Sa dolazećim implementacijom ETIAS-a, mnogi bi mogli da se zapitaju po čemu se EU razlikuje od Šengenske oblasti. Već će, pre ulaska 2025 u Šengensku zonu, svi putnici koji nisu iz EU, morati da se registruju na ETIAS- u, elektronskom programu za ukidanje viza.
S obzirom na to da mnogi putnici ranije nisu morati da brinu o ovome, postavlja se pitanje šta je Šengenska zona? Što je još važnije, po čemu se Šengenska zona razlikuje od EU?
To su validne brige za svakog putnika, posebno za one koji sada moraju da se prijave za ETIAS. Ovim članom biće obuhvaćeno sve što građani koji nisu članice EU treba da znaju o Šengenskoj zoni pre nego što putuju u Evropu.
Da li je EU ista kao Šengenska zona?
Šengensku zonu čine evropske 27 zemlje sa otvorenim granicama i standardnom viznom politikom za međunarodna putovanja. S druge strane, Evropska unija je politička i ekonomska unija evropskih 27 zemalja članica koje dele jedinstveno unutrašnje tržište kroz standardizovani sistem zakona.
Mada se Šengenska zona uglavnom fokusira na putnu i graničnu kontrolu, EU ima značajnije političke, ekonomske i socijalne implikacije. Mada postoji određeno preklapanje u njihove svrhe i članstvo, trebalo bi ih smatrati dva odvojena entiteta.
Da li su sve zemlje EU u Šengenskoj zoni?
Česta zabluda o Šengenskoj zoni je da ona uključuje svaki deo Evropske unije. Nekoliko zemalja EU nije u Šengenskom sporazumu. Među njima su:
- Bugarska
- Hrvatska
- Kipar
- Irska
- Rumunija
Mada Bugarska, Hrvatska, Kipar i Rumunija trenutno nisu deo Šengenske oblasti, one su u procesu pridruživanja. Novi propisi zahtevaju da se dodaci EU pridruže Šengenskoj zoni.
Irska je bila deo EU pre nego što je ovo pravilo postalo efikasno. Uprkos tome što su deo EU, oni nastavljaju da se opredeljuju za izlazak iz Šengenske oblasti i održavaju svoju viznu politiku.
Koje zemlje Šengena nisu deo EU?
Zapažene zemlje koje nisu članice EU koje imaju sporazum sa Šengenskom zonom deo su Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu. Zemlje EFTA nisu deo Carinske unije EU, što znači da mogu da pregovaraju o svojim međunarodnim trgovinskim sporazumima.
Uprkos tome, oni dele otvorene granice sa zemljama članicama Šengena. Ove nacije uključuju:
- Island
- Lihtenšatajn
- Norveška
- Švajcarska
Iako te zemlje ne učestvuju u Evropskoj uniji, one su praktično deo Šengenske oblasti. Kao rezultat toga, oni dele otvorene granice sa EU. Otvorene granice sa EU takođe dele nekoliko evropskih mikrodržava, uključujući:
- Andora
- Monako
- San Marino
- Vatikan
Koja je svrha Šengenske oblasti?
Šengenska zona je stvorena jednostrano sa Evropskom unijom. Kada je EU zvanično uspostavljena 1993. Ovaj niz politika, poznat kao AFSJ, imao je za cilj da osigura bezbednost, prava i slobodno kretanje ljudi unutar Evropske unije.
Šengenska zona je stvorena da podrži tu ideju, omogućavajući evropskim građanima da slobodno i bezbedno putuju preko unutrašnjih granica kontinenta.
Zašto su neke zemlje u EU, ali ne u Šengenskoj zoni?
Bugarska, Hrvatska, Kipar i Rumunija su zemlje EU u procesu postajanja šengenskih zemalja. Hrvatska će postati sledeća šengenska država; Međutim, Bugarska, Kipar i Rumunija imaju teže puteve.
Mada Kipar ima granične sporove sa Turskom, postoji zabrinutost u pogledu sposobnosti Bugarske i Rumunije da deluju kao istočna granica Šengenske oblasti. Međutim, svaka zemlja je na putu da se pridruži Šengenskoj zoni.
