Zbog aktuelnog sukoba u Ukrajini milioni ljudi napuštaju svoje domove i traže bezbednost u drugim evropskim zemljama.
Od 31. marta 2024. godine, Evropska unija (EU) je odobrila privremenu zaštitu zapanjujućih 4,2 miliona državljana koji nisu članovi EU iz Ukrajine.
Nemačka, Poljska i Češka vodeće zemlje domaćini
Među zemljama u EU, Nemačka je uzela najviše Ukrajinaca koji su zbog sukoba morali da napuste svoje domove.
Oni pružaju privremenu zaštitu za 1,3 miliona Ukrajinaca, što je oko 30,9 odsto svih Ukrajinaca koji traže bezbednost u EU.
Poljska pažljivo prati, pozdravljajući skoro 956.000 izbeglica, što je oko 22,7 odsto svih Ukrajinaca u EU.
Češka se takođe pojavila kao značajan domaćin, utočište za preko 364.000 Ukrajinaca ili 8,7 odsto od ukupnog broja u EU.
Oscilacije u broju izbeglica širom Evrope
U martu se u nekim zemljama povećao broj ukrajinskih izbeglica, dok se u drugim smanjivao.
Nemačka, Holandija i Bugarska dočekale su veći broj izbeglica, dok je broj izbeglica pao u Češkoj, Švedskoj, Austriji, Danskoj i Poljskoj.
Demografija ukrajinskih izbeglica u EU
Podaci pokazuju da preko 98 odsto dobija privremene beneficije za zaštitu u EU od Ukrajine.
Od ovih ukrajinskih korisnika:
-
Skoro polovina (45,8 odsto) su odrasle žene.
-
Skoro trećina (32,8 odsto) su deca.
-
Nešto više od petine (21,4 odsto) su odrasli muškarci.
Saosećajan odgovor EU na krizu u Ukrajini
Evropski savet je odlučio da dozvoli ukrajinskim izbeglicama da ostanu u Evropi do 4. marta 2025. godine. To pokazuje kontinuiranu podršku Evrope onima koji su zbog rata morali da napuste Ukrajinu.
Češka, Litvanija i Poljska pojavile su se u trenutku kada su zemlje domaćini najvećem broju izbeglica na hiljadu stanovnika, naglašavajući njihove izuzetne humanitarne napore.
Jačanje bezbednosti usred krize
Priliv ukrajinskih izbeglica naglašava potrebu EU za snažnim bezbednosnim merama kao što je Evropski putni informativni i bezbednosni sistem (ETIAS).
Planirano za sredinu 2025. godine, ETIAS će pregledati putnike pre nego što uđu u Šengensku zonu, povećavajući bezbednost istovremeno olakšavajući legitimna putovanja.
Imigraciona politika se prilagođava humanitarnim potrebama
Dok se zemlje EU hvataju u koštac sa izbegličkom krizom, njihova imigraciona politika mogla bi da evoluira.
Privremene mere zaštite mogle bi da se produže, a mogli bi da se pojave putevi za dugoročni boravak, ponovno ujedinjenje porodice ili humanitarne vize kako bi se rešile potrebe raseljenih Ukrajinaca.
Humanitarna kriza koja zahteva jedinstvo
Dok konflikt u Ukrajini nastavlja da se odvija, nepokolebljiva podrška EU onima koji su raseljeni ruskom agresijom služi kao svetionik nade i solidarnosti u ovim pokušajima.