Uvod
U februaru ove godine (2019), Evropski parlament i Savet složili su se da nastave sa predlogom za zatvaranje jaza između različitih kompjuterskih sistema. Cilj projekta je da se osigura da kontrole digitalne granice funkcionišu na efektivniji i ciljaniji način u celoj evropskoj viznoj zoni. Osmišljena da na najbolji način obaveštajci i pridruže se odvojenim podacima, poboljšanja su politički prioritet. U ovom postu gledamo šta ova dešavanja znače za putnike izvan EU kada stignu u vazdušne i pomorske luke zemalja Šengenske zone.
Povezivanje informacija zajedno
IT osoblje trenutno nastoji da se uveri da imigracioni zvaničnici i čuvari granice mogu da vide pravovremene i precizne detalje putnika koji stižu na spoljne granice šengenskog viznog bloka zemalja. Značajno, nove mere će ojačati bezbednost i zaštititi Evropu, posebno u svetlu neograničenih putovanja (uz neke izuzetke) unutar te oblasti.
Prvi potpredsednik Frans Timermans pozdravio je sporazum u izjavi za medije. On je izložio kako će inicijativa zaštititi građane i uhvatiti kriminalce, s obzirom da pripadnici kriminalističkih službi i graničari dele podatke unutar evropske vizne oblasti.
Dimitris Avramopulos, komesar EU za migracije, državljanstvo i unutrašnje poslove, rekao je da su izmene od suštinskog značaja za bezbednost. On se osvrnuo na to kako će mere osnažiti zvaničnike i povećati njihovu kolektivnu sposobnost da prikupljaju i dele vitalne podatke. Slično tome, komesar za bezbednost Džulijan King posmatrao je kako će informacije koje već postoje uskoro biti dostupne na prvoj liniji fronta, dok se još uvek pridržava osnovnih prava.
Novi EES (Ulazni i izlazni sistem), ETIAS (Evropski sistem putnih informacija i autorizacije) i novi ECRIS-TCN (evropski sistem kriminalnih evidencija) biće prikazani na objedinjenim ekranima monitora. Korisni podaci će biti ploveći jednim klikom, umesto da moraju da pristupe više baza podataka.
Otkrivanje lažnih pasoša
S obzirom da će zvaničnici granične bezbednosti imati koristi od potpunog uvida u sliku, biće lakše otkriti krađu ličnih i ličnih i nešto. Detekcija će takođe biti brži, zahvaljujući integraciji sistema i deljenih biometrijskih podataka kao što su slike lica i otisci prstiju. Eksperti trenutno postavljaju zajedničko skladište podataka za biografske podatke građana koji nisu članice EU. Pored toga, novi softverski mehanizmi će nanjušiti lažne i više aplikacija identiteta i obeležiti ih za dalju akciju.
Kada se bezbednosni zvaničnici podudaraju sa informacijama sadržanim u sistemu brzog pristupa, biće moguće zatražiti poboljšani pristup u skladu sa pravilima koja poštuju individualna prava i principe zaštite podataka. Subjekti Bona fide dobiće informacije o pravima na zaštitu podataka, zajedno sa odgovarajućim tačkama kontakta u nacionalnim vlastima.
Identifikovanje putnika kratkog boravka
Prvi put diskutovan u evropskim parlamentarnim krugovima u aprilu 2016, predsednik Junker je kasnije istakao nedostatke u bezbednosnim i imigracionim računarskim sistemima EU tokom obraćanja o stanju nacije na jesen 2016. Konkretno, fragmentirani pristup otežavao je pristup ili kolatela relevantnih informacija na vreme. Zbog toga su zlonamerne osobe u nekim prilikama mogle da se provuku kroz bezbednosne mreže.
Zbog toga se grupa eksperata na visokom nivou usredsredila na interoperabilnost informacionog sistema. U 2017. godini predstavila je dalji izveštaj i preporuke koje su išle na formiranje predloga, planova i osnove za aktuelni sporazum. Nakon toga, Komisija je formalno usvojila planove za Sistem ulaska/izlaska (EES) u novembru 2017.
Prema planovima objavljenim na internet strani EU, EES bi trebalo da izađe u rad do 2020.
- Broj identifikacionog dokumenta (pasoša).
- Ostale šifre putne isprave i ovlašćenja.
- Datum i mesto ulaska.
- Datum i mesto izlaska.
Sa uvođenjem EES-a prestaće ručno pečatiranje pasoša. Granični prelaz bi trebalo da postane lakši za putnike bona fide, dok će prenaglašavači postati sve upadljiviji.
Zaštita građana EU
Prema haštagu #securityeu, EU naglašava značaj brze razmene informacija i pouzdanih IT sistema za podršku kriminalističkim službama, zaštitu građana i spasavanje života. Sada bi vlasti i graničari trebalo da budu u mogućnosti da rade direktno i bez odlaganja koristeći sve informacije dostupne sa bilo kog mesta u EU.
Pojačane mere bezbednosti ne odnose se na državljane EU, već na one koje EU uslove državljanima treće zemlje (ili zemlje koja nije članica EU). U praksi, legitimni putnici sa originalnim dokumentima i neophodnom evropskom vizom verovatno neće primetiti nikakve negativne efekte. Ako novo deljenje funkcioniše sa ETIAS-om kao što je predviđeno, rezultat bi mogao da bude sasvim suprotan; umorni putnici koji dolaze iz zemalja koje nisu članice EU mogli bi da naiđu na kraće redove, zahvaljujući povećanoj efikasnosti. Korisno, takođe, pojačani bezbednosni mehanizmi pojačaće zaštitu za ugrožene putnike kao što su maloletnici bez pratnje.
Pored dvadeset jedne zemlje članice EU, učestvuju četiri zemlje povezane sa Šengenom: Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn. Primetno je da Danska tek treba da odluči. Mere čekaju formalno usvajanje u Evropskom parlamentu i Savetu.