Šengensku zonu trenutno čine evropske 27 zemlje koje su sve potpisale Šengenski sporazum. To je sporazum u kojem su se svi potpisnici složili da ukinu svoje nacionalne granice kako bi se olakšala jednostavnija trgovina između zemalja članica, kao i ubrzala procedura prelaska granice za poslovne ljude i posetioce.
Trenutni članovi 27 Šengenske oblasti su: Austrija, Belgija, Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Italija, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Poljska, Portugal, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska i Švajcarska .
Državljani bilo koje od zemalja članica nisu u obavezi da prilikom ulaska u drugu državu članicu iznesu pasoš ili ličnu kartu, dok će državljanima zemalja van Šengenske oblasti biti potreban pasoš ili druga prihvatljiva putna dokumentacija.
Šengenski sporazum
Šengen je gradić na jugoistoku Luksemburga i ovde je 14 . Posle Drugog svetskog rata Evropa je u osnovi bila podeljena u dva tabora. Jedna strana je predvidela evropsku zajednicu koja nije upravljala graničnim kontrolama ili proverama između evropskih zemalja, čime je omogućila slobodnu trgovinu i kretanje, dok se drugi kamp žestoko protivio toj ideji. Glavni zagovornici ovog slobodnog kretanja bez granica bile su Nemačka i Francuska koje su taj koncept stavile pred Evropski savet u junu 1984.
Pošto su prihvaćeni uslovi i odredbe Evropske unije, izrasle su smernice i propisi i sporazum koji su potpisale i Nemačka i Francuska kojima su se pridružile još tri evropske zemlje: Belgija, Holandija i Luksemburg.
Mada je prvobitnim sporazumom izložena namera pet zemalja potpisnica da uklone unutrašnje granice između tih zemalja, tek 1990. Konvencijom su obuhvaćena sva pitanja vezana za uvođenje i rad Šengenskog sporazuma, uključujući:
- Ukidanje unutrašnjih graničnih kontrola između zemalja članica Šengena
- Pravila i procedure koje se odnose na izdavanje standardne šengenske vize koju prihvataju sve šengenske zemlje
- Uvođenje i rad baze podataka koja će se zvati Šengenski informacioni sistem (SIS) koji sadrži informacije koje se odnose na nameru posetilaca Šengenske oblasti da putuju iz zemlje koja nije Šengenska
- Uvođenje sistema razmene informacija između unutrašnjih bezbednjaka i imigracionih zvaničnika
Koncept uklanjanja unutrašnjih graničnih kontrola za jačanje trgovine i turizma pokazao se popularnim u nekim zemljama, a prvobitnih pet osnivača ubrzo su se pridružile još četiri zemlje:
To je dovelo ukupan broj članova Šengenske oblasti na devet, ali iako su postavljena osnovna pravila i Šengenski sporazum zvanično prihvaćen već 1990. Sedam zemalja članica koje su od Šengenske oblasti napravile realnost bile su: Belgija, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Španija, Portugalija i Holandija.
Proširenje Šengenske oblasti
Posle odluke o ukidanju unutrašnjih granica od strane sedam evropskih zemalja Šengenska zona se brzo proširila narednih godina. Austrija se pridružila u aprilu 1995.
Aprila 2003. Devet novih zemalja bile su Češka Republika, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija.
Broj šengenskih zemalja u 2003.
Hrvatska se 1. januara 2023. zvanično pridružila Šengenskoj zoni kao 27. članica. Međutim, bilo je potrebno nekoliko godina da se pridruži Uniji. Hrvatska je početkom 2015. izrazila interesovanje za pridruživanje Šengenskoj zoni. Potom se smatra da je zemlja odgovorna za veliki priliv ilegalnih imigranata koji su putovali iz Grčke i kojima je dozvoljeno da prolaze kroz Hrvatsku na putu ka zemljama članicama EU, kao što su Mađarska, Austrija i Slovenija. Uprkos tome, Hrvatska se na kraju pridružila Šengenskoj zoni
Uklanjanje kontrola ivica
Iako je ukidanje granične kontrole između susednih zemalja bio cilj Šengenskog sporazuma to nije uvek bilo moguće u prvim danima. Zemlje članice Šengena koje dele granicu mogle bi efektivno da promene graničnu politiku za druge susedne zemlje članice, ali to nije bio slučaj kada je članstvo bilo malo i rasuto po celom kontinentu Evrope. Čak i tokom prvih godina, Šengenska zona je bila gotovo solidan blok zemalja koje su pokrivale praktično celu Evropu i zemlje članice počele su da ukidaju kopnenu, morsku, pa čak i aerodromsku graničnu kontrolu.
