Potrošnja na poslovna putovanja u Evropi konstantno se oporavlja od uticaja pandemije COVID-19, pokazuju nedavni podaci i analize.
Međutim, tempo oporavka ostaje neujednačen u različitim zemljama i regionima.
Zapadna Evropa se oporavlja brže od istoka
Prema izveštaju Evropske komisije za putovanja (ETC), zapadnoevropske zemlje poput Francuske, Španije i Nordika brže se oporavljaju, pošto su već premašile ili je prognozirano da će ove godine premašiti nivo potrošnje na poslovna putovanja u 2019.
Tržišta u istočnoj Evropi u razvoju i dalje zaostaju, a zemlje poput Estonije, Letonije i Litvanije vide najveći pad zbog svoje blizine Rusiji i oslanjanja na ruske putnike. Ove zemlje zabeležile su pad stranih dolazaka za 27-33 odsto u poređenju sa 2019.
Rat u Ukrajini takođe je teško uticao na Evropu u razvoju, koja je povratila samo 57 odsto potrošnje za poslovna putovanja u 2019. Ukupno gledano, prognozira se da će Evropa ove godine povratiti 90 odsto potrošnje u 2019.
Top Spend Markets Slower to Recover
S druge strane, Globalna asocijacija za poslovna putovanja izvestila je da se neka od najvećih evropskih tržišta poslovnih putovanja — Nemačka, Velika Britanija i Italija - oporavljaju sporije od drugih.
Nemačka i Velika Britanija bile su samo na 65 odsto, odnosno 57 odsto nivoa iz 2019. godine u 2022. godini. Francuska, Španija i Holandija već su se oporavile preko 75 odsto prošle godine.
Prognozira se da će Nemačka ove godine dostići oporavak od 89 odsto, a Velika Britanija 82 odsto. U međuvremenu, Francuska bi trebalo da dostigne 96 odsto, a Španija u potpunosti premaši nivo iz 2019.
Menjanje ponašanja potrošača
Evropski putnici još uvek daju prioritet poslovnim putovanjima, a 82 odsto njih nalazi da su vredni ciljeva. Međutim, ponašanja se razvijaju.
Veći je naglasak na "svrsishodnim" putovanjima vezanim za određene sastanke ili događaje naspram putovanja za izgradnju opštih odnosa. Višestruka putovanja se takođe povećavaju, a 32 odsto koristi železnicu, a 29 odsto automobila naspram samo 36 odsto leti za svoje poslednje putovanje.
Putnici takođe postaju svesniji vrednosti, odlučujući se za pristupačne destinacije kao što su Turska i Bugarska. Niža putovanja tokom vansečnog godišnjeg doba takođe dobijaju žalbu.
Turistička putovanja se oporavljaju, ali poslovna putovanja zaostaju
Mada su se turistička putovanja unutar EU oporavila blizu nivoa pre pandemije, poslovna putovanja i dalje zaostaju.
Stanovnici Evropske unije (EU) išli su 23 odsto više tokom noći turističkih putovanja u 2022. godini naspram 2021. godine, koja je sada samo četiri odsto ispod nivoa iz 2019. godine. Međutim, poslovna putovanja ostaju 20 odsto ispod obima iz 2019.
Lična putovanja su takođe 6 odsto iznad 2013, dok su poslovna putovanja opala za 15 odsto u istom periodu. To naglašava upornu borbu za oporavak korporativnih putovanja.
Ubrzavanje skoka vazdušnog saobraćaja
U međuvremenu, Airports Council International (ACI) je izvestio da se konačno očekuje da će evropski aerodromi dostići puni obim pre pandemije putnika u 2024, godinu dana pre prethodnih prognoza.
Avgustovski putnički saobraćaj bio je samo 3,4 odsto ispod avgusta 2019. godine, a međunarodna putovanja su se vratila u skoro normalno. Ukupni obimi za 2023. godinu trebalo bi da dostignu 95,5 odsto nivoa iz 2019. godine.
