Razmatra se sporazum između EU i SAD-a koji bi značajno promenio način na koji bi se lični podaci o milionima putnika i migranata mogli deliti.
Američke vlasti žele direktan pristup bazama podataka Evropske unije (EU) za automatsku provjeru putnika - zahtev za koji se očekuje da će podstaći kontroverzu oko zabrinutosti za privatnost i pravnih pitanja prema zakonu EU.
SAD se zalaže za jače partnerstvo za bezbednost granice
Prema izveštaju Statevatch-a, SAD predlažu novi aranžman pod nazivom Poboljšano partnerstvo za bezbednost granice (EBSP). Prema ovom sporazumu, Odeljenje za domovinsku bezbednost (DHS) će biti obezbeđen pristup biometrijskim zapisima koji se nalaze u nacionalnim bazama podataka EU.
SAD su tvrdile da je pristup neophodan za imigracionu provjeru, aktivnosti provjere i provjeru identiteta putnika, uključujući i zahtjeve za azil.
Takav predlog je odbijen jer bi se proširio izvan ciljeva razmene podataka koji su već na snazi kroz sporazume između EU i SAD.
U ovom trenutku, EU i SAD dele podatke prema nekoliko ugovora i aranžmana, kao što je Krovni sporazum između EU i SAD-a, ali nijedan od njih ne dozvoljava vrstu sistematske razmene podataka sa SAD-om koja se sada predlaže.
EBSP će postati obavezan za zemlje VVP-a do 2027. godine. Skoro sve zemlje EU čine deo američkog programa za ukidanje viza, omogućavajući bezvizni ulazak u SAD.
U dokumentu belgijskog predsedavanja Savetom EU, od juna 2024. godine, izražena je zabrinutost zbog nacrta sporazuma.
Predsedništvo sumnja da predviđena razmena podataka ne bi bila ni legalna prema zakonima EU i postavilo je pitanja o tome kako bi na taj način EU uspela da ispuni zahteve SAD-a, a da istovremeno ne krši evropske propise o privatnosti.
Zagovornici privatnosti takođe podižu uzbunu zbog mogućeg prenosa osetljivih biometrijskih podataka u SAD.
Nedostatak pravnog presedana izaziva zabrinutost
U središtu argumenta, međutim, jeste da li bi takav sporazum o EBSP-u, ako se sklopi, bio u skladu sa postojećim zakonom EU.
Postojeći zakon naglašava zaštitu podataka i, ukoliko se ne poštuju uslovi za teške hartije od vrednosti, ozbiljno ograničava slobodu pojedinih država članica da izvoze lične podatke izvan nadležnosti EU.
Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) je veoma detaljna u pogledu pravila koja se odnose na podatke i kako se podaci mogu obrađivati, a EBSP bi verovatno prekršio ova pravila u tom okviru.
U belešci belgijskog predsedništva istaknuto je da obaveze koje su već sklopljene, kao što je Krovni sporazum između EU i SAD, ne mogu da se bave onim što SAD traže.
Krovni sporazum, kroz koji se olakšavaju tokovi podataka za potrebe sprovođenja zakona, ima uski opseg i ne može se koristiti kao opravdanje za sistematsko razmenu podataka u vezi sa rutinskim skriningom putnika.
Predsedništvo je takođe napomenulo da bi trenutni predlog mogao zahtevati od EU da prilagodi svoje zakone kako bi se uklopili u takav dogovor, nešto o čemu mnogi unutar EU ne žele da razmišljaju.
Još je neizvesnije pitanje koji je nivo upravljanja nadležan za pregovore o sporazumu: da li je to zadatak cele EU ili onaj koji se prenosi na pojedinačne države članice.
Neke zemlje u EU misle da pregovori treba da ostanu u nacionalnoj nadležnosti, dok drugi kažu da to spada u nadležnost institucija EU.
Ovo neslaganje zadržava razvoj koherentnog odgovora EU na SAD.
(Slika ljubaznošću cookieone preko Pikabai)
EU strahuje od kršenja privatnosti tokom razgovora
Ideja sama po sebi podiže zvona za uzbunu u većini zemalja EU o samoj ideji deljenja ogromnih ličnih podataka sa stranom vladom.
Glavna briga je privatnost; u stvari, prethodni sporazumi o razmeni podataka između EU i SAD su odbačeni od strane Evropskog suda pravde.
Tačnije, utvrđeno je da zaštita privatnosti u SAD-u ne dostiže nivo koji zahteva EU, a EU-US Privacy Shield je poništen 2020 . godine.
Iako su SAD usvojile mere poput Zakona o sudskoj zaštiti koja bi građanima EU proširila barem minimalnu zaštitu privatnosti, kritičari tvrde da je to još uvek daleko od dovoljnog prema zakonu EU.
Trenutni predlog o EBSP-u dotiče se i tih problema, a zagovornici privatnosti već upozoravaju na masovni nadzor i zloupotrebu podataka.