Ovaj proces počeo je već 1995. Uklanjanje unutrašnje granične kontrole nastavljeno je kada su se nove članice potpisale na sporazum sa konačnim potpisnikom Lihtenštajnom, ukivši njenu unutrašnju granicu u decembru 2011.
Zemlje u Šengenskoj zoni
Šengenska zona uključuje 27 zemlje, sa više potencijalnih članica u narednim godinama. Evo trenutnih zemalja učesnica koje su deo Šengenske oblasti:
- Austrija
- Belgija
- Hrvatska
- Republika Češka
- Danska
- Estonija
- Finska
- Francuska
- Nemačka
- Grčka
- Mađarska
- Island
- Italija
- Letonija
- Lihtenšatajn
- Litvanija
- Luksemburg
- Malta
- Holandija
- Norveška
- Poljska
- Portugal
- Slovačka
- Slovenija
- Španija
- Švedska
- Švajcarska
Austrija
Ova alpska zemlja potpisana je 1995.
Belgija
Belgija je bila jedna od prvih zemalja koja je potpisala originalni Šengenski sporazum 1985. Belgija je dom glavnog grada Evropske unije Brisela i ikoničnih srednjovekovnih gradova poput Briža, hvatajući modernu budućnost Evrope i istorijsku prošlost na jednom mestu.
Hrvatska
Hrvatska je bila 27. Zemlja je članica EU od 2013. Najpoznatija je po plažama, koje uključuju gradove Split i Dubrovnik.
Češka (Češka Republika)
Čehija je potpisala Šengenski sporazum 2003. Od tada je putovanje u prelepe gradove u zemlji, kao što je njen glavni grad Prag, bilo lakše nego ikada.
Danska
Potpisujući Šengenski sporazum ubrzo posle svog predloga 1996. Glavni grad Kopenhagen nalazi se na maloj udaljenosti od mosta Шresund, koji je prvi put do sada povezao Skandinavsko poluostrvo sa centralnoevropskim kontinentom.
Estonija
Baltička zemlja Estonija potpisala je Šengenski sporazum 2003. Na istočnoj granici evropskog kontinenta, Šengenska zona podstiče slobodno i lako putovanje u ovu bivšu zemlju Sovjetskog Bloka.
Finska
Rani potpisnik Šengenskog sporazuma, Finska se upisala u učešće u Šengenskoj zoni 1996. Jedna od najsevernijih evropskih zemalja, Šengenska zona pomaže da se Finci povežu sa širom evropskom zajednicom i obrnuto.
Francuska
Osnivač Šengenskog sporazuma, Francuska je odigrala ključnu ulogu u formiranju evropske zajednice. Jedna od najvećih zemalja Šengenske oblasti, Francuska ima ogroman uticaj na promovisanje bolje povezane Evrope.
Nemačka
Nemačka je bila osnivač Šengenskog sporazuma 1985. Nemačka, koja se nalazi na centralnoj lokaciji na evropskom kontinentu i najvećoj zemlji u toj oblasti po broju stanovnika, igra centralnu ulogu u evropskoj zajednici i zemljama Šengenske zone.
Grčka
Grčka je 1992. Rebrendiranjem svoje privlačnosti kao destinacije za odmor po toplom vremenu, Šengenski sporazum olakšava putovanje na živopisne grčke lokacije kao što je Santorini.
Mađarska
Mađarska se upisala u Šengensku zonu 2003. Ova istorijska evropska nacija domaćin je nekoliko kulturno bogatih lokacija koje posetioci mogu da vide, kao što je glavni grad Budimpešta.
Island
Odvojen od evropskog kontinenta ligama Atlantskog okeana, Island je trebalo da potpiše Šengensku zonu 1996. Island podstiče slobodnija putovanja između svojih evropskih suseda u kopnenoj Evropi zahvaljujući smanjenim ograničenjima putovanja kao učesnika Šengenskog sporazuma.