Međutim, učinak između pojedinačnih aerodroma u velikoj meri varira na osnovu faktora kao što su turistička potražnja, rast niskobudžetnih prevoznika i uticaj sukoba u Ukrajini na istočna tržišta.
Neki aerodromi, posebno turistička čvorišta i manji regionalni aerodromi, već su premašili broj putnika iz 2019. Međutim, glavna čvorišta kao što su London-Hitrou, pariski CDG i Frankfurt ostaju 10-15 odsto ispod nivoa pre pandemije.
Uticaji na posetioce i imigrante u EU
Za građane EU koji se nadaju da će putovati međunarodno zbog biznisa, neravnomerni oporavak stvara krpljenje destinacija koje treba razmotriti.
Zemlje zapadne Evrope, kao što su Francuska, Španija i nordijske zemlje, uglavnom se vraćaju na pred-pandemijske operacije. Međutim, istočnoevropske destinacije još uvek obnavljaju turizam.
Ruska invazija na Ukrajinu i sankcije EU učinila je poslovna putovanja u Rusiju izazovnim. Sama Ukrajina očigledno nije bezbedna. Ta pitanja nesrazmerno utiču na istočnoevropske imigrante koji su povezani sa tim zemljama.
Sporiji skok Velike Britanije takođe bi mogao da bude faktor za posetioce EU, s obzirom na njenu popularnost kao poslovne destinacije. Francuska je možda sigurnija opklada 2023. za one koji su u mogućnosti da tokom putovanja.
Uticaji na imigracionu politiku EU
S da su poslovna putovanja suštinska za strane investicije i sticanje talenata, neravnomerni oporavak mogao bi da utiče na direktne strane investicije (DSI) i kvalifikovanu imigraciju širom Evrope.
Zemlje poput Francuske i Španije koje premašuju troškove putovanja u 2019.
Međutim, za multinacionalne kompanije i investitore koji su već uspostavljeni u Evropi, promene putovanja verovatno neće podstaći preseljenje. Poslovna putovanja su samo jedan od faktora ukupne stabilnosti i mogućnosti.
Kriza u Ukrajini mogla bi da utiče na imigracionu politiku vezanu za istočnoevropske zemlje u bliskom periodu. Međutim, u suprotnom, ne očekuju se velike imigracione promene EU povezane sa trendovima poslovnih putovanja.
Neujednačeni oporavak stvara ETIAS neizvesnost
Sa neravnomernim oporavkom poslovnih putovanja širom Evrope, to stvara neizvesnost oko predstojećeg Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS). Zapravo, lansiranje ETIAS-a je odloženo, opet, na proleće 2025.
ETIAS zahteva od onih koji putuju bez viza u Evropu da dobiju odobrenje pre putovanja. Ako se neke zemlje sporije oporave, to bi moglo da utiče na aplikacije ETIAS-a i stope odobravanja.
Na primer, ako Nemačka i Velika Britanija nastave da zaostaju na samo 80-90 odsto obima u 2019.
Tu je i pitanje da li bi takse ETIAS-a mogle da odvrate neka poslovna putovanja u zemlje koje se bore protiv bolje oporavljenih tržišta.
Međutim, neujednačeni tokovi poslovnih putovanja mogu oblikovati neke obrasce primene, ali je malo verovatno da će drastično usporiti napredak ili zahtevati kašnjenja.
Mada dispariteti u skoku putovanja u Evropi stvaraju neizvesnosti, implementacija ETIAS-a još uvek je spremna da krene napred u pogledu cilja u narednoj godini.
Mada optimizam postoji za stalan skok, biće potrebno vreme da se sva Evropa vrati na nivo poslovnih putovanja pre pandemije.
Neke zemlje se brže oporavljaju, dok veća tržišta poput Nemačke i Velike Britanije i dalje zaostaju. Sukobi u istočnoj Evropi takođe predstavljaju dugotrajne izazove.
Međutim, uprkos neravnomernom napretku širom regiona, Evropa ostaje glavna globalna destinacija za poslovne investicije i putovanja. Prilagodljivost će biti ključna za putnike i destinacije koje se kreću kroz tekući oporavak.