Evropska unija (EU) donosi izmene u svom mehanizmu za obustavljanje bezviznih putovanja za treće zemlje. Ove promene imaju za cilj da zaustave državljane iz onih zemalja koje zloupotrebljavaju tu privilegiju ili deluju protiv interesa EU.
Uveden novi teren za obustavu bezviznih putovanja
Ambasadori zemalja članica EU postigli su dogovor o nacrtu ovih novih pravila. To će olakšati EU obustavu bezviznih putovanja za zemlje čiji građani ne slede pravila ili predstavljaju bezbednosni rizik.
Ažurirani mehanizam uvodi nekoliko novih osnova za obustavljanje bezviznih putovanja:
-
Nedostatak usklađivanja bezvizne treće zemlje sa viznom politikom EU, posebno ako to dovodi do povećanja broja dolazaka zbog geografske blizine.
-
Rad šema za državljanstvo investitora, gde se državljanstvo dodeljuje bez istinskih veza sa zemljom u zamenu za plaćanja ili investicije.
-
Hibridne pretnje i nedostaci u zakonodavstvu o bezbednosti dokumenata ili procedurama.
Zemlje članice takođe su se složile da mogu da suspenduju bezvizni režim ako se odnosi između EU i treće zemlje pogoršaju, posebno ako je to zbog pitanja ljudskih prava i kršenja osnovnih sloboda.
Postojeći osnovi za suspenziju ostaju na snazi
Na snazi su sledeće postojeće osnove za obustavu bezviznih putovanja:
-
Znatno povećanje odbijenog ulaska ili prezasićenja državljana trećih zemlju
-
Znatno povećanje neosnovanih zahteva za azil iz zemalja sa niskom stopom priznavanja
-
Smanjenje saradnje na readmisiji ljudi zatraženo da napuste EU
-
Rizik ili neposredna pretnja javnoj politici ili unutrašnjoj bezbednosti
Novim propisom sada je jasnije šta će se desiti ako zemlje koje su prošle kroz dijalog o liberalizaciji viznog režima ne ispune neophodne odrednice.
Pragovi i trajanje privremene suspenzije korigovani
Pregovarački mandat Saveta detaljno opisuje cenzus za pokretanje mehanizma suspenzije.
Ovim pragovima meri se koliko je još ljudi uskraćeno za ulazak, prezasićenost, iznoše zahteve za azil bez valjanih razloga i čine ozbiljne prekršaje.
Zemlje članice odredile su cenzus povećanja na 30 odsto, što je niže od 50 odsto koje je predložila Komisija.
Prag za razmatranje stope priznavanja azila kao niske određen je na 20 odsto, što je više od predloženih 4 odsto.
Trajanje privremene suspenzije izuzeća od viza razvučeno je sa devet meseci na punu godinu. Ona bi čak mogla da bude dodatno razvučena za još dve godine, umesto za 18 meseci sadašnjeg sistema.
Tokom perioda suspenzije, Evropska komisija će razgovarati sa zemljom koja je uključena u razvrstati pitanja koja su dovela do suspenzije.
Ako se ne pronađe rešenje za otklanjanje situacije u privremenom periodu suspenzije, EU može da odluči da trajno ukine bezvizni režim putovanja za treću zemlju o kojoj je reč.
Ugrožene zemlje koje posluju sa šemama zlatnih pasoša
Nekoliko zemalja čiji državljani imaju koristi od bezviznih putovanja u EU vodi šeme "zlatnog pasoša".
Ovim šemama se strancima daje državljanstvo ako ulože određenu sumu novca u zemlju.
Ove zemlje uključuju:
-
Antigva i Barbuda
-
Dominika
-
Grenada
-
Crna gora
-
Severna Makedonija
-
St. Kitts i Nevis
-
Sveta Lucija
U nekim slučajevima, državljanstvo se može dobiti za manje od 100.000 USD, bez malo provere investitora.
EU je kritikovala takve šeme, nazivajući ih "zaostacima Evrope za kriminalce i korumpirane".
Prema novim pravilima, zemlje koje vode te programe mogle bi da se suoče sa suspenzijom svojih bezviznih privilegija putovanja.
