Prvi put uvedena 2009. Plava kartica se uglavnom dodeljuje samo profesionalcima, a ne običnim radnicima i njena primarna svrha je da privuče više visokokvalifikovanih stranih državljana da dođu i rade u Evropi.
Prvobitno su se primenjivala veoma stroga pravila o tome ko koristi šemu ali, prateći izmenjenu Direktivu o plavoj karti 2021. godine, ovi standardi su donekle relaksirani što olakšava visokokvalifikovanim i iskusnim radnicima da se presele u Evropu.
Plava kartica ili radna viza?
Nije svaki državljanin koji nije članice EU ili strani državljanin koji želi da živi i radi u Evropi visokokvalifikovan ili kvalifikovan radnik i ne može se kvalifikovati za Plavu kartu. U zavisnosti od kvalifikacija pojedinca, relevantnog iskustva, skupa veština (i bez obzira da li su one tražene ili ne) možda neće biti moguće da se radnik kvalifikuje za Plavu kartu. U takvim slučajevima potencijalnom radniku biće potrebna radna dozvola tipa D. Ove dozvole su dostupne u svim zemljama članicama EU sa izuzetkom Danske i Republike Irske.
Plave karte nije lako nabaviti, s obzirom da svaka zemlja članica EU ima svoje ograničenje u broju odobrenih i one su rezervisane za kvalifikovano osoblje koje može da popuni prazninu u profesionalnim potrebama zemlje. ETIAS, Evropski sistem za informacije o putovanjima i autorizaciju, treba da počne sa radom , ali njegovo uvođenje neće uticati na to 2025 kako svaka zemlja EU vodi sopstvenu politiku Plave karte i održavanje važećeg ETIAS-a nije garancija da će steći pravo na profesionalnu poziciju u Evropi.
Potrebno je da se prijave samo profesionalci
Iako možda deluje diskriminatorno, samo visokokvalifikovani, dobro obrazovani, stručni ljudi biće razmatrani za Plavu kartu. Državljani koji nisu članice EU koji žele da žive i rade u EU imaće potrebu da imaju odličan standard obrazovanja, dobre akreditive i poseduju veštinu koja je tražena u zemlji destinacije. To je zato što je premisa iza Plave karte da se privuku kvalifikovani kadrovi koji mogu da unaprede postojeći nivo znanja u zemlji i popune svaku prazninu koja ostane emigriranjem kućnih talenata.
Za mlađe neiskusne podnosioce Plave karte postavlja se pitanje priznatih obrazovnih kvalifikacija. Uopšteno govoreći, svaki državljanin koji nije članice EU koji želi da živi i radi u Evropskoj uniji mora da ima najmanje tri godine studiranja univerziteta ili slično profesionalno iskustvo u radnom okruženju da bi bio razmotren za Plavu kartu.
Proces prijave na plavu karticu
Zahtev za plavu karticu mora biti poslat nadležnom nacionalnom organu u odredišnoj zemlji. Neke zemlje naplaćuju taksu dok druge ne, ali svaka aplikacija sledi isti opšti format. Podnosioci zahteva će morati da:
- Dokaz o garanciji zaposlenja na šest meseci npr.
- Pokažite da će poslodavac nadoknaditi podnosioca zahteva po stopi ne manjoj od 1,5 puta većoj od prosečne nacionalne minimalne zarade.
- Obezbedite dokumentaciju koja potvrđuje neophodne kvalifikacije.
- Navedite dokaz o važećim putnim ispravama, uključujući odobrenje ETIAS-a ili vizu ako je to potrebno.
- Dokaz adekvatnog zdravstvenog osiguranja.
Ne obezbeđivanje potrebne dokumentacije ili dokaza o obrazovanju ili iskustvu može dovesti do toga da aplikacija bude odbijena. Slično tome, podnosioci zahteva koji ne poseduju ETIAS ili vizu mogu se smatrati bezbednosnim ili zdravstvenim rizikom i odbili su Plavu karticu po tom osnovu.
Validnost i upotreba
Period važenja plave kartice EU može da bude od jedne do četiri godine, ali to će zavisiti od zemlje izdavanja, jer svaka zemlja postavlja sopstveni limit. U Španiji plava karta važi samo dvanaest meseci dok je i u Francuskoj i u Nemačkoj period važenja punih četiri godine. Kada mu bude odobreno, nosilac Plave karte i njegova ili njena uћa porodica mogu da borave u zemlji izdavanja za period koji je dozvoljen, ali je samo vlasniku kartice dozvoljeno da radi.
Plava karta je takođe vrsta vize jer omogućava nosiocima i njihovoj porodici da se slobodno kreću iz jedne zemlje u drugu širom cele Evropske unije.
Rad u Evropi Opcije
Za razliku od građana bilo koje od zemalja članica Evropske unije (koji su slobodni da se zaposle bilo gde u EU), državljani koji nisu članovi EU moraju da imaju neki vid dozvole za rad. Osim Plave kartice EU, na raspolaganju su još tri opcije. Koji je najodloћeniji potrebama pojedinca zavisiжe od vrste rada ili studija koje se preduzimaju i koliko dugo moћe da traje.
Tri opcije su:
- ETIAS - Evropski sistem putnih informacija i autorizacije treba da počne sa radnjem 2025 i uskoro će postati obavezan uslov za sve građane koji nisu iz EU koji žele da posete Evropu i Šengensku zonu u bilo koje svrhe. ETIAS bi pokrivao kratke odmore, ali je takođe idealan za poslovne ljude koji posećuju Evropu na poslovnim sastancima, sajmovima ili konferencijama.
- Šengenska viza - Poslovni ljudi koji nemaju pravo da podnesu zahtev za ETIAS možda će moći da dobiju šengensku vizu. Ovaj vid vize ne dozvoljava nosiocima da traže ili zaposle se u Evropi, ali omogućavaju boravak do 90 dana u bilo kom tromesečnom periodu i najviše odgovara onima koji žele da studiraju u Evropi ili obavljaju kratke poslovne sastanke.
- Digitalna nomadska viza - Neke zemlje članice EU izdaju ono što se zove digitalna nomadska viza koja je slična šengenskoj vizi, ali omogućava duži boravak. Nosiocima digitalne nomadske vize takođe je dozvoljeno da zauzmu kratkoročno zapošljavanje dok su u zemlji izdavanja sa dozvoljenim periodima boravka i rada koji variraju od zemlje do zemlje.
Eu Plava karta ukratko
Mnogi građani koji nisu članice EU možda imaju želju da provode vreme živeći i radeći negde u Evropi. Visokokvalifikovani profesionalci i diplomci univerziteta, međutim, još uvek imaju priliku da svoju karijeru u Evropi udome, ali će za to biti potrebna Plava karta EU. Slično na neki način američkoj Zelenoj karti, Plava karta EU daje nosiocu pravo da živi i radi u zemlji izdaje određeni vremenski period koji može da bude od jedne do četiri godine.
Šema Plave karte EU osmišljena je tako da privuče vrhunske akademske radnike i poslovne ljude u zemlju koja bi mogla da ima manjak u određenim oblastima ekspertize. Nije pogodan, niti lako dostupan, za one koji traže kratkoročni ili sezonski rad kao deo evropske avanture. U takvim slučajevima digitalna nomadna viza bi očigledno bila bolja opcija.