Italija
Jedna od najposećenijih evropskih zemalja, Italija se prijavila za učešće u Šengenskoj zoni 1990. Evropski pristup najiskrovijim gradovima na kontinentu lakši je nego ikada. Svi putevi vode u Rim, bez graničnih ograničenja za zemlje učesnicama.
Letonija
Baltička zemlja Letonija potpisala je Šengenski sporazum 2003. Kao učesnik slobode kretanja koju je dodeljena Šengenskoj zoni, više ljudi može da vidi bogatu kulturnu istoriju ove zemlje od skoro dva miliona stanovnika.
Lihtenšatajn
Sa površinom od 160 kvadratnih kilometara, Lihtenštajn je jedan od najmanjih učesnika u Šengenskoj zoni. Lihtenštajn se prijavio za učešće u Šengenskoj zoni 2008.
Litvanija
Litvanija se prijavila za učešće u Šengenskoj zoni 2003. Zajedno sa svojim drugim baltičkim zemljama Estonije i Letonije, učešće Litvanije u Šengenskoj zoni pomaže da se te istočnoevropske zemlje povežu sa ostatkom kontinenta.
Luksemburg
Jedan od prvobitnih potpisnika Šengenskog sporazuma, grad Šengen u Luksemburgu je imenjak Šengenske oblasti i lokacija na kojoj je sporazum potpisan. Sa nešto više od pola miliona stanovnika, seminalna uloga Luksemburga u izradi Šengenskog sporazuma govori o misiji šire evropske zajednice: povezivanju svih evropskih nacija, bez obzira koliko velike ili male.
Malta
Malta je potpisala Šengenski sporazum 2003. Ova mala ostrvska nacija u centru Sredozemnog mora povezana je sa evropskom zajednicom značajnije.
Holandija
Holanđani su među prvima potpisali Šengenski sporazum 1985. Holandija, koja se nalazi u centralnoj Evropi, postala je fiksator u evropskoj zajednici, gde se nalaze međunarodne institucije kao što su Međunarodni sud pravde i Međunarodni krivični sud.
Norveška
Skandinavska nacija Norveška prijavila se za učešće u Šengenskoj zoni 1996. Jedna od najbogatijih zemalja severne Evrope postala je deo šire evropske zajednice.
Poljska
Poljska je potpisala Šengenski sporazum 2003. Jedna od najistaknutijih nacija Istočnog bloka Hladnog rata, učešće Poljske u ovoj panevropska politici označava novo doba u evropskom miru i stabilnosti.
Portugal
Potpisujući ugovor 1991. Kao učesnik Šengenskog sporazuma, ova istorijska nacija na Iberijskom poluostrvu povezana je sa celom Evropom.
Slovačka
Slovačka se pridružila Šengenskoj zoni 2003. Ova kopnena zemlja u centralnoj Evropi sada ima koristi od većeg pristupa svojim evropskim susedima.
Slovenija
Uglavnom planinska zemlja Slovenije potpisala je Šengenski sporazum 2003. Slovenci, koji se nalaze između Italije, Austrije i Mađarske, imaju bolji pristup svojim susedima kao učesnicima Šengenske zone.
Španija
Upisujući se za učešće u Šengenskoj zoni 1991. Jedna od istorijskih evropskih zemalja, članstvo Španije u Šengenskoj zoni naglašava zajednički cilj koji deli evropska zajednica.
Švedska
Skandinavska zemlja Švedska prijavila se za upis u Šengensku zonu 1996. Povezano sa kopnenom Evropom mostom Øresund, učešće Švedske u Šengenskoj zoni pomaže da se severna Evropa poveže sa ostatkom Evrope.
Švajcarska
Švajcarska se pridružila Šengenskoj zoni 2004. Jedna od najzavisnijih evropskih zemalja, Švajcarci ipak vide korist od učešća u Šengenskoj zoni, govoreći o njenom značaju.
Koje zemlje bi budućnosti mogle da se pridruže Šengenskoj zoni?
U dogledno vreme, mnoge evropske zemlje koje ne učestvuju u Šengenskom sporazumu mogle bi da se pridruže ovoj jedinstvenoj migracionoj politici. Neke zemlje su odobrene za Šengensku zonu i mogu da počnu da primaju sporazum po svom izboru.
