Broj tražilaca azila u Evropskoj uniji (EU) nastavio je da raste u avgustu 2023. godine, dostigavši preko 91.700 prvih podnosilaca zahteva, pokazuju novi podaci Eurostata.
To predstavlja povećanje od 19 odsto u odnosu na avgust 2022.
Porast je podstaknut aktuelnim sukobima i ekonomskim previranjima u regionima kao što su Bliski istok i Latinska Amerika.
Većina prijava iz Sirije
Eurostat je izvestio da su sirijski državljani i dalje najveća grupa koja je tražila azil, sa 18.170 prvih kandidata u avgustu.
Slede Avganistanci sa 9.785 kandidata, dok turci imaju 7.970.
Značajne brojke stigle su i iz Venecuele (4.805) i Kolumbije (4.665).
Nemačka primila većinu zahteva
Nemačka je i dalje primarna destinacija za tražioce azila, primivši u avgustu 29.110 prvih zahteva — skoro trećinu od ukupnog broja zahteva EU.
Druge zemlje primalaca su Španija (12.075 zahteva), Francuska (11.495) i Italija (10.005).
Ove četiri zemlje zajedno su činile 68 odsto svih prvih podnosilaca zahteva za azil u EU.
Najviša stopa na Kipru i u Austriji
Kada su prilagođene stanovništvu, Kipar i Austrija zabeležili su najveće stope zahteva za azil među zemljama članicama EU.
Kipar je u avgustu zabeležio 97 zahteva na 100.000 stanovnika, dok je stopa austrijske dostigao 72,4 na 100.000.
Nasuprot tome, Mađarska nije videla skoro nijedan zahtev za azil tokom meseca.
Većina maloletnika traži azil
Zapažen podskup tražilaca azila su maloletnici bez pratnje — deca mlađa od 18 godina koja stižu u EU bez odraslog staratelja.
U avgustu je 4.465 maloletnika bez pratnje podnelo zahtev za azil, a najveći broj njih dolazi iz Sirije (1.540) i Avganistana (1.420).
Nemačka je primila najviše zahteva od maloletnika bez pratnje (1.250), a slede je Austrija (795) i Bugarska (735).
Zaštita ovih ugroženih mladih tražilaca azila ostaje hitan prioritet za kreatore politike EU.
Efekti na putnike i imigrante
Za građane EU i ovlašćene posetioce, priliv tražilaca azila trebalo bi da ima minimalan uticaj na putovanja unutar evropske Šengenske zone.
Međutim, aktuelna kriza mogla bi da utiče na stavove javnosti i politiku oko imigracije.
Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS), koji se pokreće u maju 2025.
Kada bude uveden, ne očekuje se da će ETIAS opstruisati legitiman turizam ili migracije.
Ipak, procedure podnošenja zahteva mogle bi da postanu strože ako se pojave bezbednosne zabrinutosti.
Rast azila testira imigracione sisteme EU
Nabujali podnosioci zahteva za azil naprežu imigracione procese EU, kao što su programi preseljenja izbeglica, raspodela finansijskih sredstava i politika granične bezbednosti.
Postizanje usklađenijih standarda širom zemalja članica ostaje izazov.
Poslednjih godina EU se trudila da izbalansira humanitarne obaveze prema tražiocima azila sa graničnim integritetom i nacionalnim interesima.
Međutim, Unija se povremeno borila da unapredi jedinstven program migracija i azila.
Novi pakt o migracijama i azilu koji je iznela Evropska komisija ima za cilj unapređivanje upravljanja, uz istovremeno ubrzavanje procesa za legitimne putnike. Njegova implementacija usred situacije koja se brzo razvija pokazaće se kao složen test visokog uloga za institucije EU.
Akt o balansiranju
Dok u okolnim regionima i dalje postoje sukobi i nestabilnost, Evropa se suočava sa tekućim neprilikama u upravljanju tokovima azila. Kretanje kroz krizu zahtevaće nijanse, saradnju i, možda pre svega, saosećanje.
Izrada humanih, efikasnih protokola o azilu promoviše vrednosti Evrope.
Međutim, formulisanje sveobuhvatne imigracione politike napred ostaje ogroman izazov za EU. Rešavanje krize ovih razmera će proizaći iz rešavanja osnovnih uzroka i simptoma sličnih nezi i ubeđenju.
Put napred leži u dijalogu, inovacijama i premošćavanju podela širom nacija i društava. Sa životima u ravnoteži, ništa manje od dobrog napora neće biti dovoljno.
Brojevi testiraju kapacitete Evrope za red koliko i za milost. Uzdižući se da bi ispunila ovaj test, EU može da bude pionir etičnijih, održivijih načina utočišta.