Finska je produžila zatvaranje svog graničnog prelaza sa Rusijom na neodređeno vreme. Ova odluka je posledica zabrinutosti zbog neovlašćenog ulaska migranata u zemlju iz Rusije.
Finska vlada je kao razlog ovog poteza navela rizik od "instrumentalizovane migracije" koju je organizovala Moskva.
Zatvaranje zemaljskih i pomorskih graničnih prelaza
Svi kopneni granični prelazi između Finske i Rusije biće zatvoreni od 15.
Pored toga, luke Haapasari, Nuijamaa i Santio, koje su bile otvorene za međunarodna putovanja, takođe će biti zabranjene za granične prelaze.
Ove mere ostaće na snazi dok vlada ne odluči da je bezbedno da ih ukine.
Navodno oružje Rusije o migracijama
Prema finskom ministarstvu unutrašnjih poslova, postoje dokazi koji ukazuju da Rusija i dalje orkestrira granične prelaze kako bi izvršila hibridni uticaj.
Ministarka unutrašnjih poslova Mari Rantanen izjavila je: "Finske vlasti smatraju da je to dugoročna situacija. Ovog proleća nismo videli ništa što bi ukazivalo da se situacija suštinski promenila."
Prethodna zatvaranja granica i nedoumice
Prošle godine Finska je morala da zatvori granicu sa Rusijom. To se dogodilo jer je Rusija olakšala imigrantima iz Sirije i Somalije da dođu u Finsku.
I Finska i Evropska unija (EU) kritikovale su Rusiju zbog korišćenja migracije kao sredstva za sopstvene potrebe.
Broj ljudi koji dolaze u Finsku bez odgovarajućih dokumenata značajno je porastao u tri meseca posle septembra 2023. To povećanje usledilo je ubrzo nakon što je Finska ušla u NATO.
Većina tih migranata je sa Bliskog istoka i iz Afrike, kao što su Avganistan, Egipat, Irak, Somalija, Sirija i Jemen.
Ovi migranti traže azil u Finskoj, koja je deo EU i ima oko 5,6 miliona stanovnika.
Stav premijera Petterija Orpa
Finski premijer Petteri Orpo optužio je Rusiju više puta da namerno usmerava migrante ka tipično dobro čuvanom pograničnom području između Rusije i Finske, koje takođe označava severnu spoljnu granicu EU.
Kremlj je demantovao tvrdnje Helsinkija, navodeći da finska vlada nije voljna da se uključi u dijalog o granici.
Predsednik Finske Aleksandar Stub istakao je podršku te zemlje Ukrajini i branio odluku da istočna granica ostane zatvorena na neodređeno vreme.
On je kritikovao Vladimira Putina zbog manipulisanja migracijama u cinične, nemilosrdne i nepravedne svrhe.
Stub je takođe istakao da Moskva strahuje da će Ruski muškarci pobeći preko granice kako bi izbegli obavezni vojni rok u vojsku.
Kontroverzni predlog zakona o repatrijaciji
Finska vlada razmatra implementaciju oštrijeg graničnog zakona. Ovaj zakon bi im omogućio da brzo vrate migrante u Rusiju ako su rešeni da nemaju valjane razloge za traženje azila.
Ipak, došlo je do zastoja u odnosu na ovaj predlog. Kritičari su zabrinuti da bi to moglo da prekrši međunarodne sporazume o granicama.
Ripple efekti na šengenski pejzaž koji se razvija
Privremeno zatvaranje finske granice sa Rusijom moglo bi da utiče na one koji žele da posete ili imigriraju u EU.
Iako tražioci azila još uvek mogu da podnesu zahteve na finskim aerodromima i lukama, stroža pravila mogla bi da utiču na putnike koji žele da ostanu duže ili teže opcijama boravka, kao što su investicione vize, ponovno ujedinjenje porodice ili studentske vize.
Takođe, kako se Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS) približava lansiranju sredinom 2025. godine, putnici iz zemalja kojima nisu potrebne vize mogli bi da prođu dodatne provere prilikom posete Šengenskoj zoni.
Redefinisanje imigracione politike EU
Finska zauzima čvrst stav, koji je deo većeg trenda u EU, gde zemlje ponovo gledaju na imigraciona pravila zbog političkih tenzija i zabrinutosti za bezbednost.
Predloženi zakon o repatrijaciji, mada kontroverzan, nagoveštava potencijalni korak ka strožim graničnim kontrolama.
Dok se Šengenska zona bori sa migracionim izazovima, Finska i druge zemlje mogle bi da daju prioritet nacionalnoj bezbednosti u odnosu na otvorene granice i usklade imigraciona pravila širom Unije.
Odlučan stav usred pomeranja geopolitičkih predela
Dok se Finska bavi nezgodnim pitanjem migracije dok se suočava sa tenzijama sa Rusijom, odluka da se na neodređeno vreme zatvore granični prelazi pokazuje čvrst stav zemlje o kontroli njenih granica.
Cilj vladinih postupaka je da se uhvati u koštac sa zabrinutošću u pogledu toga da Rusija koristi migracije u svoje svrhe, a sve to istovremeno prateći međunarodne zakone i ostajući verna obećanjima Finske EU i NATO-u.