Evropska komisija predložila je produženje privremene zaštite za Ukrajince koji beže od rata sa Rusijom do 4. marta 2026. godine.
To će nastaviti da pruža utočište za 4,2 miliona Ukrajinaca koji su već u zemljama Evropske unije (EU). Cilj je da se ponudi stabilnost onima koji su pogođeni sukobom.
Prava direktive o privremenoj zaštiti
Direktiva o privremenoj zaštiti (TPD) osigurava vitalna prava Ukrajincima koji traže bezbednost u EU.
Ta prava uključuju registraciju, dokumenta, obrazovanje, obuku za posao, zdravstvo, socijalne beneficije, radna mesta i smeštaj
Direktiva takođe pruža posebnu zaštitu deci, koja čine skoro petinu mladih Ukrajinaca koji se sada u zemljama EU.
Zemlje glavnog domaćina
Nemačka je unela najviše ukrajinskih izbeglica među zemlje EU, dajući privremenu zaštitu za 1,3 miliona ljudi, što je 30,9 odsto od ukupnog broja u EU.
Poljska je sledeća, ugostila je skoro 956.000 Ukrajinaca, a Češka je dočekala preko 364.000, što čini 8,7 odsto od ukupnog broja u EU.
Broj izbeglica varira po državama
U martu se broj izbeglica promenio u različitim delovima Evrope.
Nemačka, Holandija i Bugarska videle su veći broj izbeglica, dok su Češka, Švedska, Austrija, Danska i Poljska imale manje izbeglica.
Uprkos tim promenama, EU je i dalje posvećena pružanju pomoći raseljenim Ukrajincima.
Podaci pokazuju da više od 98 odsto ljudi koji dobijaju privremenu zaštitu u EU su Ukrajinci.
Od tog broja, skoro polovina (45,8 odsto) su odrasle žene, skoro trećina (32,8 odsto) su deca, a nešto više od petine (21,4 odsto) su odrasli muškarci.
EU jača pomoć i reforme u Ukrajini
Na Konferenciji o oporavku Ukrajine u Berlinu, EU je najavila nekoliko planova za jačanje odbrane Ukrajine i približavanje Uniji. Ovi planovi obuhvataju:
-
Potpisivanje sporazuma vrednih 1,4 milijarde evra za privlačenje privatnih investicija
-
Podrška akcionarskim investicijama za poboljšanje finansiranja ukrajinskih preduzeća
-
Obezbeđivanje dodatnih 1,9 milijardi evra iz postrojenja EU u Ukrajini
-
Prebacivanje oko 1,5 milijardi evra iz zamrznute ruske imovine za odbranu i obnovu Ukrajine
EU je prikupila skoro 500 miliona evra za pomoć u sređivanje energetskog sektora Ukrajine preko Fonda za energetsku podršku.
Mehanizam EU za civilnu zaštitu obezbedio je preko 15.000 solarnih panela i planira da pošalje još 1.000 generatora energije kako bi podržao energetske potrebe Ukrajine.
Pored toga, EU je odlučila da Ukrajina ne mora da plaća svoje finansijske obaveze za učešće u 14 programa EU.
U nastavku sukoba u Ukrajini, Evropski savet je odlučio da produži privremenu zaštitu do 4. marta 2025. godine, što pokazuje aktuelnu podršku Evrope ljudima raseljenim tokom rata.
Prilagođavanje imigracije i poboljšanje bezbednosti
Dolazak mnogih ukrajinskih izbeglica pokazuje potrebu za snažnim bezbednosnim merama poput Evropskog sistema putnih informacija i bezbednosti (ETIAS), koji će biti pokrenut sredinom 2025. godine.
Dok se zemlje EU nose sa izbegličkom krizom, njihova imigraciona politika mogla bi da se promeni. Oni mogu da produže privremenu zaštitu i stvore načine za dugoročni boravak, ponovno ujedinjenje porodice ili humanitarne vize.
Poziv na jedinstvo usred krize
Dok se sukob u Ukrajini nastavlja, snažna podrška EU onima koje je Rusija raselila daje nadu i pokazuje jedinstvo.
Od početka rata Evropa je obezbedila skoro 100 milijardi evra finansijske, humanitarne, vanredne situacije, budžeta i vojne podrške Ukrajini. To pokazuje da je Evropa posvećena pružanju pomoći onima koji su najviše pogođeni krizom.