Finska je bila svedok istorijskih visina u imigraciji 2023. godine, sa 71.918 novih dolazaka, pokazuju prvi podaci statistike Finske.
Time je rekord iz 2022. premašen za 21.920.
Neto imigracija je takođe dostigla do sada nezabeleženih 58.496 ljudi i očekuje se da će porasti finalizovana statistika.
Ukrajinci na čelu
Emigracija je pala za 2.213 u odnosu na prošlu godinu, na 13.422.
Od tog broja, 7.018 su finski državljani koji su imigrirali kući, dok je 8.470 napustilo zemlju.
Ovaj rast je priliv Ukrajinaca raseljenih tokom rata.
Viši statističar Markus Rapo otkrio je da je 19.834 Ukrajinaca uspešno konkurisalo za opštine 2023. godine — 26 odsto svih imigracija i preko 18.000 više nego 2022. godine.
On je istakao da se na taj način isključuju Ukrajinci koji se ne prijavljuju posle godinu dana.
Azijske imigracije takođe spajk
Pored Ukrajinaca, skočili su i imigranti sa Filipina, Šri Lanke, Indije, Bangladeša i Kine.
Po Joonas Toivoli, bilo je preko 14.000 kombinovanih dolazaka iz tih zemalja.
Primetno je da je imigracija u Šri Lanki porasla za preko 2.000, a Bangladeši za 1.300 od 2022. godine.
Suprotno tome, ruska imigracija je značajno opala.
Samo 4.311 Rusa migriralo je 2023. godine, preko 1.600 manje nego ranije.
Međutim, oni su i dalje treća po veličini nacionalna grupa posle Ukrajinaca i Finaca.
Odobrenje ETIAS-a lakše usled pada broja stanovnika
Imigracioni talas Finske i stagnacija stanovništva treba da ublaže odobrenja ETIAS-a kada sistem bude lansiran u maju 2025.
Dok se zemlja suočava sa sve manjom radnom snagom, krizom starenja i rekordno niskim natalitetima, verovatno će pozdraviti više digitalnih nomata, stranih studenata, pa čak i imigrantskih porodica koje nisu članice EU, kako bi se popunile nestašice radne snage.
To se poklapa sa nedavnim vladinim izveštajem koji favorizuje veću migraciju zasnovanu na radu.
Sa tom dinamikom, podnosioci zahteva ETIAS-a koji su povezani sa Finskom mogli bi da vide veće stope odobravanja boravka do 90 dana u odnosu na druge države EU.
Moguće promene šengenske politike
Priliv migranata u Finsku takođe bi mogao da utiče na Šengensku i imigracionu politiku EU.
Dok rat, klimatske promene i nestabilnost pokreću rastuću globalnu migraciju, Unija nastavlja da se bori sa balansiranjem humanitarnih zabrinutosti, bezbednosnih rizika i preopterećenih socijalnih službi.
Države poput Finske koje dobijaju nesrazmerne tokove mogle bi da insistiraju na boljim šemama podele tereta.
Alternativno, talas bi mogao da podstakne čvršće spoljne granice ako se talasi smatraju preteranim.
Mnogo toga zavisi od toga da li će aktuelni trendovi potrajati ili dokazati privremene šokove.
Međutim, sa finskom istorijom pragmatičnog vođenja imigracione politike, 2023.
Imigracioni talas bova stagnira stanovništvo
Imigracioni uspon Finske pomaže da se smanji broj starosedelaca usred niskih porođaja i visokih smrtnih slučajeva starijih osoba.
Međutim, oslanjanje na ukrajinske ratne izbeglice predstavlja rizik ako se vrate kući.
Dugoročno gledano, promovisanje rasta nataliteta je ključno.