Na primer, Irska je odlučila da odustane od sporazuma i radi po sopstvenim putnim protokolima kao ostrvska zemlja. Kao članica Evropske unije, Irska se pridržava određenih zakona o slobodi kretanja izvan Šengenskog sporazuma.
Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Kipar unapred su odobrili učešće Šengenske oblasti u budućnosti, ali su se od tada opredelili za sada.
Kao članice Evropske unije, ove zemlje imaju koristi od već ispunjavanja određenih nacionalnih standarda koje traži Šengenski sporazum. S tim što će veći naglasak biti stavljen na evropsku solidarnost, sve više evropskih zemalja moglo bi da se odluči za učešće u Šengenskoj zoni, stvarajući kao rezultat toga ujedinjeniju Evropu.
Koja je razlika između Šengenske zone i Evropske unije?
Putnici u Evropu mogli bi lako da pomešaju zemlje članice EU sa učešćem u Šengenskoj zoni. Iako se često mogu preseći, status člana u EU ne mora nužno da se izjednači sa učešćem u Šengenskoj zoni i obrnuto.
Saznanje o razlici između Šengenskog prostora i Evropske unije produbljuje vaše razumevanje evropskih putovanja, osiguravajući da razumete šta treba da očekujete na svom putovanju.
Evropska unija je upravno telo; Šengenska zona je sporazum o migraciji
Evropska unija je upravno telo koje donosi političko i ekonomsko zakonodavstvo koje njene zemlje članice moraju da slede; Evropski parlament je najviša vladina institucija za zemlje članice učesnica. Dok zemlje EU zadržavaju sopstvenu nacionalnu politiku, evropski zakon usvojen u Evropskom parlamentu pruža preovlađujući pravni okvir.
Šengenski sporazum nije aktivno upravno telo, nego međunarodna politika na koju su pristale zemlje učesnica. Za razliku od Evropske unije, Šengenski sporazum ne donošenje zakona; to je pre zakon na koji su se priklonjale zemlje koje su potpisale Šengensku zonu. Ovaj skup zajedničkih pravila zove se šengenski acquis.
S obzirom da nije upravno telo, Šengenska zona uključuje evropske zemlje koje nisu članice Evropske unije. Zemlje Šengenske oblasti izvan Evropske unije uključuju:
- Island
- Lihtenšatajn
- Norveška
- Švajcarska
Mikrodržave Monaka, San Marina i Vatikana su de fakto članice Šengenske oblasti uprkos tome što nisu članice EU niti potpisnici Šengenskog sporazuma.
Koji su najbolji načini za putovanje u Šengenskoj zoni?
Jednom kada ste u Šengenskoj zoni, zaobilašte se prilično lako. U zavisnosti od toga gde ste planirali da posetite tokom celog putovanja, možda ćete želeti da istražite različite evropske opcije putovanja. Ovo su četiri najbolja načina za putovanje kroz Šengensku viznu zonu:
- Autobus
- Kola
- Plan
- Voz
Šengenske zemlje autobusom
Autobusi su popularno prevozno sredstvo u Evropi. Kontinentalna Evropa je prilično gusta; spoljne granice između susednih zemalja nikada nisu predaleko. Kao rezultat toga, autobusi obezbeđuju putnicima efikasno sredstvo prekograničnog prevoza između zemalja.
Autobusi su idealno prevozno sredstvo između gradova koji možda nisu dovoljno popularni da garantuju namensku tranzitnu infrastrukturu. Do nekih vaših destinacija možda nećete lako stići konvencionalnijim putnim sredstvima, kao što je železnica.
Kada železnica ne uspe da se poveže na izolovane lokacije koje nisu uključene u železničke linije, autobusi pomažu da popunite praznine i da vas odvuku tamo gde treba da budete.
Šengenske zemlje automobilom
Za putnike koji žele da putuju po sopstvenim uslovima, tranzit automobilom može da otvori širok spektar turističkih destinacija dostupnih na osnovu vašeg odabranog rasporeda. Iznajmljivanje automobila u Evropi omogućava putnicima da sami postave tempo; možete koristiti mnoge međusobno povezane autoputeve u Evropi kada putujete – nema potrebe da planirate oko aviokompanija, železničkih stanica ili autobuskog rasporeda.
