Posle više od decenije napora, nastojanja Bugarske i Rumunije da se pridruže Šengenskoj zoni suočavaju se sa još jednim ključnim trenutkom.
Do kraja 2023. očekuje se odluka koja bi konačno mogla da omogući obema zemljama da uđu u zonu bez granične kontrole ili produže čekanje.
Problemi su u pitanju
Bugarska i Rumunija su tehnički ispunile sve neophodne reforme i uslove za ulazak u Šengen od 2011.
Međutim, protivljenje malog broja zemalja članica više puta je osujetilo njihove pokušaje pridruživanja zbog zabrinutosti oko korupcije u pravosuđu i iregularne migracije.
Austrija se odlučno usprotivila obema ponudama zbog velikog broja migranata i tražilaca azila koji prelaze njene granice.
Holandija je takođe iznela zabrinutost u pogledu vladavine zakona specifičnih za Bugarsku.
U međuvremenu, Bugarska i Rumunija aktivno su pokušale da ublaže te zabrinutosti kroz nastavak reformi i bilateralnu diplomatiju. Oni tvrde da će njihovo pridruživanje ojačati, a ne oslabiti Šengen.
Dugo čekanje uzima danak
Više od decenije nasukani izvan Šengena naneo je znatne troškove Bugarskoj i Rumuniji ekonomski i socijalno.
Građani obe zemlje suočavaju se sa kašnjenjima, birokratijom i dodatnim troškovima kada putuju u inostranstvo. Rumunski i bugarski vozači kamiona mogu da čekaju satima do dana na granicama u poređenju sa deset minuta u proseku bez provera.
Eksperti procenjuju da se godišnje emituje 46.000 tona CO2 iz vozila zaglavljenih na granicama, što šteti životnoj sredini. Zdravlje vozača i pograničnih stanovnika takođe pati od povećanog zagađenja.
Evropski parlament i Komisija procenjuju da je produženo čekanje rezultiralo velikim troškovima ekonomskih mogućnosti. Takođe omogućava anti-EU propagandu i podriva uticaj Unije na globalnom nivou.
Pokušaji pridruživanja
Bugarskoj i Rumuniji je odbijen ulazak u Šengen 2011.
Do nedavnog napretka došlo je 1. januara 2023. godine, kada je EU odobrila članstvo Hrvatske, ali je ponovo odbacila Bugarsku i Rumuniju.
Austrija je kao razlog za odbijanje obe ponude navela nepravilno funkcionisanje spoljnih granica.
Holandija je izrazila zabrinutost u pogledu nezavisnosti bugarskog pravosuđa i korupcije.
Odbijanja su izazvala duboko zaprepašćenje u Sofiji i Bukureštu.
Mlađe generacije posebno smatraju da je to nepravedna diskriminacija koja bi mogla da pokvari njihovo viđenje EU.
Evropski parlament i komisija čvrsto su podržali kandidature Bugarske i Rumunije. Parlament je usvojio rezoluciju kojom se žestoko kritikuje kontinuirano odbijanje da nema zakonsko opravdanje.
Šta je sledeće?
Prema rotirajućeg predsedavanja EU koje se završava decembra 2023, Španija je obećala da će održati još jedno glasanje o prihvatanju Bugarske i Rumunije.
Sastanak ministara pravosuđa i unutrašnjih poslova 5.
Bugarski premijer Nikolaj Denkov i predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola ističu da je čekanje predugo trajelo. Oni tvrde da bi dalje uskraćivanje ulaska bilo neprihvatljivo i demotivišuće.
Reagujući na to, Austrija ostaje pri svom protivljenju. Međutim, njen predsednik je izrazio nadu u pozitivan ishod.
Holandija bi mogla da odobri kandidaturu Bugarske ako se ispunjeni preostali uslovi vladavine zakona.
Uticaji na putnike i imigrante
Pridruživanje Bugarske i Rumunije Šengenu znatno bi olakšalo putovanja za građane EU. Turisti i drugi kratkotrajni posetioci iz šengenskih zemalja mogli bi da uđu bez provere pasoša.
Dugoročni imigranti kao što su digitalni nomedovi, studenti i porodice takođe bi mogli da imaju koristi od manje granica. Međutim, i dalje će im biti potrebne redovne nacionalne vize i dozvole za legalan boravak i rad.
Svi putnici će dobiti na bržim graničnim prelazima i manjim troškovima transporta, s tim što se kašnjenja i birokratija smanjuju.
Međutim, zahtev Evropskog sistema za informacije o putovanjima i autorizaciji (ETIAS) i dalje će se primenjivati na posetioce iz zemalja koje ispunjavaju uslove izvan EU počev od maja 2025.
Uticaji na imigracionu politiku
Članstvo Bugarske i Rumunije neće direktno uticati na imigracione zakone ILI POLITIKU EU.
Nacionalna pravila o dugoročnim imigracionim i procedurama za azil ostaće regulisana isključivo pojedinačnim zemljama članicama.
Međutim, njime bi se šengenska zona bez granica proširila na preko 400 miliona građana u 29 zemalja.
To bi moglo da poveća pozive na jačanje spoljnih granica i saradnju na pitanjima iregularnih migracija i azila.
Suprotno tome, njihovo pridruživanje moglo bi da pokaže održivost Šengena uprkos prilivu migranata.
To bi oslabilo argument spoljne granične bezbednosti protiv ekspanzije.
Austrija i druge skeptične države takođe bi mogle da se suoče sa smanjenim osnovama da nastave da se protive članstvu Rumunije i Bugarske ako ih sledeći izbori odobre.
Konačna presuda
Više od decenije od ispunjavanja tehničkih uslova, Bugarska i Rumunija konačno bi mogle da budu na vrhuncu pridruživanja Šengenu ako većina zemalja članica pristane.
Njihovo pridruživanje signaliziralo bi da EU održi obećanje o konačnoj potpunoj integraciji. Takođe bi koristilo putnicima i preduzećima kroz manje granica i prepreka.
Međutim, negativan ishod nastavka statusa kvo ne može se popustiti. Austrija i Holandija još uvek gaje sumnje da bilateralni napori možda neće uspeti odlučno da odagnaju.
Decembarskim izborima će se time postaviti ton o tome da li budućnost EU bez granica uključuje Bugarsku i Rumuniju ili ih ostavlja na cedilu kao izlišne.