Bugarski premijer Nikolaj Denkov izjavio je da zemlja neće prihvatiti dodatne uslove za članstvo u Šengenu mimo onoga što se očekuje od drugih zemalja.
On je to izjavio kao odgovor na predlog Austrije o aranžmanu 'Er Šengen' kojim bi se bugarskim državljanima omogućilo da putuju u šengenske zemlje bez granične kontrole vazdušnim putem, ali ne kopnom.
Neodgovorena pitanja na kopnenim granicama
"Bugarska će nastaviti svoje trenutne akcije za zaštitu spoljnih granica Evropske unije, ali sigurno neće prihvatiti dodatne uslove", naglasio je Denkov.
Premijer je objasnio da, mada bi 'Er Šengen' mogao da pruži određene pogodnosti za putnike aviona, on se ne bavi pitanjima na kopnenim granicama koja utiču na preduzeća i u Bugarskoj i u Austriji.
"Ono što se ne rešava je problem sa dugim redovima na kopnenim granicama, što je uglavnom problem za poslovanje i to je problem ne samo za bugarski, nego i za austrijski biznis", rekao je on.
Denkov je naveo da će Bugarska narednih dana proceniti da li su predloženi uslovi prihvatljivi ili ne dok traju pregovori.
On je izrazio spremnost da prihvati mere kojima bi se unapredila zaštita spoljnih granica EU.
U komentarima se naglašava čvrst stav Bugarske da je zemlja već ispunila sve neophodne kriterijume kroz pokazane rezultate nedavnih procena.
Denkov je nagovestio da će se pregovori verovatno nastaviti do poslednjeg radnog dana 2022.
Podrivanje pozicije Bugarske?
U intervjuu Bugarskom nacionalnom radiju, bugarski član Evropskog parlamenta Ilhan Kjučijuk upozorio je da bi pristajanje na 'Er Šengen' moglo samo da naškodi naporima Bugarske da ostvari potpunu integraciju šengena.
"Bilo bi opasno za Bugarsku da pristane samo na Vazdušni Šengen. To bi bilo ozbiljno povlačenje sa naše nacionalne pozicije, izgrađene tokom toliko godina", rekao je Kjučijuk.
Priznajući ublaženu poziciju Austrije kao napretka, Kjučijuk je istovremeno naglasio potrebu za jasnim vremenskim okvirom i mapom puta za potpuno članstvo Bugarske i Rumunije u Šengenskoj zoni.
On je naglasio posvećenost Bugarske ispunjavanju svih neophodnih kriterijuma.
Kjučijuk je takođe naglasio potencijalna pitanja sa pozivom Austrije na pojačanu graničnu kontrolu između Bugarske i Rumunije i Rumunije i Mađarske, uključujući komplikacije u procesima razmene podataka i informacija.
Odluka o skoroj kandidaturi Bugarske za prijem u Šengensku zonu
U međuvremenu, Holandija je blizu odluke o kandidaturi Bugarske za članstvo u Šengenskoj zoni, nagovestio je 14.
Dolazeći u Brisel na samite EU, Rute je naveo da će Holandija doneti odluku "narednih dana" na osnovu izveštaja Evropske komisije.
"Trenutno smo u razgovorima sa Bugarskom kako bismo utvrdili da li je sledeći korak ka integraciji u Šengensku šengensku zonu održiv. Od ključnog je značaja da proces ostane strog i transparentan", dodao je Rute.
Rute je nagovestio da bi presuda mogla da bude doneta već u petak, 15. decembra ili 22. decembra — poslednje dve sednice holandske vlade pre praznika.
Pridruživanje Bugarske Šengenskoj zoni označilo bi veliku prekretnicu posle višegodišnjih priprema.
Zemlja je željna pozitivnog ishoda, dok je Holandija istakla značaj pažljivog procesa revizije pre nego što da odobrenje.
Pokretanje ETIAS- a moglo bi da pojednostavi ulazak balkanskih putnika u EU
Predstojeće pokretanje Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS) u maju 2025.
Kada bude sproveden, ETIAS će zahtevati od građana preko 60 zemalja koje nisu članice EU da dobiju ovlašćenje pre putovanja da posete Šengensku zonu.
Cilj zahteva je da se unapredi bezbednost uz istovremeno olakšavanje nesmetanih graničnih provera.
Ako Bugarska i Rumunija ostvare punu integraciju u Šengensku zonu pre 2025.
Čak i ako ETIAS prvi stupi na snagu, članstvo u Šengenskoj zoni bi ih na kraju izuzelo od preduslova za ulazak sistema.
Događaji naglašavaju kako bi pristup Šengenu mogao da olakša buduća putovanja u EU za stanovnike Balkana koji planiraju kratkoročna putovanja, dugoročna preseljenja ili ublažavanje granica.
Test balansiranja bezbednosti i inkluzije u EU
Tekući razgovori o pridruživanju Šengenskoj zoni naglašavaju složeni balansirajući akt EU između bezbednosti i inkluzije.
Sa širenjem zone bez granica, Unija mora da odmeri spremnost potencijalnih novih zemalja da zaštite spoljne granice.
Međutim, ograničavanje slobode kretanja takođe se suprotstavlja etosu otvorenosti EU.
Dug period čekanja Bugarske i Rumunije podstakao je argumente da sadašnje članice primenjuju dvostruke standarde.
Predloženi koncept 'Er Šengena' takođe naglašava tenzije između opreznih bezbednosnih pristupa i transevropskog jedinstva.
Štaviše, debate se ukrštaju sa pitanjima imigracione politike kao što su kretanje migranata i mobilnost radne snage.
EU mora da utvrdi kako bi selektivno prošireni pristup Šengenu mogao da utiče na šire ciljeve kontrolisane, ali neprimetne mobilnosti unutar bloka.
Bugarska čvrsto stoji
Bugarska ostaje posvećena potpunom pridruživanju Šengenskoj zoni, uprkos predlogu austrijskog 'Er Šengena' koji ne može da putuje bez granica.
Bugarski zvaničnici naglašavaju da su ispunili sve neophodne kriterijume kroz demonstrirane rezultate.
Potvrđujući određeni napredak u razgovorima, zvaničnici ističu potrebu da se izbegne podrivanje stava Bugarske dok se pregovori nastavljaju narednih nedelja.