Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu (EFTA) predstavlja upečatljiv primer evropske ekonomske i političke saradnje posle Drugog svetskog rata. Značajan model liberalizacije trgovine, EFTA je uticala na socijalno-ekonomsko okruženje Evrope, upravljala političkim strujama i igrala često nedovoljno cenjenu ulogu u oblikovanju evropskog pejzaža koji danas poznajemo.
Istorija EFTA
Genesis
EFTA je osnovana 4. Sedam osnivača su Austrija, Danska, Norveška, Portugal, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. Ova formacija bila je direktan odgovor na stvaranje Evropske ekonomske zajednice (EEC), kasnije poznate kao Evropska unija (EU), kojoj se ovih sedam zemalja u početku nije pridružilo zbog zabrinutosti za suverenitet i jedinstvenih ekonomskih struktura.
Evolucija
Tokom godina sastav EFTA se značajno promenio. Danska i Velika Britanija na kraju su se pridružile EEC-u 1973. Ove promene ostavile su sledeće četiri zemlje kao preostale i sadašnje članice EFTA:
Kako se evropski pejzaž transformisao sa širenjem EU, EFTA se prilagodila. Ona je 1992. Ovaj sporazum omogućio je članicama EFTA, osim Švajcarske, da učestvuju na Jedinstvenom tržištu EU, a da ne postanu članice EU.
Svrha EFTA
EFTA je dizajnirana sa sledećim ciljevima na umu:
[1] Promovisanje slobodne trgovine
Primarni cilj EFTA bio je uspostavljanje slobodne trgovine između zemalja članica i podrška njihovom ekonomskom rastu. Njime su ukinute carinske dažbine na industrijske proizvode, a potom su članice doživele značajan porast bilateralne trgovine.
[2] Pružanje alternative EEC-u
EFTA je pružila alternativu evropskim zemljama koje su želele da učestvuju u oblasti slobodne trgovine bez obavezivanja na dublju političku integraciju EEC- a. Ova struktura omogućila je tim zemljama da održe veći nacionalni suverenitet, istovremeno ubirajući prednosti ekonomske saradnje.
[3] Unapređenje globalnih trgovinskih odnosa
Pored promovisanja regionalne trgovine, EFTA je imala za cilj unapređivanje globalnih trgovinskih odnosa. Ona je ispregovarala brojne sporazume o slobodnoj trgovini (FTA) i deklaracije o saradnji sa zemljama izvan EU, proširujući ekonomske horizonte svojih članica.
Uticaji EFTA
EFTA je imala razne uticaje, kako unutar svog članstva, tako i šire:
[A] Ekonomski rast i prosperitet
EFTA je nesumnjivo podstakla ekonomski rast među svojim zemljama članicama. Uklanjanjem trgovinskih barijera i promovisanjem ekonomske saradnje ona je olakšala ekonomsku ekspanziju i prosperitet.
[B] Uticaj na EU
Postojanje EFTA značajno je uticalo na evoluciju EU. Model koji je obezbedila EFTA inspirisao je neke strukturne aspekte EU, posebno u balansiranju ekonomske integracije sa nacionalnim suverenitetom. Pridruživanje članica EFTA EU vremenom je takođe doprinelo proširenju EU i povećanoj raznolikosti.
[C] Global Trade Dynamics
Na globalnom nivou, EFTA je značajno uticala na trgovinsku dinamiku. Njene brojne FTA stvorile su odnose sa zemljama i regionima širom sveta, promovišući globalizaciju i čineći EFTA glavnim igračem u globalnoj ekonomiji.
[D] Društveni i politički uticaji
Pored ekonomije, EFTA je takođe imala društvene i političke uticaje. Zajednička politika i zajednički ciljevi podstakli su socijalnu koheziju među zemljama članicama i ojačali svoje političke veze. Ona je takođe uticala na vođenje politike i strukture upravljanja unutar svojih zemalja članica.
Kako ETIAS utiče na zemlje EFTA?
Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS) je sistem izuzeća od viza koji sprovodi Evropska unija (EU) kako bi se ojačala bezbednost putovanja u Šengensku zonu. Planirano je da bude operativan do kraja 2025. Cilj ETIAS-a je da identifikuje sve potencijalne bezbednosne ili migracione rizike povezane sa bezviznim putnicima koji ulaze u Šengensku zonu i to će biti primenljivo na građane 60 iz preko zemalja koje trenutno mogu da putuju u Šengensku zonu EU bez viza.
EFTA uključuje četiri zemlje članice: Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku. Sve države EFTA, sa izuzetkom Švajcarske, deo su Šengenskog sporazuma kojim se uklanja pasoška kontrola na granicama između zemalja učesnica. Stoga će ETIAS uticati na članice EFTA koje su deo Šengenske oblasti.
Za tri zemlje EFTA koje su deo Šengenske zone (Island, Lihtenštajn i Norveška), njihovi građani će nastaviti da uživaju slobodu kretanja unutar Šengenske oblasti i neće zahtevati od ETIAS-a da putuje u druge šengenske zemlje. Za Švajcarsku, iako nije deo EU ili EEA, ona ima brojne bilateralne sporazume sa EU i deo je Šengenske oblasti. Stoga švajcarskim državljanima takođe neće biti potreban ETIAS za unutar-šengenska putovanja.
Međutim, putnici iz zemalja koje nisu članice Šengena, zemlje koje nisu članice EU, koje posećuju države EFTA unutar Šengenske zone, morati će da ispoštuju uslove ETIAS-a. To podrazumeva da će ove EFTA države imati koristi od pojačanih bezbednosnih provera koje se vrše preko ETIAS-a.
Dakle, dok EFTA kao organizacija ne utiče direktno na ETIAS, učešće zemalja EFTA u Šengenskoj zoni znači da ETIAS utiče na to kako građani zemalja koje nisu članice Šengena, zemlje koje nisu članice EU, kao što su SAD i Kanada putuju u države EFTA unutar Šengenske zone. ETIAS je osmišljen tako da poveća ukupnu bezbednost Šengenske oblasti, što indirektno koristi državama EFTA koje su deo nje jačanjem njihovog bezbednosnog okruženja.
Zakljuиak
Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu, iako često u senci veće i politički integrisanije Evropske unije, odigrala je ključnu ulogu u oblikovanju Evrope posle Drugog svetskog rata. Kao dinamična i prilagodljiva organizacija, podstakla je ekonomski rast i razvoj svojih članica, istovremeno vršeći širi uticaj na globalnu trgovinsku dinamiku. Uprkos promenama tokom godina, EFTA i dalje drži značajno mesto na evropskom i globalnom ekonomskom pejzažu. Kroz svoju tekuću evoluciju nastavlja da ističe trajnu relevantnost liberalizacije trgovine i ekonomske saradnje u našem sve više međusobno povezanom svetu.