Uvod
U nedavnom glavnom govoru liderima zapadnog Balkana, turski predsednik Tajip Erdogan osvrnuo se na ono što je video kao problematično pitanje antimigrantskog populizma u nekim zemljama članicama Evropske unije. Konkretno, prema izveštajima novinske agencije Rojters (jul 2019), kratkovida politička i nacionalistička osećanja blokirala su pridruživanje zemalja kandidata u evropsku viznu zonu, rekao je on.
Razočaravajuće i destabilizujuće?
Pored toga, ustvrdio je Erdogan, neintegracija zemalja Zapadnog Balkana nepovoljno utiče na stabilnost te oblasti. Turski premijer govorio je na samitu dvanaest balkanskih zemalja kada su lideri izrazili razočarenje odlukom EU da ne ispuni obećanje o razgovorima o članstvu sa Albanijom i Severnom Makedonijom.
Prošlog meseca (juna 2019. godine), zvaničnici EK odlučili su da odlože odluku o pokretanju razgovora sa dve zemlje koje teže prijemu, nakon protivljenja nekih severnoevropskih zemalja (više o tome ispod). Zbog toga je strategija EK, odnosno odsustvo jedne, za suprotstavljanje sve većem kineskom i ruskom prisustvu na Balkanu došla u pitanje.
Obeshrabrujući odgovori
U blizini bosanske prestonice Sarajeva, delegati konferencije slušali su dok su drugi govornici dodajali Erdoganove argumente, zajedno sa njegovim kritikama na račun naizgled nevoljnosti EU da dodatno uveća blok. Izražavajući zabrinutost u pogledu podela i diskriminacije širom evropskog kontinenta, predstavnici zemalja zapadnog Balkana razgovarali su o tome kako misle da trenutna situacija obeshrabruje nade relativno mladih zemalja da će biti u stanju da ostvare svoje potencijale.
Nažalost, kao što su učesnici bili svesni, entuzijazam EU za dalju ekspanziju očigledno je na izmaku. Komentatori su ukazivali na njene ionako složene nivoe birokratije, spore procese donošenja odluka i različita mišljenja, o čemu je dokazano nedavno dugotrajnom procedurom selekcije i glasanjem za mesto predsednika Evropskog parlamenta.
Govoreći na istoj konferenciji, predsednik Crne Gore Milo Đukanović pozvao je lidere Zapadnog Balkana da se dogovore o zajedničkom, jasnom pristupu i razjasne svoja očekivanja od EU. Komentarišući sporost procesa podnošenja zahteva za članstvo u zajednici i šengenskoj viznoj zoni, gospodin Đukanović je ukazao da su do danas zemlje podnosioci zahteva dobile samo odvažne signale u odgovoru. Pored toga, građani Kosova i dalje su morali da podnose zahteve za evropske vize ako žele da putuju, dodao je on.
Primetno je da je Evropska komisija dala zeleno svetlo za liberalizaciju viznog režima za građane Kosova u 2018. Komesar za migracije, unutrašnje poslove i državljanstvo je tada pozvao Kosovo da nastavi borbu protiv unutrašnje korupcije. Predlog o ukidanju viza ostaje u Evropskom parlamentu i Savetu; ako budu odobreni, kosovski putnici sa biometričkim pasošima trebalo bi lakše da putuju u Šengensku zonu, koristeći sistem ETIAS do devedeset dana za šest meseci.
Zabrinut zbog kriminala i korupcije
Značajno, ranija holandska inicijativa, koju su podržale Francuska i Danska, traži dodatne mere i reforme za rešavanje navodne korupcije i organizovanog kriminala širom regiona. Ranije je bilo sumnji u zlonamerne aktivnosti vezane za albanske i makedonske državljane.
Dodajući dodatnu dimenziju diskursu i ističući sopstvenu, još uvek neodobrenu molbu za članstvo u EU pokrenutu 2004. Nasuprot tome, zvaničnici EU više puta su naveli očigledno nepoštovanje građanskih sloboda i dokaze o kršenju ljudskih prava pod njegovim premijerom zemlje.
Detaljna diplomatija
U blizini, s obzirom da će njeni susedi biti dobro upoznati, Crna Gora ima status zemlje kandidata za prijem u EU od 2010. Tensions with Bosnia linger from the ethnic conflicts, difficulties and genocide of the 1990s. Recently, President Erdogan oversaw a reburial ceremony of exhumed human remains, held to coincide with the anniversary of a massacre of Muslims by Bosnian Serb forces.
Kako kaže Evropski savet za spoljne odnose (ECFR, nagrađivani međunarodni tink-tenk sa sedam kancelarija širom Evrope) koji grli Tursku blizu, držao bi je po strani iz ruskog zagrljaja. Pored toga, smatra se da bi turski cilj toplih odnosa sa Balkanom mogao dobro da upotpuni evropski program transformacije. Primetno je da region Balkana ima emocionalni značaj za Turke, bez obzira na sedeće nacionalne vlade. Otomansko carstvo je uglavnom bilo balkansko carstvo, ne samo u teritorijalnom smislu, nego i u birokratiji i vladajućim kadrovima. Procene o broju turskih državljana sa porodičnim poreklom na Balkanu znatno se razlikuju.
Konačno, prema ECFR, Turska verovatno oseća priliku u regionu, mada želi zapadni Balkan unutar EU i NATO-a. Savet takođe napominje da je ovih dana Erdogan personalizovao svoju diplomatiju i krenuo ka pragmatičnijem pristupu. Ona tvrdi da bi Evropljani stoga trebalo da se fokusiraju na zajedničke ciljeve umesto da dovode u pitanje motive Ankare.