Ova napetost između nacionalne bezbednosti i prava na privatnost teško da je nova, ali EBSP predstavlja pojačavanje problema.
Bez presedana u svom opsegu, pristup američkim zahtevima u realnom vremenu biometrijskim podacima u bazama podataka EU ima kritičare koji strahuju da će vladin nadzor krenuti naopako.
Zabrinutost za privatnost putnika
Implikacija sporazuma ima duboke efekte na putnike i migrante u EU.
Kratkoročno, implementacija sporazuma može podstaći uključene zemlje da sprovedu stroži skrining svojih putnika kada su u tranzitu između EU i SAD.
Skrining će verovatno rezultirati istezanjem vremena putovanja od strane putujućih pojedinaca, kao i povećanim privatnim informacijama koje se dostavljaju odgovarajućim vlastima. Ovo je dodatno komplikovano za migrante na duži rok.
SAD su zatražile pristup biometrijskim podacima ne samo da se koriste za skrining putnika, već i za potrebe imigracije i azila.
Međutim, njihovi detalji će se deliti između EU i američkih vlasti na načine koji im još nisu u potpunosti transparentni.
U pitanju je vreme kada se ovi pregovori odvijaju. To je zato što se javljaju neposredno pre nego što se implementira Evropski sistem za informacije o putovanjima i autorizaciji (ETIAS). Ovo stvara preduslov za putnike koji nisu iz Evropske unije koji traže pristup za ulazak u šengensku zonu.
Informacije bi bile lične, ali prema predloženom sporazumu EBSP-a, to može podrazumijevati dijeljenje navedenih podataka sa SAD-om.
Ovo je izazvalo zabrinutost oko toga kako će ti podaci biti zaštićeni i da li se mogu koristiti u druge svrhe, osim one koja se odnosi na odobrenje putovanja.
(Slika ljubaznošću jcomp preko Freepik)
Sporazum izaziva zabrinutost za imigracionu politiku
Potencijalni obim predloženog sporazuma o razmeni podataka, daleko od toga da utiče samo na putnike, može se proširiti na restrukturiranje imigracione politike EU. Prolazeći kroz talas sve veće imigracije, EBSP bi mogao učiniti stvari još složenijim za EU.
Na primer, ako se od država članica EU traži da dele svoje biometrijske podatke sa SAD-om, to bi moglo imati efekat uvođenja strožih imigracionih kontrola unutar same EU.
Štaviše, vlade EU mogu biti pod pritiskom da standardizuju svoju razmenu podataka, što će na kraju rezultirati zakonom koji bi zahtevao sistematsku razmenu ličnih podataka između država članica EU.
To je pitanje koje je belgijsko predsedništvo označilo kada je komentarisalo da će EBSP "stimulisati formulisanje novih propisa EU u oblasti razmene podataka".
Promene bi mogle olakšati vladama EU da prate i nadgledaju migrante, što izaziva zabrinutost u pogledu privatnosti.
Iz ovoga proizilazi i mogućnost razmjene podataka trećih zemalja kroz dvije zemlje u bilateralne sporazume u okviru ESPD-a, što zauzvrat donosi dalja pravna i etička razmatranja.
U ovom trenutku nije jasno da li bi takav mehanizam bio zakonski dozvoljen prema zakonu EU, ali već se pojavljuju kontroverze oko predloga.
Šta sledi
Još nije jasno da li će EU popustiti zahtevima SAD-a dok se pregovori nastavljaju. Belgijsko predsedništvo predložilo je izradu kontrolne liste zabrinutosti, o kojoj države članice mogu razgovarati tokom bilateralnih pregovora sa SAD-om.
Međutim, još uvek je neizvesno kako će se kretati napred.
U međuvremenu, EU izgleda podeljena po ovom pitanju, jer postoje države članice koje žele zajednički okvir i drugi deo koji želi pojedinačne sporazume.
Implikacije takvih razgovora između EU i SAD verovatno će se dotaknuti različitih zainteresovanih strana daleko izvan samo putnika, jer su u pitanju šire imigracione politike i zakoni o zaštiti podataka.
Izazov će stoga ležati za EU da uspostavi pravu ravnotežu - zadrži svoju snažnu zaštitu privatnosti dok ispunjava zahteve SAD-a kada je u pitanju bezbednost.
Raskrsnica za privatnost i bezbednost
Predloženi sporazum o razmjeni podataka između EU i SAD-a predstavlja kritičan trenutak i za prava na privatnost i za međunarodnu sigurnost.
Sporazum bi mogao značajno da promeni način na koji se postupa sa ličnim podacima, sa velikim implikacijama za putnike, migrante i imigracionu politiku EU.
Kako obe strane nastavljaju da pregovaraju, ishod će verovatno postaviti presedan za buduće sporazume o razmeni podataka i mogao bi da preoblikuje pejzaž zakona o privatnosti u Evropi.