Broj iregularnih graničnih prelaza u Evropsku uniju (EU) u prvih 11 meseci 2023. godine dostigao je preko 355.300, pokazuju novi podaci Fronteksa.
Ova cifra predstavlja najveći ukupan broj zabeleženih od 2016.
Značajno povećanje zapadnoafričke rute
Zapadnoafrička ruta zabeležila je najveći porast, a nepravilni prelazi su se više nego udvostručili u poređenju sa prošlom godinom, na preko 32.400 do sada u 2023.
Ovaj broj je najveći zabeležen od kada je Frontex počeo da prikuplja podatke 2009.
Dolasci u novembru skočili su preko 500 odsto u odnosu na prošlu godinu, na skoro 4.700.
Centralni Mediteran ostaje najprometnija ruta
Uprkos nedavnom silaznom trendu, centralni mediteranski put je i dalje najaktivniji, sa preko 152.200 otkrivenih prelaza u periodu januar-novembar.
Ovaj broj je najveći zbir za ovaj period od 2016.
Broj mesečnih dolazaka opao je za 24 odsto u odnosu na oktobar, na nešto manje od 7.900 u novembru.
Istočni mediteranski put takođe je zabeležio godišnje povećanje od skoro 50 odsto u prvih 11 meseci, sa skoro 52.600 detekcija do sada.
Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM), do sada je zabeleženo da je 2.511 osoba poginulo ili nestalo na prelazima Mediterana.
Većina se dogodila na opasnoj centralno-mediteranskoj ruti.
Smanjenje broja prelaza na balkanskoj ruti
Jedan od izuzetaka od porasta trendova bila je zapadno-balkanska ruta, koja je zabeležila godišnji pad od 28 odsto na neregularnim prelazima, na 98.600.
To ga je učinilo jedinom glavnom rutom sa manjim brojem prelaza u poređenju sa 2022.
Do sada je ove godine na ruti Lamanš otkriveno oko 58.300 iregularnih migranata.
To predstavlja smanjenje od 14 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Vlasti naglašavaju kontinuiranu budnost
Fronteks održava skoro 2.600 oficira i osoblja koje pruža podršku graničnoj bezbednosti zemljama članicama EU.
Pedeset dodatnih oficira nedavno je upućeno da pomogne Finskoj, koja je potpuno zatvorila svoje granice sa Rusijom, u rukovanju neuobičajeno velikim obimom istočnih graničnih prelaza.
Sirija, Gvineja i Avganistan zabeleženi su kao tri najbolje nacionalnosti na svim rutama do sada u 2023.
Fronteks je naglasio da ovi migranti često preuzimaju ogroman rizik, a obezbeđivanje da se granični prelazi pridržavaju međunarodnih zakona i normi ostaće ključni fokus.
Kako će to uticati na putnike i imigrante?
Veliki broj neregularnih graničnih prelaza otvorio je pitanje predstojećeg pokretanja Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS) u maju 2025.
Svi državljani koji nisu državljani EU koji nisu iz EU zahtevaće odobrenje ETIAS-a pre ulaska u Šengensku zonu.
Za putnike i imigrante koji žele da uđu ili borave legalno u EU, pojačana granična aktivnost mogla bi da dovede do povećanja vremena obrade, mera skrininga i potencijalnih kašnjenja.
Oni koji planiraju dugoročno preseljenje u zemlje EU takođe bi mogli da se suoče sa striktnijom imigracionom politikom.
Očekuje se stroža kontrola nad granicama EU
Nivo migracije bez presedana verovatno će podstaći pozive na strožu kontrolu spoljnih granica od strane zemalja EU.
Sa rastom pritiska, zemlje članice bi mogle da sprovedu strože granične provere, proveru putnika i imigracionu politiku.
Izmene bi mogle da uključuju pojačana pravila o bezbednosti viza, povećanje provere podobnosti ETIAS-a, proširenu carinsku inspekciju i manje opcija za iregularne migrante koji su već u EU.
Upravljanje granicama ključnim dok traju izazovi migracije
Nove cifre naglašavaju složene izazove oko evropskog upravljanja granicom i imigracione politike.
Dok članice EU balansiraju zategnute resurse sa obavezom da zaštite ugrožene migrante, pozivi na strože bezbednosne mere verovatno će se intenzivirati.
Ipak, Fronteks i kreatori politike naglašavaju da sve promene moraju da se usklade sa evropskim vrednostima.
To podrazumeva olakšavanje legitimnih putovanja uz istovremeno poštovanje zakona koji štite izbeglice i tražioce azila.
Udaranje u pravu ravnotežu preko ovih prioriteta će se pokazati kritičnim.
Sa pokretanjem sistema ETIAS 2025, Šengenska zona mora da ima infrastrukturu koja omogućava verifikaciju posetilaca koji su izuzeti iz viza, a istovremeno brzo obrađuje originalne zahteve za azil.
Dok traju migracioni pritisci, i poštovanje bezbednosti i ljudskih prava ostaće od ključnog značaja za koordinisanu, saosećajnu i zakonitu evropsku reakciju.
Ostvarivanje tih dvostrukih ciljeva, mada teško, na kraju će ojačati, a ne narušiti obaveze EU prema univerzalnim pravima.