Srbija se suočava sa pritiskom da uskladi viznu politiku sa EU
Srbija, veliki saveznik Rusije, suočila se sa kritikama i upozorenjima EU zbog omogućavanja bezviznog ulaska državljanima zemalja poznatih po tome što su izvori iregularnih migranata u EU.
Srbija je često odobravala bezvizni ulazak u te zemlje kao "zahvalnicu" što nije priznala nezavisnost Kosova.
Posle pritiska EU, Srbija je ponovo unela vize državljanima Indije, Kube, Bolivije, Gvineje Bisao, Tunisa, Burundija i drugih zemalja.
Međutim, zemlja i dalje nudi bezvizni ulazak u nekoliko zemalja čiji državljani ne mogu da uđu u EU bez viza, uključujući:
-
Jermenija
-
Azerbejdžan
-
Bahrein
-
Belorusija
-
Kina
-
Indonezija
-
Jamajka
-
Kirgistan
-
Kuvajt
-
Kazahstan
-
Mongolija
-
Oman
-
Katar
-
Rusija
-
Suriname
-
Türkiye.
Prema novim pravilima, Srbija bi mogla da se suoči sa suspenzijom svojih bezviznih putnih privilegija ako ne uskladi svoju viznu politiku sa politikom EU.
ETIAS i šire
Nova pravila za obustavu bezviznih putovanja mogla bi da utiču na razne vrste putnika u EU.
Počev od sredine 2025. godine, kratkoročni posetioci iz bezviznih zemalja morati će da podnesu zahtev za Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS) pre nego što stignu u bilo koju zemlju EU unutar Šengenske oblasti.
ETIAS je elektronski sistem za autorizaciju putovanja osmišljen da poboljša bezbednost i spreči iregularnu migraciju. Ako bezvizni status zemlje bude suspendovan, njeni državljani će morati da podnesu zahtev za šengensku vizu umesto ETIAS- a.
Za dugoročne putnike i imigrante, kao što su porodice, investitori, digitalni nomedovi i studenti, efekti bi mogli da budu značajniji.
Ako njihova zemlja porekla izgubi bezvizne privilegije, mogu naići na temeljnije provere i zahteve prilikom podnošenja zahteva za vize ili boravišne dozvole. To bi moglo dovesti do dužeg vremena obrade i povećanja zahteva dokumentacije.
Delikatan balansirajući čin u imigracionoj politici
Ažurirani mehanizam za obustavljanje bezviznih putovanja deo je većeg plana EU za upravljanje migracionim i bezbednosnim izazovima.
Njime se dopunjuju i druge mere, kao što je predstojeći ETIAS, koji će pomoći da se putnici pregledaju pre nego što stignu u EU.
Proširenjem osnova za suspenziju i prilagođavanjem cenzusa, EU namerava da stvori odgovorniji i prilagodljiviji sistem.
Nova pravila pokazuju kako zemlje EU moraju da pronađu pažljiv balans. Oni treba da olakšaju ljudima da putuju i imigriraju iz valjanih razloga, istovremeno sprečavajući bilo kakvu zloupotrebu ili eksploataciju sistema.
Dok EU nastavlja da usavršava svoju imigracionu politiku, mora da razmotri interese raznih zainteresovanih strana. To uključuje zemlje članice, treće zemlje i pojedince pogođene ovom politikom.
Cilj je da se stvori pravedan, efikasan i bezbedan sistem koji će koristiti svim uključenim stranama.
Jača kutija sa alatom za hvatanje u koštac sa zloupotrebom bezviznih putovanja
Ažurirani mehanizam EU za obustavljanje bezviznih putovanja ima za cilj hvatanje u koštac sa nedavnim kretanjima i izazovima koji utiču na Uniju.
Proširenjem osnova za suspenziju i prilagođavanjem pragova i trajanja, EU se trudi da zaštiti svoje interese i održi integritet bezviznog sistema putovanja.
Kako se nacrt propisa bude kretao napred, treće zemlje će morati pažljivo da razmotre svoju politiku i praksu kako bi izbegle potencijalnu suspenziju svojih bezviznih privilegija.