Nedavna istraživanja Globalne asocijacije za poslovna putovanja (GBTA) i FREENOW otkrivaju značajan zaokret u evropskim preferencijama poslovnih putovanja posle pandemije. Studija pod nazivom 'Evolucija kopnenog transporta za poslovna putovanja', ukazuje na snažnu sklonost ka železničkim putovanjima.
Približno 49 odsto preduzeća povećalo je svoju potrošnju na železnička putovanja, a zapaženih 77 odsto zaposlenih izrazilo je prednost za vozove tokom poslovnih putovanja. Ovaj trend se pripisuje raznim faktorima, uključujući sve veći naglasak na održivost.
Održivost kao ključni faktor
Održivost se pojavila kao velika briga za menadžere putovanja. Podaci pokazuju da 38 odsto menadžera putovanja sada daje prioritet ekološkom prevozu više nego pre pandemije.
Ova smena se poravnava sa širim evropskim ciljevima Neto Nula. Značajnih 75 odsto ispitanika prati emisiju tla sa poslovnih putovanja, iako izazovi i dalje postoje u preciznom prikupljanju podataka zbog korišćenja više dobavljača kopnenih putovanja.
Aplikacije za fleksibilnost i pozdravljanje vožnje dobijaju na proklizavanju
Fleksibilnost u opcijama putovanja ostaje ključna, jer 65 odsto poslovnih putnika često koristi više načina prevoza na jednom putovanju. Studija takođe naglašava sve veću integraciju aplikacija za vožnju u poslovnim putovanjima, a 77 odsto putnika koristi ove aplikacije tokom radnih putovanja.
Kompanije se ohrabruju da kreiraju odvojene poslovne naloge za ove aplikacije kako bi pojednostavile administrativne procese.
Kompleksnost i troškovi kopnenog transporta u Evropi
Istraživanje GBTA sprovedeno u nekoliko evropskih zemalja odražava složenost i sve veće troškove vezane za kopneni transport. Otprilike 49 odsto evropskih menadžera putovanja navodi suzbijanje troškova kao svoju primarnu brigu, a slede održivost i iskustvo zaposlenih. Povećanje cena goriva značajno je uticalo na poslovna putovanja, sa povećanjem zabrinutosti od 50 odsto zbog troškova goriva.
Obnavljanje bezbednog prevoza zavisi od zaštite zaposlenih i putnika posle COVID-19. Prethodno je Evropska komisija preporučila da kopneni prevoz podrazumeva izdvajanje dovoljno prostora za vozove, autobuse i trajekte kako bi putnici mogli da održavaju distancu, kao i nastavak ručnog saniranja proizvoda. EU je takođe savetovala podsticanje onlajn prijavljivanja i karata što je više moguće kako bi se smanjili redovi i kontakti sa osobom.
Raznovrsne preferencije među evropskim putnicima
Preferencije se razlikuju među evropskim poslovnim putnicima, a udobnost i iskustvo često imaju prioritet u odnosu na cenu i održivost. Međutim, francuski poslovni putnici pokazuju veću zabrinutost za suzbijanje troškova.
Uključivanje deljenja automobila, eScooters-a i eBikes-a u putne programe je u porastu, što odražava razvoj predela kopnenog transporta u Evropi.
Kako novi trendovi putovanja preoblikuju iskustva posetilaca EU i imigracione politike
Trendovi kopnenog transporta u Evropi koji se razvijaju imaju implikacije za posetioce EU, uključujući poslovne putnike, grupne putnike, investitore, digitalne nomade i studente. Povećani fokus na održivost i široko usvajanje železničkih i ekoloških režima prevoza mogu da utiču na njihov izbor putovanja. Dugoročni putnici i imigranti možda će morati da se prilagode tim promenama i sve većem značaju održivosti u svojim odlukama o mobilnosti.
Ti trendovi takođe bi mogli indirektno da utiču na imigracionu politiku EU, posebno u pogledu integracije održivih transportnih opcija za imigrante. Dok zemlje EU nastoje da ispune svoje ekološke ciljeve, politika koja podstiče upotrebu održivih režima transporta mogla bi da postane rasprostranjenija, što bi uticalo na dugoročne putnike i imigrante.
Naglasak na isplativ i ekološki transport takođe bi mogao da utiče na političke odluke vezane za pristupačnost javnog prevoza i razvoj infrastrukture za pridošlice. Jedna od takvih politika je Plava karta EU, prvi put uvedena 2009. Prvobitno su se primenjivala veoma stroga pravila u pogledu podobnosti, ali nakon izmenjene direktive 2021. godine, standardi su relaksirani, što olakšava preseljenje visokokvalifikovanih i iskusnih radnika.
Kako održivost postaje kritičnija u svim aspektima vođenja politike EU, slični napori za privlačenje kvalifikovanih imigranata mogli bi da uključe preferencije za ekološki tranzit i mobilnost. Plava karta EU i druge direktive usmerene na imigrante mogle bi da počnu da utiču na životnu sredinu u svojim smernicama kako bi se uskladile sa ciljevima održivosti Evrope. To bi moglo da preoblikuje odluke o transportu dugoročnih imigranata i pristupačnost opcijama održive mobilnosti po preseljenju.
Zakljuиak
Studija GBTA i FREENOW rasvetljava promenu dinamike poslovnih putovanja u Evropi. Sa jasnim zaokretom ka održivosti, železničkim putovanjima i korišćenjem aplikacija za pozdravljanje vožnje, i menadžeri putovanja i poslovni putnici prilagođavaju se novom pejzažu. Ovi trendovi ne samo da odražavaju promenu preferencija, već ukazuju i na širu posvećenost ekološkim ciljevima. Dok sektor poslovnih putovanja nastavlja da se razvija, biće od ključnog značaja za kompanije, putnike i kreatore politike da ostanu prisutni u tim događajima i njihovim širim implikacijama.