S druge strane, Irska je izabrala da kontroliše njihov imigracioni status jer nisu deo kopnene Evrope i ne dele granice ni sa jednom nacijom EU. U tom izveštaju, pridošlice iz EU sada moraju da se pridruže Šengenskoj zoni.
Da li je Velika Britanija u EU ili Šengenskoj zoni?
Velika Britanija nije ni u EU ni u Šengenskoj zoni. Dok je Velika Britanija nekada bila deo EU, ona je izašla 2020. tokom "Bregzita".
Pored ostalih razloga, pitanje imigracije, vezano za politiku EU o slobodi kretanja, bio je primarni faktor. Oni, doduše, nikada nisu bili deo Šengenske oblasti, iz razloga sličnih Irskoj.
Da li mi je potrebna šengenska viza za posetu EU?
Trenutno državljani zemalja koje nisu članice EU, uključujući državljane SAD, mogu da putuju širom Šengenske oblasti bez viza. Već u vreme kada 2025 će ti putnici morati unapred da se registruju na ETIAS pre ulaska u Šengensku zonu.
To znači da putnicima još uvek nije potrebna šengenska viza za posete u roku do 90 dana u roku od 180 dana; Međutim, oni će morati da se prijave u ETIAS.
Zemlje 27 članice Evropske unije su:
- Austrija
- Belgija
- Bugarska
- Hrvatska
- Kipar
- Republika Češka
- Danska
- Estonija
- Finska
- Francuska
- Nemačka
- Grčka
- Mađarska
- Irska
- Italija
- Letonija
- Luksemburg
- Malta
- Holandija
- Poljska
- Portugal
- Rumunija
- Slovačka
- Slovenija
- Španija
- Švedska
Zašto je ETIAS neophodan?
Glavna zabrinutost koja je pokrenula potrebu za ETIAS-om bila je nedostatak bezbednosti na granicama EU. ETIAS-u je zvanično predloženo da se pozabavi četiri oblasti koje zabrinjavaju:
- Svake godine oko 200 miliona ljudi pređe granice EU, koje nastavljaju da rastu.
- Kao rezultat nekoliko međunarodnih kriza, broj izbeglica i ljudi koji traže azil naglo je porastao.
- Teroristički napadi postali su uznemirujuće česti, ugrožavajući živote građana koji Evropu nazivaju domom.
- Tehnološki napredak učinio je elektronsko pred-putno odobrenje realnim i praktičnim načinom održavanja graničnih provera i bezbednosti.
ETIAS namerava da pojača granice EU, istovremeno ubrzavajući carinski proces bezviznih putovanja.
Šta će ETIAS promeniti?
ETIAS je elektronski program za ukidanje viza sličan onom koji trenutno imaju Sjedinjene Države. Kada se putnici registruju za ETIAS, oni unose onlajn bazu podataka dostupnu graničnim agentima širom Šengenske oblasti.
Pre ETIAS-a, granični agenti EU svakodnevno su se suočavali sa milionima nepoznatih putnika. Sa ETIAS-om će biti poznat svaki putnik, čime će se unaprediti proces provere identifikacije i stvoriti efikasniji sistem koji će skratiti vreme čekanja za putnike.
Šta vam je potrebno za ulazak u Šengensku zonu
Ako planirate putovanje u članu članicu 2025 EU , možda će na vas uticati ETIAS. Osim Irske, svaka članica EU jeste ili će biti deo Šengenske oblasti, koja će uskoro zahtevati od svih putnika koji nisu članice EU da podnesu zahtev za ETIAS.
Podnošenje zahteva za ETIAS je jednostavan proces. Odobrenje je skoro trenutno za većinu podnosilaca zahteva. Kada bude odobren, digitalno se povezuje sa putničkim pasošem i važi tri godine. Što je još važnije, značajno će unaprediti bezbednost i efikasnost evropskih putovanja.
Izvori:
Šengenska zona | citizensinformation.ie