Počevši od 1. januara 2024. godine, izbeglicama u Danskoj biće oduzete privremene boravišne dozvole ako putuju nazad u svoje matične zemlje.
To se dešava nakon što je danski parlament 7. decembra 2023. glasao za izmenu Zakona o vanzemaljcima.
Novo pravilo
Amandmanom se ukida prethodni limit od 10 godina, što znači da se dozvole mogu oduzeti bez obzira na to koliko dugo je izbeglica živela u Danskoj.
Kako je objašnjeno na sajtu Novo za Dansku: "Kada pretpostavimo, da više ne rizikujete progon u svojoj domovini, vaša boravišna dozvola može biti oduzeta."
Ranije su samo oni koji su putovali kući u roku od 10 godina od dobijanja prve dozvole rizikovali otkazivanje.
Sada, prema danskoj imigracionoj službi, "ako ste izbeglica sa privremenom boravišnom dozvolom u Danskoj i u nekom trenutku otputujete u svoju rodnu zemlju nakon što nova pravila uzmu na snagu", dozvola bi mogla da bude oduzeta jer se izbeglica više ne može smatrati ugroženom.
Ko je pogođen?
Nova pravila važe samo za putovanja od 1. januara 2024. pa nadalje.
Izbeglice koje su otišle kući pre toga neće biti pogođene.
Oni sa stalnim boravišnom dozvolom takođe nisu pogođeni, zajedno sa izbeglicama koje putuju po drugim osnovama pored azila.
Pored toga, nisu izvršene nikakve izmene u pogledu ograničenja putovanja na konvencionalne i vanzemaljske pasoše.
To će i dalje sprečavati izbeglice da se vrate dok ne žive u Danskoj 10 godina.
Kako izbeglice mogu da izgube boravišne dozvole?
Po imigracionoj službi, postoji nekoliko načina na koje izbeglice mogu da povuku privremene dozvole.
Obezbeđivanje lažnih informacija za dobijanje dozvole dovodi do automatskog opoziva kada se otkrije.
Često putovanje u inostranstvo ili posebno u domovinu takođe je osnova za otkazivanje.
Ako se izbeglica smatra pretnjom "nacionalnoj bezbednosti, javnom redu, bezbednosti ili zdravlju", njihova dozvola takođe može biti oduzeta.
Norveška je 15. decembra takođe promenila svoja pravila kako bi ukrajinci pod privremenom zaštitom izgubili pravo boravka za putovanje kući.
Ranije su Ukrajinci bili jedina nacionalnost izuzeta u Norveškoj.
Danska brani kontroverznu odluku
Danska vlada brani ovu promenu politike po potrebi kako bi obeshrabrila neosnovane zahteve za azil.
Kako su preneli mediji, "ljudima koji mogu da putuju napred-nazad u zemlju u koju su pobegli nije potrebna zaštita".
Kritičari se protive tome da izbeglice možda imaju valjane razloge za posetu kući, kao što su porodične hitne slučajeve.
Automatski pretpostavljajući da se ne suočavaju sa progonom rizikujući da vrate ljude u opasnost.
Grupe za ljudska prava planiraju da nadgledaju implementaciju i efekte zakona.
Oni su upozorili da bi gubitak boravišnih dozvola mogao da razdvoji porodice ili primora ljude da se vrate u još uvek nebezbedne situacije.
Mada bezbednosne zabrinutosti otežavaju potpunu slobodu kretanja, zagovornici pozivaju na nijanse u proceni pojedinačnih slučajeva pre ukidanja statusa.
Stroža pravila stvaraju neizvesnost za putnike u EU
Nova danska politika postavlja pitanje za građane Evropske unije (EU) koji posećuju ili imigriraju na duži rok.
Program izuzeća od viza ETIAS-a koji počinje u maju 2025.
Međutim, stroži uslovi boravka mogli bi da stvore barijere.
Za porodice EU koje se sele na posao ili studiraju u Danskoj, zakon stvara neizvesnost.
Ako se ukine boravak zbog posete kući, to remeti osnovne usluge kao što je školovanje.
Investitori bi takođe mogli da oklevaju da razviju imovinu i preduzeća koja nemaju garancije boravka.
Čak bi i turisti iz EU mogli da osete efekte ako se zakon proširi kako bi se ograničili drugi tipovi posetilaca.
Istovremeno poboljšavajući kontrolu, Danska rizikuje da naškodi turizmu i njegovoj reputaciji destinacije dobrodošlice.
Dok zemlje EU balansiraju prava i bezbednost izbeglica, politika Danske nagoveštava oštriji stav.
Za građane EU naviknute na lak pristup unutar Evrope, to nagoveštava potencijalna buduća ograničenja.
Potez Danske utiče na koordinaciju EU o imigraciji
Jednostrana odluka Danske protivi se nedavnim naporima EU da uskladi imigracionu i politiku azila.
Evropska komisija namerava da napravi zajedničku proceduru do 2024.
Međutim, novi zakon Danske odstupa od pravca EU ka zaštiti, a ne od automatskog opoziva statusa.
To komplikuje integrisano upravljanje granicom i rizikuje da tražioci azila izaberu alternativne ulazne tačke EU.
S obzirom da je Danska odlučila da izađe iz zakona EU o pravosuđu i unutrašnjim poslovima, ona zadržava nezavisnost u odnosu na nacionalna imigraciona pravila.
Ipak, njen stav o izbeglicama vrši pritisak na EU tokom već spornih političkih pregovora.
S da šengenski uspeh zahteva koordinaciju, kontraritamni pristup Danske mogao bi da inspiriše druge države da zaobiđu direktive EU.
Ova fragmentacija podriva ETIAS i rizikuje nejednak tretman zasnovan na zemlji ulaska.
Balansiranje prava izbeglica i nacionalnih politika
Zaokret u politici Danske odražava izazovni balansirajući akt sa kojem se zemlje suočavaju između prava izbeglica i nacionalnih programa.
Vlade moraju da obezbede azil onima koji beže od sukoba, ali takođe kontrolišu granice i obeshrabruju eksploataciju sistema.
Pronalaženje etičkog srednjeg terena je složeno, posebno sa raznovrsnim okolnostima među izbegličkom populacijom.
Kao što pokazuje novi danski zakon, vlade nastavljaju raspravu o tome gde bi trebalo povući crte o pravilima i zahtevima boravka.
Sa sve većim globalnim raseljavanjem, ove debate će se verovatno nastaviti.
Nacije moraju da sarađuju da bi poštovale humanitarne obaveze.
Međutim, lokalno, oni takođe odgovaraju građanima koji dovode u pitanje uticaj imigracije.
Danska nudi zaštitu o kojima mnogi sanjaju.
Međutim, za izbeglice, šansa da se ikada vrate kući sada može da dođe po previsokoj ceni.