Evropska komisija (EK) najavila je znatan podsticaj finansiranja u iznosu od 85 miliona evra kako bi pomogla Bugarskoj i Rumuniji da ojačaju svoju graničnu kontrolu i bolje upravljaju migracijama.
Ovaj potez deo je tekućih napora Evropske unije (EU) da se pozabavi bezbednošću duž svojih spoljnih granica i bavi se pitanjima migracije.
Pilot projekti dali pozitivne rezultate u modernizaciji procedura za azil
EK je u martu 2023. počela pilot projekte sa Bugarskom i Rumunijom. Ovi programi imaju za cilj da brže ubede procese azila, pomognu migrantima da se uspešno vrate u svoje zemlje, efikasno upravljaju granicama i blisko sarađuje sa susednim zemljama.
Do oktobra 2023. Oni su ustanovili da su Bugarska i Rumunija postigle značajan napredak u tim oblastima u ostvarivanju tih ciljeva.
Bugarska i Rumunija spremne za delimično članstvo u Šengenskoj zoni
Počevši od 31 . Međutim, njihovo potpuno uključivanje u oblast bez granica još uvek čeka potvrdu.
Predsednica EK Ursula von der Leyen je optimistična da će obe zemlje na kraju postati punopravne članice Šengenske zone.
Trostruki oficiri Fronteksa na turskoj granici
Da bi granica između Bugarske i Turske bila bezbednija, Bugarska je odlučila da poveća broj oficira Fronteksa koji patroliraju tom oblašću. Od 20. marta biće tri puta više oficira nego ranije.
Hans Leijtens, direktor Fronteksa, otkrio je da će dodatnih 500 do 600 oficira biti upućeno u Bugarsku da pomognu u zaštiti spoljne granice EU.
Tvrdnje o kršenju ljudskih prava i dalje postoje
Uprkos dodatnoj bezbednosti, na granici između Bugarske i Turske još uvek postoje optužbe za otpor i nasilje.
Prema izveštaju Balkanske mreže istraživačkog novinarstva (BIRN), Fronteks je znao za loš rezultat Bugarske kada je reč o ljudskim pravima na granici sa Turskom.
Oni su pronašli interna dokumenta koja pokazuju ozbiljna i aktuelna kršenja ljudskih prava.
Međutim, bugarsko ministarstvo unutrašnjih poslova negiralo je te optužbe.
Oni su tvrdili da njihovi oficiri slede princip neosuđivanja i detaljno su proverili sve izveštaje sa dovoljno informacija.
Neosuđivanje je pravilo u međunarodnom pravu koje kaže da zemlja ne bi trebalo da šalje nazad ljude koji traže azil na mesto gde bi mogli da budu povređeni zbog svoje rase, vere, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkih stavova.
Leijtens tvrdi da to što su oficiri Fronteksa u blizini pomaže agenciji da zaštiti granice Evrope i održi njene osnovne vrednosti.
On je obećao da će eksperti za ljudska prava biti među novim oficirima Fronteksa koji su raspoređeni u Bugarskoj.
Lansiranje ETIAS-a na horizontu
Nova granična pravila u Bugarskoj i Rumuniji utiču i na kratkoročne posetioce i na dugoročne imigrante u EU.
Sa predstojećim pokretanjem Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS) sredinom 2025. godine, državljani zemalja koje nisu članice EU moraju da dobiju elektronsko odobrenje za putovanje pre ulaska u Šengensku zonu.
Stroža granična kontrola u Bugarskoj i Rumuniji mogla bi da doprinese efikasnijoj implementaciji ETIAS-a. Na taj način se obezbeđuje detaljan skrining putnika uz istovremeno olakšavanje nesmetanog ulaska za legitimne posetioce.
Međutim, postoji zabrinutost oko toga kako se tretiraju tražioci azila i migranti na bugarskoj granici. To bi moglo da promeni način na koji ljudi vide EU kao mesto za dugoročni boravak, kao što je to za porodice, investitore, digitalne nomade i studente.
Oblikovanje imigracione politike EU bezbednošću i otvorenošću
Događaji u Bugarskoj i rumunskom upravljanju granicom imaju šire implikacije na imigracionu politiku EU.
EK je izdvojila 85 miliona evra za podršku tim zemljama u jačanju njihovih mera granične bezbednosti i kontrole migracija. Ovim potezom naglašava se posvećenost EU rešavanju bezbednosnih izazova na njenim spoljnim granicama.
Ova finansijska sredstva označavaju zaokret ka jedinstvenijem i snažnijem pristupu upravljanju granicama unutar Šengenske zone.
Međutim, izveštaji o kršenju ljudskih prava na bugarskoj granici naglašavaju značaj usvajanja izbalansiranog pristupa. Od ključnog je značaja da se zaštite osnovna prava, uz istovremeno obezbeđivanje bezbednosnih mera.
Dok EU oblikuje svoju imigracionu politiku, ona mora pažljivo da balansira potrebu za kontrolom granice svojom posvećenošću otvorenosti i poštovanju ljudskih prava.
Balansiranje bezbednosti i ljudskih prava
Dok se Bugarska i Rumunija približavaju potpunom pridruživanju Šengenskoj zoni, finansijska podrška EU i raspoređivanje dodatnih oficira Fronteksa pokazuju da su ozbiljni u pogledu jačanja granica i efikasnog upravljanja migracijama.
Međutim, stalne tvrdnje o kršenju ljudskih prava na bugarskoj granici naglašavaju potrebu kontinuiranog nadzora i pridržavanja evropskih vrednosti.