Dok iznajmljivanje automobila može da bude skupo, može putnicima da pruži veću slobodu kretanja. Pored toga, postoji snažan podsticaj da se prošire ionako impresivne evropske stanice za punjenje električnih instalacija za EV-ove. Sa šengenskom vizom, međunarodni putnici mogu slobodno da se kreću između evropskih zemalja bez graničnih provera automobilom.
Šengenske zemlje avionom
Šengenska zona se sastoji od velike oblasti širom evropskog kontinenta. Putovanje tranzitom na kopnu je odličan način da zaobiđete susedne zemlje. Kada je reč o tranzitu između udaljenih zemalja, putovanje avionom je efikasno sredstvo da se što više zemalja članica Šengena vidi.
Putovanje avionom može biti skupo. Međutim, letenje između evropskih zemalja može biti prilično pristupačno, posebno kada se rezerviše kod evropskih budžetskih aviokompanija. Ljudima iz zemalja koje nisu članice Šengena savetuje se da ponesu svoja putna dokumenta dok lete.
Šengenske zemlje vozom
Evropska železnička infrastruktura spadaju u najsnažnije na svetu. Što se tiče maksimalnog tranzita između zemalja članica Šengena, železnica je jedna od najboljih opcija koje možete odabrati.
Vozovi su odličan način da se zaobiđe unutrašnja granica datih evropskih zemalja i pređe u druge oblasti. Železničke propusnice se mogu nabaviti po povoljnoj ceni za kilometre koje putnici mogu da dobiju od njih.
Šengenska viza
Šengenska zona može se smatrati jednom velikom zemljom sa jednom spoljnom granicom. U normalnim okolnostima ovde bi turista ili posetilac predstavio pasoš i sva neophodna putna dokumenta za inspekciju od strane graničnih vlasti. Međutim, s obzirom da ne postoje unutrašnje granične kontrole između susednih šengenskih zemalja bilo je neophodno uvesti sredstvo skrininga koje nameravaju posetioci pre nego što uđu u bilo koju od zemalja članica, a rešenje je bilo uvođenje šengenske vize.
Zbog recipročnog sporazuma sa Evropskom unijom, građanima bilo koje zemlje članice EU nije potreban ulazak ili putovanje preko šengenske zemlje članice. To će takođe biti slučaj posle uvođenja Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS) 2025 jer će svi pasoši EU biti elektronski povezani sa centralnom bazom podataka kojoj može da pristupi relevantna evropska granična ili bezbednosna agencija. Postoje razlike između šengenskih viza i ETIAS-a kojih bi putnici trebalo da budu svesni pre podnošenja zahteva za odobrenje putovanja.
Međutim, smatra se da su državljani zemalja koje nisu članice EU "državljani trećih zemalja" i da, kao takvi, moraju da poseduju važeću šengensku vizu pre ulaska u bilo koju šengensku zemlju članicu bez obzira koliko kratak boravak bio. Viza omogućava nosiocu da ostane u Šengenskoj zoni u periodu koji ne prelazi 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana. Ovo može biti neprekidni blok od 90 dana ili razbijen na određeni broj kraćih boravaka kada se ne premaši zbir od 90 dana. Posetioci koji žele da ostanu duži period, kao što su studenti, radnici ili nameravani stanovnici, zahtevaće nacionalnu vizu za relevantnu zemlju, s kao što šengenska viza neće biti dovoljna.
Šengenske vize se izdaju u tri glavna formata:
- Jednokratna stavka
- Dvostruki unos
- Višestruki unos
Koja vrsta vize je potrebna zavisi od sopstvenih kriterijuma pojedinca i koji najbolje ispunjava neophodne uslove.
Koji su uslovi za šengensku vizu?
Dobijanje šengenske vize neophodno je za određene putnike u Šengensku zonu. Ako planirate da putujete u Evropu na 90 do 180 dana ili duže, verovatno će vam biti potrebna šengenska viza za ulazak u Evropu. Da biste dobili vizu, moraćete da:
- Popunite formular za podnošenje zahteva za vizu.
- Obezbedite dve fotografije snimljene u skorijem vremenskom okviru.
- Aktivan, važeći pasoš.
- Dokaz o rezervacijama putovanja.
- Dovoljna polisa putnog osiguranja.
