Posle višegodišnjih pregovora, Evropska unija (EU) je konačno pristala da fundamentalno promeni sistem azila i migracija Unije.
Cilj sporazuma je da se sprovede jača granična kontrola, istovremeno osiguravajući da sve zemlje EU pravedno dele odgovornost za rešavanje zahteva za azil.
Parlament i član Greenlight Novi pakt
Predstavnici zemalja članica EU su 8. februara 2024. odobrili privremeni sporazum o novim pravilima o migracijama i azilu postignut sa Evropskim parlamentom u decembru prošle godine.
"Zemlje članice danas su potvrdile svoju posvećenost unapređivanju evropskog sistema azila i migracija", rekla je Nikol de Mur, belgijska državna sekretarka za azil i migracije.
"Ova nova pravila učiniće evropski sistem azila efektivnijim i povećati solidarnost između zemalja članica", dodala je ona.
Sporazum uključuje pet ključnih propisa za suočavanje sa različitim aspektima postupanja sa tražiocima azila i iregularne migracije u EU.
-
Projekcija stavke: Poboljšanje provere identiteta osoba koje ulaze u spoljne granice kako bi se utvrdile odgovarajuće procedure za njih.
-
Ispravka za Eurodac: Unapređivanje baze otisaka prstiju EU kako bi se bolje pratilo kretanje iregularnih migranata i podnosilaca zahteva za azil unutar Evrope.
-
Pravilnik o proceduri azila: Donošenje standardnih pravila EU za bržu obradu zahteva za azil.
-
Uredba o upravljanju azilom i migracijama: Stvaranje sistema za premeštanje tražilaca azila i podršku zemljama članicama koje se suočavaju sa visokim migracionim pritiscima, zamenjuje dablinski propis.
-
Krizna regulativa: Omogućavanje vanrednih promena određenih procedura tokom kriza, kao i mere podrške EU.
Novi zakoni usmereni na "kupovinu azila"
Glavni cilj reformi je da se obeshrabri "kupovina azila", gde tražioci azila podnesu zahteve u više država EU. Ažurirana regulativa Eurodac pomoći će da se identifikuju ovi potezi širom Evrope.
Budući sistem takođe namerava da ravnomernije izdvoji odgovornost za potraživanja među zemljama članicama.
Trenutno nekolicina zemalja kao što su Nemačka, Francuska i Belgija obavlja većinu zahteva.
Mehanizam solidarnosti obezbediće neophodnu pomoć kroz preseljenje ili finansijske doprinose.
Oštrije procedure skrininga i ulaska na granici
Uredba o skriningu zahteva od graničnih zvaničnika da identifikuju sve nepravilne dolaske putem intervjua, provere dokumenata i prikupljanja biometrijskih podataka kao što su otisci prstiju.
Zahtevi za azil se zatim mogu rešavati baš na granicama gde ljudi ulaze u EU.
Ovaj nivo skrininga ima za cilj da uhvati rizike i spreči neovlašćeno putovanje dublje u Evropu.
Uobičajeni standardi azila za veću efikasnost
Uredbom o proceduri azila uspostavljaju se ista proceduralna pravila tako da sve zemlje EU procenjuju zahteve koristeći dosledne metode.
Cilj je da se smanje razlike u stopama prepoznavanja i vremenu čekanja širom Evrope. Podnosioci zahteva takođe stiču standardizovana prava, uključujući pravnu pomoć.
Novi program preseljenja koji će ponuditi pravne puteve
U okviru šireg reformskog paketa, EU će takođe pokrenuti centralizovani program preseljenja kako bi se raseljena lica iz konfliktnih regiona pravo u Evropu dovodila bezbednim i legalnim kanalima.
EU namerava da preseli oko 30.000 priznatih izbeglica svake godine.
Implikacije za posetioce EU
Nova pravila o migracijama i azilu ne menjaju direktno politiku za kratkoročne posetioce u okviru Šengenske oblasti. Međutim, cilj reformi je da se unaprede bezbednosne mere i razmena informacija širom EU.
Putnici mogu da primete strože provere na spoljnim graničnim prelazima kada propis skrininga stupi na snagu.
Sredinom 2025. godine EU planira da uvede Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS), koji zahteva unapred odobrenje za posetioce koji su izuzeti iz viza iz preko 60 zemalja.
Mada ne i sama viza, predstojeći ETIAS dodaće još jedan sloj skrininga kako bi se pravila dosledno primenjivala širom šengenskih članica.
Prikupljeni podaci takođe bi mogli da pomognu u procesu azila gde je to primenljivo.
Potencijalni uticaji na imigracione procedure
Za porodice koje nisu članice EU, radnike, studente i druge imigrante koji dugo ostaju, implikacije sporazuma uglavnom se odnose na obezbeđivanje boravišnih dozvola kada stignu.
Ako se sprovedu po planu, standardizovane procedure azila i pravila o podeli odgovornosti imaju za cilj ubrzavanje odluka za one koji traže status izbeglice ili pomoćnu zaštitu u EU.
Reforme ne menjaju direktno druge kanale kao što su porodične, studijske ili radne vize.
Međutim, ako određene zemlje porastu preopterećene obradom zahteva za azil uprkos novom sistemu solidarnosti, to bi na kraju moglo da uspori i njihove opšte procedure zahteva za imigraciju.
Dugoročni uspeh promena politike zavisiće od snažne saradnje između zemalja članica.
Šta je sledeće za reformu azila
Evropski parlament i Evropski savet sada moraju formalno da odobre tekst sporazuma postignut 2023. godine pre nego što novi sistem azila počne. To se očekuje do aprila 2024.
Međutim, potpuna implementacija u svim državama EU i dalje će trajati znatno vreme i koordinaciju.
Nova zora za migracionu politiku
Posle više neuspelih pokušaja u poslednje vreme da se reorganizuju pravila o azilu, EU je konačno na dohvat ruke sveobuhvatne reforme koja pokriva sve aspekte rukovanja dolascima migranata i tražilaca azila.
Ako zemlje EU ispuni obećanja o solidarnosti, novi sistem bi trebalo da ublaži pritiske na granice, ubrza odluke o zahtevima, obeshrabri kupovinu azila i ponudi više pravnih puteva za zaštitu.