Evropska komisija (EU) je nastavila sa planovima za digitalizaciju procesa podnošenja šengenskih viza.
Objavljeni su novi propisi na kojima je navedena nova onlajn platforma pod nazivom Platforma EU za podnošenje viza (EU VAP) i dug period tranzicije ka novom digitalnom sistemu.
Postepena tranzicija tokom sedam godina
Prema propisima koje je objavio EUR-Leks, prelazak sa sadašnjeg sistema prijave uživo na onlajn VAP zemalja tokom koje će biti potrebno do sedam godina od kada operacije prvi put počnu.
Komisija je navela da bi "prelazni period trebalo da bude sedam godina od dana početka rada".
Za to vreme zemlje članice Šengena mogu da biraju da li će učestvovati u VAP-u EU ili ne.
U propisima se navodi da "u slučaju da država članica odluči da želi da se pridruži platformi, isto bi trebalo da obaveste Komisiju i EU-LISA".
Stoga, dok bi neke zemlje ranije mogle da prelaze na digitalne aplikacije, do potpune obavezne tranzicije neće doći do kraja sedmogodišnjeg perioda, oko 2030.
Šta znamo o EU VAP
Novi digitalni sistem za podnošenje zahteva za kratkotrajne šengenske vize zvaće se Platforma EU za podnošenje zahteva za vize (EU VAP).
Ime domena završiće se na ".Europe.eu" slično drugim zvaničnim internet stranama EU.
Prema propisima, šengenske vize sada će imati digitalni format sa 2D bar-kodom.
Bar kod će biti "šifrovano potpisan od strane Uprave za potpisivanje certifikata zemlje iz države članice koja izdava".
Takođe će uključivati biometrijsku sliku lica nosioca vize i biće odštampana.
Platforma će automatski utvrditi koja šengenska zemlja je odgovorna za obradu podnetih zahteva.
Podaci podnosioca zahteva biće privremeno uskladišteni od strane sistema po potrebi da bi se dovršili zadaci aplikacije.
U većini slučajeva, podnosioci zahteva će morati lično da posete ambasade i konzulate po prvom zahtevu za vizu ili prilikom obnavljanja isteklih dokumenata. U suprotnom, prijave mogu biti u potpunosti dovršene na mreži.
Takse za vize biće isplaćene preko platforme umesto u gotovini. Detalji elektronskog plaćanja neće biti deo VIS sistema.
Ako elektronsko plaćanje nije dostupno, takse za vize se i dalje mogu ručno naplatiti u konzulatima.
Poboljšana bezbednost i niži troškovi
Prelazak na digitalne vize ima za cilj unapređivanje bezbednosti, smanjenje falsifikovanja, efikasnije procedure i smanjenje troškova tokom vremena i za podnosioce zahteva i za vlade EU.
Sistem će pomoći da se eliminiše "kupovina viza" gde podnosioci zahteva podnose zahteve preko zemalja koje ne planiraju da posete kako bi ubrzali vreme čekanja.
Ključne promene stižu 2026. i 2028. godine
Sledeće promene biće postepene počev od 2026. godine kada eu VAP pokrene:
2026
- Opcija podnošenja zahteva za sve šengenske vize u jednoj platformi
- Podnosioci zahteva otpremaju digitalne dokumente umesto otisaka
- Naknade za vize koje se plaćaju onlajn preko platforme
- Samo prve prijave zahtevaju zakazane obaveze uživo
2028
- Potpuni prelazak na onlajn platformu osim nekih izuzetaka
- Nalepnice za vizu zamenjene digitalnim bar kodovima
Bez uticaja na putnike bez viza
Državljani zemalja koje se izriču viza mogu da nastave da ulaze u Šengensku zonu bez viza.
Međutim, počev od maja 2025. godine, bezvizni putnici će morati da dobiju odobrenje pre putovanja putem Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS).
Međutim, proces podnošenja zahteva ETIAS ostaje odvojen i različit od šengenske vize.
Mešoviti uticaji na dugoročne posetioce i imigrante
Prelazak na onlajn šengenske zahteve za vize imaće pomešane uticaje na dugoročne posetioce i imigrante u Evropsku uniju (EU).
Sa jedne strane, efikasniji digitalni proces mogao bi da poveća pristup i smanji barijere za produženi boravak.
Studenti, digitalni nomedovi i investitori mogli bi da vide mala poboljšanja u upravljanju dozvolama.
Međutim, izmene ne rade mnogo na reorganizaciji restriktivnih imigracionih zakona.
Postizanje dugoročnog boravka i dalje obično zahteva opsežnu papirologiju, pragove visokih prihoda i dugu obradu u okviru nacionalne politike.
Plava kartica EU za visokokvalifikovane radnike i dalje je složena sa niskim usponom.
Porodice se suočavaju sa posebnim izazovima u ispunjavanju pravila o prihodima i dobijanju odobrenja za rođake koji nisu iz EU.
Mada će podnošenje zahteva za kratkoročne vize biti lakše, ograničen napredak u usklađivanju imigracije ostavlja prepreke onima koji žele da uspostave dublje odnose sa EU.
Olabavljivanje ograničenja nije prioritet smernica
Nastojanja EU za digitalizaciju viznog režima odnose se isključivo na kratkoročne vize i veze sa proširenjem odobrenja za putovanja u okviru Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS). To ne signalizira širu reformu migracione politike.
Zapravo, rekordno raseljavanje i zahtevi za azil naveli su mnoge države EU da se pooštre, a ne da olabave imigraciona ograničenja.
Napori da se zapečate spoljne granice i ograniči neregularan ulazak intenzivirani su tokom izbegličke krize 2015.
Severne države su vršile pritisak na južne zemlje da pojačaju priobalni nadzor i preradu migranata.
Granična agencija EU Fronteks nastavlja da pooštrava mere s obzirom na porast iregularnih graničnih prelaza 2023.
Sa porastom desničarskih stranaka i tinjajućim kulturnim zaostatkom, mali broj vlada vidi izborne podsticaje koji popuštaju granice imigranata.
Izmene viza mogle bi da olakšaju turistička ili poslovna putovanja, ali da dugoročni pristup imigraciji uglavnom ostane nepromenjen.
Sledeći koraci ka digitalnoj šengenskoj zoni
S tim što su sada objavljeni osnovni okvir i vremenski okvir, fokus se prebacuje na sledeće korake Evropske komisije u razvoju VAP-a EU.
Ključne prekretnice uključivaće saopštavanje imena domena, testiranje prototipova, izbor servera i izvođača radova u oblaku, procenu bezbednosnih protokola i međusobnu saradnju sa drugim sistemima čišćenja EU.
U međuvremenu, pojedinačne šengenske države moraju da odluče da li će i kada prihvatiti onlajn prijave tokom tranzicionog perioda od 2026. do 2028. godine.
Konzulatima širom sveta potrebna je obuka plus nova oprema za hvatanje i prenos digitalnih podataka podnosioca zahteva.
Ako bude uspešan, efikasniji proces obećava lakše aplikacije za milione kratkoročnih posetilaca, zajedno sa boljim alatima za skrining za EU.
Međutim, skeptični posmatrači upozoravaju da bi mnoge zamke mogle da uspore usvajanje moderne tehnologije širom rasprostranjene evropske pogranične zone od 27 država.