a i Šengenskog prostora?
Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS) usko je povezan sa Šengenskom oblašću. Uveden od strane Evropske unije, ETIAS je program izuzeća od viza za koji se očekuje da će postati operativan u 2025 . Ovaj program se odnosi na građane iz zemalja koje su izuzete od viza za ulazak u Šengensku zonu, pre svega za unapređivanje bezbednosti unutar regiona.
Prema ETIAS-u, putnici iz zemalja koje su izuzete od viza morati će da dobiju elektronsko odobrenje za putovanje pre posete Šengenskoj zoni. Proces podnošenja zahteva za ovu autorizaciju biće onlajn. Prijave će biti obrađene sa 96 sati zajedno sa odlukom. Podnosioci zahteva koji zahtevaju dodatnu obradu mogu biti zatraženi da pruže dodatne informacije. Od podnosilaca zahteva može se zahtevati da prisustvuju ambasadi ILI konzulatu EU ako žele da se žale na odbijenu molbu ETIAS-a. Odobreno odobrenje ETIAS-a važiće tri godine ili do kraja važenja putne isprave registrovane tokom podnošenja zahteva, šta god da je na prvom mestu.
Sistem ETIAS ima za cilj da identifikuje sve potencijalne bezbednosne ili migracione rizike pre nego što pojedinci stignu na šengenske granice. Na taj način se jača bezbednost Šengenske oblasti upravljanjem pristupom državljanima koji nisu državljani EU, a koji su trenutno izuzeti od viznih propisa.
Važno je napomenuti da ETIAS nije viza, već uslov za državljane koji nisu iz EU koji putuju u Šengensku zonu. Ona radi paralelno sa odredbama Šengenskog sporazuma o jačanju bezbednosti te oblasti, uz istovremeno održavanje relativno slobodnog kretanja.
Zakljuиak
Šengenski sporazum ostaje kamen temeljac Evropske unije, odražavajući ravnotežu između prednosti slobode kretanja i izazova obezbeđivanja regionalne bezbednosti. Kako se krećemo dalje u 21. Elastičnost ovog sporazuma svedoči o snazi regionalne integracije i saradnje suočena sa mnoštvom složenosti.