- Dokumenta o odgovarajućem smeštaju.
- Dokaz vaše finansijske stabilnosti.
- Potvrda o naknadi za podnošenje zahteva za vizu.
Koliko košta šengenska viza?
Šengenska viza košta 80 evra za odrasle i 40 evra za decu uzrasta od 6 do 12 godina.
Koliko dugo traje šengenska viza?
Kratkoročne vize ostaće važeće 90 dana od trenutka kada se prvi put koriste za početak putovanja. Pre početka putovanja, viza može da ostane aktivna.
Šta je proces podnošenja zahteva za šengensku vizu?
Podnošenje zahteva za šengensku vizu može biti izvučen, komplikovan proces tako da je najbolje dobro primeniti bilo koju predviđenu posetu toj oblasti. Podnosioci zahteva moraju da daju sve detalje o:
- Predviđeni datumi putovanja
- Datumi boravka u šengenskoj zemlji dolaska
- Detalji planova putovanja unutar Šengenske oblasti
- Zemlja ulaska i izlaska
- Dokumentacija koja potvrđuje smeštaj za vreme boravka
Posle izlaska Velike Britanije iz EU, britanski državljani i dalje uživaju bezvizna putovanja u Evropu i Šengensku zonu, ali ova situacija treba da se promeni u bliskoj budućnosti izlaskom iz ETIAS-a. Od ovog trenutka Britanci koji žele da posete šengensku zemlju zahtevaće šengensku vizu, odobreni pasoš ETIAS-a ili oboje.
Ne samo da će navedene informacije biti neophodne, nego britanski podnosioci zahteva moraju da poseduju važeći pasoš izdat u prethodnih deset godina sa najmanje dve prazne stranice i koji važi najmanje tri meseca nakon datuma odlaska iz Šengenske oblasti. Dokumentacija kojom se potvrđuju putni aranžmani, smeštaj i dokaz o dovoljnim sredstvima za pokrivanje putovanja takođe će biti potrebna kao i šengenskom zdravstvenom osiguranju za pokrivanje bilo kakvih medicinskih hitnih slučajeva.
Konačno, takođe će biti neophodno da prisustvujete intervjuu u ambasadi ili konzulatu. Koju ambasadu će biti neophodno posetiti zavisiće od toga da li podnosilac zahteva posećuje jednu ili više šengenskih zemalja. Intervju će obično biti obavljen u ambasadi prve zemlje koja je u poseti, ali bi mogao da bude i za zemlju u kojoj je planiran najduži boravak.
Šta je Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS)?
Šengenska viza je potrebna pod određenim uslovima preko Šengenskog informativnog sistema (SIS). Međutim, postoje pristupačnija ovlašćenja za putovanja koja vam mogu pomoći da posetite Evropu bez naknade i birokratije. ETIAS će pomoći putnicima iz odabranih zemalja da posete Evropu bez vize.
Evropski sistem putnih informacija i autorizacije zvanično je usvojen 2018 2025. Na osnovu američkog ESTA, ovaj sistem putovanja promoviše poboljšanu bezbednost u zemljama Šengenske oblasti tako što će unapred pregledati državljane iz zemalja koje su izuzete iz viza na svom putovanju u Evropu.
Odobrenje ETIAS-a može vas kvalifikovati za putovanje u Evropu bez zahtevanja šengenske vize. ETIAS pomaže u stvaranju bezbednije i pristupačnije Evrope.
Budućnost Šengenskog prostora
Uprkos nedavnim događajima vezanim za Brexit, COVID-19 i sukob Ukrajine i Rusije, zemlje članice EU pokazale su da veza Unije može da izdrži složene regionalne i globalne izazove. Očigledno je da su ekonomske, socijalne i političke veze iskovane tokom godina pomogle očuvanju unije. U svetlu prednosti, očekuje se da će EU nastaviti polako da dodaje nove zemlje članice. Da li će se i te članice EU pridružiti Šengenskoj zoni ili ne, nije poznato. Međutim, na osnovu činjenice 27 27 da se većina od ukupnog broja zemalja EU nalazi u Šengenskoj zoni, može se sa velikom sigurnošću pretpostaviti da će se svaka nova zemlja članica EU verovatno takođe pridružiti Šengenskoj zoni.