Nedavno istraživanje kvaliteta života sprovedeno u 83 evropska grada pokazalo je da je skoro devet od deset stanovnika zadovoljno životom u svom gradu.
To predstavlja blagi pad u odnosu na 2019. godinu, verovatno zbog uticaja pandemije COVID-19 i rata u Ukrajini.
Prema Izveštaju Evropske komisije za 2023. godinu o kvalitetu života u evropskim gradovima, nivo zadovoljstva bio je najviši u gradovima severne i zapadne Evropske unije (EU) dok su gradovi u istočnim zemljama članicama pokazali značajna poboljšanja.
Uprkos ukupnim visokim stopama zadovoljstva, istraživanje je identifikovalo nekoliko oblasti koje zabrinjavaju evropske gradove koji idu napred.
Međutim, komesarka Elisa Fereira izrazila je da je "ohrabrujuće" što je kvalitet života u Evropi i dalje visok.
Bezbednost i socijalna kohezija
Prema istraživanju, preko dve trećine stanovnika oseća se bezbedno šetajući sami noću u svom gradu.
Percepcija bezbednosti bila je veća u manjim gradovima u poređenju sa većim metropolama.
Šest od deset ljudi se takođe složilo da se većini ljudi u njihovom gradu može verovati. Međutim, poverenje je opalo u više od polovine gradova od 2019.
Istraživanje je takođe prvi put ispitalo usamljenost.
U svim gradovima skoro 13 odsto stanovnika reklo je da se oseća usamljeno u prethodne četiri nedelje. Mlađi odrasli su verovatnije prijavili usamljenost.
Problemi sa pristupom urbanim zelenim prostorima i kulturnim sadržajima očigledno su povezani sa većom stopom usamljenosti.
Zapošljavanje i stanovanje
Pronalaženje pristupačnog smeštaja ostaje problem, posebno za veće glavne gradove.
Jedva trećina stanovnika smatrala je da je lako naći dobar smeštaj po povoljnoj ceni. Ta percepcija se pogoršala širom gradova u poređenju sa 2019.
Mada je ukupno gledano zadovoljstvo poslom bilo razumno visoko, samo oko polovine stanovnika verovalo je da je lako pronaći dobar posao u njihovom gradu.
Gradovi u južnim zemljama članicama, kao što su Grčka, Italija i Španija, najgore su izveli ovu meru.
Mobilnost i životna sredina
Istraživanje je pokazalo mali porast dnevne upotrebe automobila od 2019. godine.
Javni prevoz i šetnja stekli su popularnost, a oko sedam od deset stanovnika izjasnilo se da je zadovoljno opcijama javnog prevoza.
Međutim, zadovoljstvo transportnim uslugama bilo je znatno manje u južnim zemljama članicama i glavnim gradovima.
Većina stanovnika takođe je bila razumno zadovoljna lokalnim kulturnim sadržajima, zelenim površinama i zdravstvenim ustanovama. Međutim, zadovoljstvo je ponovo bilo primetno niže u južnim zemljama članicama.
Veći gradovi suočili su se sa većim izazovima sa bukom i zagađenjem vazduha.
Manje od šest od deset stanovnika bilo je zadovoljno kvalitetom vazduha i nivoom buke u gradovima sa preko milion stanovnika.
Lokalna uprava i usluge
Stanovnici gradova koji nisu glavni gradovi bili su zadovoljniji kvalitetom lokalne uprave.
Oko polovine stanovnika bilo je zadovoljno vremenom koje je njihova gradska uprava preduzela za rešavanje pitanja. Zadovoljstvo je bilo veće u zapadnim zemljama članicama.
Od 2019. godine sve više ljudi je prijavilo poteškoće u pristupu uslugama svoje administracije na internetu. To može da odražava rastuću digitalnu nejednakost.
Konačno, percipirano korupcija ostaje problem.
Oko polovina stanovnika verovala je da je korupcija prisutna u njihovoj lokalnoj javnoj administraciji. Ta percepcija bila je veća u glavnim gradovima i istočnim zemljama članicama.
Uticaji na posetioce i imigrante
Pokretanje Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS) u maju 2025. godine zahtevaće od putnika iz preko 60 zemalja da dobiju ovlašćenje pre posete evropskom Šengenskom prostoru.
Široko pozitivni rezultati istraživanja pokazuju da većina evropskih gradova ostaje atraktivna destinacija i da će se prijave za ETIAS sliti da posete te gradove.
Za posetioce i imigrante, faktori kao što su urbana bezbednost, pristupačnost stanovanja i pristup radnim mestima oblikovaće izbor destinacija u sve konkurentniju Evropu.
Kontinuirani izazovi u oblastima kao što su južni gradovi mogli bi da odvrate digitalne nomade, studente, investitore i porodice koje odmeravaju dugoročne opcije preseljenja kada se otvore aplikacije ETIAS-a.
Tekući politički napori oko urbanog poboljšanja mogli bi da postanu važne marketinške poruke za gradove i zemlje koje se nadaju da će podstaći interesovanje za turizam i imigraciju kada zahtevi ETIAS-a uzmu na snagu.
Oblikovanje imigracione politike Evrope koja se razvija
Dok se procedure i zahtevi za podnošenje zahteva učvršćuju uoči pokretanja ETIAS-a, evropske zemlje imaju priliku da usklade inicijative urbanog razvoja sa razvojem imigracionih prioriteta.
Uz podršku trenutnih podataka o kvalitetu života, ciljana ulaganja u urbano stanovanje, životnu sredinu i usluge mogle bi da ukaћu na preseljenje mladih tehnoloških imigranata i porodica kada se otvore aplikacije ETIAS-a.
Suprotno tome, gradovi koji zaostaju u oblastima kao što je bezbednost rizikuju da odvrate pridošlice koje će biti od suštinskog značaja za podršku ostarelom evropskom stanovništvu.
Pored prozivke ETIAS-a, dosledni napori za urbano poboljšanje mogu da pokažu da Evropa ostaje ne samo vrhunska turistička destinacija, nego i atraktivna dugoročna opcija kako se demografija menja.
Politika vodilja za unapređeni urbani život
Istraživanje pruža dragocene uvide u snagu i slabosti evropskih gradova danas
Sa povećanjem urbanizacije širom Evrope, izveštaj će pomoći kreatorima politika u podsticanju poboljšanja uslova života i održivog, inkluzivnog razvoja za stanovnike grada.